KULT VUKA U SRPSKOM NARODU Za Božić se spremala vučja večera, na svadbama su gosti glumili vukove, za Srbina se kaže da je vuk
Verovanje da je vuk mitološki predstavnik srpskog naroda je toliko ukorenjeno, da je umnogome u uskoj vezi sa formiranjem nacionalng identiteta od perioda srednjeg veka do danas.
Čuveni srpski etnolog Veselin Čajkanović, zapisao je da svaki narod ima svoju životinju za koju je vezan tj. izjednačen sa njom.
"Za Srbina se, na primer, kaže da je vuk, i to je sasvim na svom mestu, utoliko što je vuk mitski srodnik i predak srpskog naroda, odnosno mitski predstavnik srpskog naroda".
Počevši od brojnih srpskih imena i prezimena još iz prehrišćanskog vremena, koja su i danas u upotrebi; preko poslovica "Vuk dlaku menja, a ćud nikako", "Mi o vuku, a vuk na vrata"; pa do rečenice cara Dušana za koju nikad nije utvrđeno da li ju je stvarno i izgovorio, a glasi: "Ja nisam čovek, ja sam vuk. Ja ne pričam i ne pišem, ja zavijam. Ne zavijam što me je strah. Ne zavijam što sam besan. Zavijam da bi me čuo čopor moj, da bi me čuli vukovi, da bi me čula vučica, da bi me čuli vučići, da se okupi čopor moj. A, kad se okupi čopor moj, bojte se psi!", pronalazimo brojne dokaze koji idu u prilpg tvrdnji da Srbi odavnina obožavaju vuka.
Možda vas zanima:
Vuk kao sveti čuvar: Neprikosnovena zver sa znanjem koje se ne prenosi rečima
U srpskoj narodnoj mitologiji, vuk nije bio zver od koje se beži – već biće koje se poštuje. Veselin Čajkanović ukazuje da je vuk bio svet, pratilac bogova, čuvar duša i simbol sile koja nikada ne napada bez razloga.
Zašto se verovalo da vuk može imati “čovečiju senku”: Priče o ljudima koji su rođeni s vukom uz leđa
U narodnim predanjima Srbije, naročito u brdskim i šumovitim krajevima, postoji verovanje da se poneki čovek ne rađa sam – već s „vukom uz leđa“. Ne da bi bio zver, već da bi nosio snagu, slutnju i tišinu koju drugi ne razumeju.
Možda vas zanima:
Vuk kao sveti čuvar: Neprikosnovena zver sa znanjem koje se ne prenosi rečima
U srpskoj narodnoj mitologiji, vuk nije bio zver od koje se beži – već biće koje se poštuje. Veselin Čajkanović ukazuje da je vuk bio svet, pratilac bogova, čuvar duša i simbol sile koja nikada ne napada bez razloga.
Zašto se verovalo da vuk može imati “čovečiju senku”: Priče o ljudima koji su rođeni s vukom uz leđa
U narodnim predanjima Srbije, naročito u brdskim i šumovitim krajevima, postoji verovanje da se poneki čovek ne rađa sam – već s „vukom uz leđa“. Ne da bi bio zver, već da bi nosio snagu, slutnju i tišinu koju drugi ne razumeju.
Možda vas zanima:
Vuk kao sveti čuvar: Neprikosnovena zver sa znanjem koje se ne prenosi rečima
U srpskoj narodnoj mitologiji, vuk nije bio zver od koje se beži – već biće koje se poštuje. Veselin Čajkanović ukazuje da je vuk bio svet, pratilac bogova, čuvar duša i simbol sile koja nikada ne napada bez razloga.
Zašto se verovalo da vuk može imati “čovečiju senku”: Priče o ljudima koji su rođeni s vukom uz leđa
U narodnim predanjima Srbije, naročito u brdskim i šumovitim krajevima, postoji verovanje da se poneki čovek ne rađa sam – već s „vukom uz leđa“. Ne da bi bio zver, već da bi nosio snagu, slutnju i tišinu koju drugi ne razumeju.
Takođe, Veselin Čajkanović, za Dažboga kaže da je vrhovni bog kod Srba, a on je u neraskidivoj vezi sa vukom.
Dažboga su Srbi prikazivali kao hromog starca, obučenog u medveđu kožu, a društvo bi mu pravio vuk ili crni pas.
Dažbog je prema još jednom ustaljenom verovanju, okupljao vukove i određivao koliko ovaca i gde će da pojede, zimi bi im obezbedio hranu, a na proleće ih raspuštao.
Shutterstock
Praznik, poznatiji kao Vučji dani, koji u novembru traje deset dana završava se Dažbogovim danom, koji se zove rasturnjak. Ovaj dan postoji kod svih višednevnih praznika posvećenih precima, konkretno u ovom slučaju duše umrlih koje se nalaze u vukovima su se gostile i poslednjeg dana se razišle.
U pričama o Svetom Savi (a moramo se prisetiti da je to period kada je granica između paganizma i hrišćanstva još uvek maglovita i vešto se prepliću u želji da se paganski običaji i verovanja inkorporiraju u priče o hrišćanski svetiteljima, pa tako npr. imamo Peruna čije epitete dobija Sv. Ilija Gromovnik), postoji jedna o hromom vuku. On je bio Savin zaštitnik i imali su prijateljski odnos.
Koliko važno mesto u našoj kulturi i tradiciji zauzima vuk, govori i poštovanje koje se i dan danas prema njemu gaji kroz praznike i rituale koji su mu posvećeni.
Svadbeni ritual "Vukovi"
U Bosni postoji običaj da se za vreme svadbe skupi grupa mladića i izvodi ritual koji se nazivao "vukovi". Oni bi simbolično napadali mladoženjinu kuću tako što bi se poređali u lanac i držeći se jedan za drugog, zavijali kao vukovi i pesmom upozoravali maldoženju da pričuva nevestu od njih. Razilazili bi se tek kada bi im neko dobacio zavežljaj sa hranom.
U pojedinim selim u Srbiji postoji i običaj u kome se oko Božića, okupljaju vučari - kožu vuka su punili slamom a neki su se i ogrtali njom i išli od kuće do kuće, pevali pesme i skupljali darove. Takođe, za Božić se pripremala i tzv. "vukova večera", koja je trebala da umilostivi vuka i zaštiti stoku. Dete bi odnelo na raskrsnicu hranu za vuka i vratilo se kući ne osvrćući se.
Kad bi se rodilo dete, u selu bi se njegovo rođenje objavljivalo rečima: "Rodila vučica vuka!", kada bi želele da otkriju svojoj deci vučje poreklo, majke su im pevale: "Nini sine, vuče i bauče, vučica te u gori rodila".
Za zaštitu, deci su se davala moćna, magijskog tj. zaštitnog karaktera, imena sa osnovom - vuk. Pa nam je tako svima poznata priča da je Vuk Stefanović Karadžić upravo zbog zaštite, dobio ovo ime.
Srbi su takođe koristili kost, zub ili kožu vuka kao amajliju, tj ona ih je čuvala od mračnih sila.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Zašto je Jerotić verovao da sve bolesti potiču iz duše i uma
Vladeta Jerotić nas je svojim radom neprestano podsećao da zdravlje ne obuhvata samo fizičko stanje, već i duševno blagostanje. Smatrao je da su psihosomatske bolesti temelj gotovo svih zdravstvenih problema – od obične prehlade do najtežih oboljenja.
Crkva i njeni vernici dans slave SVETU VELIKOMUČENICU IRINU: Ove običaje obavezno ispoštujte danas i izgovorite ove reči
Srpska pravoslavna crkva slavi je 5. maja po crkvenom, a 18. maja po gregorijanskom kalendaru.
„MRTVA VODA“ IZ HOMOLJA: Kakva je moć legendarnih izvora koje je narod nazivao „mrtvom vodom“?
U Homoljskim planinama, oblasti poznatoj po bogatom folkloru i mističnim pričama, nalaze se posebni izvori vode koje narod vekovima naziva „mrtvom vodom“. Suprotno nazivu, ova voda smatrana je lekovitom i imala je važno mesto u tradicionalnoj narodnoj medicini, kao i u brojnim magijskim ritualima ovog kraja.
TAJNI RECEPT MANASTIRSKIH MELEMA: Kako su srpski monasi čuvali znanje o lekovitim biljkama?
U srpskim manastirima vekovima su se čuvali recepti za lekovite meleme napravljene od raznih biljaka. Monasi su posedovali duboko znanje o lekovitosti bilja, a njihove recepture bile su strogo čuvane tajne, koje su prenošene samo od odabranih starijih monaha na mlađe.
ZABORAVLJENO SRPSKO „SVETO DRVO“: Zašto su naši preci verovali da brekinja štiti od groma?
Iako danas gotovo zaboravljena, brekinja je nekada u srpskoj narodnoj tradiciji imala poseban status „svetog drveta“, koje se smatralo zaštitnikom od groma i nesreća. Njeno prisustvo u blizini kuće bilo je znak da je dom bezbedan, a narod joj je pridavao posebne, gotovo mistične osobine.
Komentari(1)
Istina! zato i puno imena ,, Vuk'' , znao sam uvjek da srbi imaju puno zajednickog sa divljim zivotinjama!