U slovenskoj mitologiji on je bog Sunca i daje život na Zemlji,
Sunčevu toplotu i kišu su stari Sloveni izdvajali kao elemente od kojih zavisi ljudski život. Oni daju život Zemlji i svemu što na njoj živi. Tako su stari Sloveni iz velikog poštovanja prema tim pojavama verovali u kult Sunca i kiše od kojih je u potpunosti zavisio njihov opstanak. Srbi su najveće poštovanje iskazvali upravo prema božanstvu koje je dalo život svemu što na Zemlji živi. To je bio Dažbog, prema brojnim izvorima vrhovni bog kod Srba.
Dažbog (Dabog, Dajbog, Daždbog, Daba) je bog Sunca, kiše i ognja. To je božanstvo koje daje. U sastavu jedne od verzija imena - Dajbog - stoji reč "daj" i "bog", što se tumači kao "bog koji daje". To davanje se odnosi na Sunce i sunčevu svetlost, a Dažbog, kao bog Sunca, smatrao se davaocem života na Zemlji.
U srednjovekovnim spisima o Slovenima bog Sunca Dažbog se često pominje. Rimski, grčki i ruski hroničari koji su pisali o staroslovenskoj veri su naglašavali značaj ovog boga.
Možda vas zanima:
ŠTA SU ALOVITI LJUDI Rađali se parenjem ale i žene, pod pazuhom imali nevidljiva krilca
Po predanju, i veliki župan Nemanja bio je alovit, snažan i proždrljiv kao ala.
Možda vas zanima:
ŠTA SU ALOVITI LJUDI Rađali se parenjem ale i žene, pod pazuhom imali nevidljiva krilca
Po predanju, i veliki župan Nemanja bio je alovit, snažan i proždrljiv kao ala.
Možda vas zanima:
ŠTA SU ALOVITI LJUDI Rađali se parenjem ale i žene, pod pazuhom imali nevidljiva krilca
Po predanju, i veliki župan Nemanja bio je alovit, snažan i proždrljiv kao ala.
Dažbog je predstavljao i zaštitnika kućnog ognja i vatre, pa se smatrao i bogom zaštitnikom porodice i doma. Ali pošto oganj takođe može da se tumači i kao vatra koja se okreće protiv čoveka i koja može da ga pošalje u podzemni svet ili mu uništiti imovinu. Blagonaklonost ognja bila je ključna u preživljavanju starih Slovena, pa su se mnogi obredi povezivali sa ognjem a samim tim i sa Dažbogom.
Shutterstock
Reč "dažd" na mnogim slovenskim jezicima (slovačkom, češkom, ruskom, poljskom…) znači kiša, pa se Dažbog smatrao i bogom kiše od koje je zavisila žetva. Vuk Karadžić je takođe upotrebio termin "daždiv" što znači kišovit.
Stari Sloveni su se smatrali potomcima bogova, verovali su da su Dažbogovi unuci. Da je Dažbog smatran rodonačelnikom Slovena govori se u ruskom epu "Slovo o Igorovom pohodu":
Tad za doba Oljega Zloslavića, sejala se i bujala kavga svuda, ginu blago Dažbogovih potomaka, u bunama kneževskim vek se ljudski poskraćiva.
Smatrao se vrhovnim bogom kod Srba
Dažbog ili Dabog se smatrao vrhovnim bogom kod Srba. U folkloru Dažbog se javlja i kao hromi Daba, koji je prestavljen gotovo uvek kao demon zla, što povezuje ovog Boga sa svetom mrtvih, odnosno podzemljem.
Daboga su Srbi prikazivali kao hromog starca, obučenog u medveđu kožu, a društvo bi mu pravio vuk ili crni pas, a u pojedinim verzijama je predstavljen kako jaše belog konja.
Etnolog Veselin Čajkanović je Dažboga uvrstio kao vrhovnog boga kod Srba.
Dažbogov uticaj na prostorima Srbije i okolnih zemalja se zadržao veoma dugo. Među narodima sa ovih prostora se i danas veoma često čuje reč "dabogda" ili kao "da Bog da", što potiče od imena boga Dažboga, odnosno Daboga.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Zimski dani u manastiru: Tišina, oganj i molitva dok napolju veje
Kad sneg prekrije zidine i svet utihne, srpski manastiri postaju mesta u kojima vreme stane. Unutra – tiha vatra, tiša molitva, i duša koja se vraća sebi.
„Tiha nedelja“: Dan kada se ni dete ne budi pre vremena
U srpskoj tradiciji, nedelja nije bila samo dan odmora, već dan tišine. Dan za sabranost, mir u kući i poštovanje ritma duše – a ne za planove, poslove i galamu.
Sveti Arhangel Mihailo: Ko je zapravo Božji vojvoda koga Srbi slave na Aranđelovdan
Aranđelovdan, koji se obeležava 21. novembra, spada među najvažnije slave u srpskom narodu. Sveti Mihailo ne dolazi tiho – on dolazi s mačem, da preseče zlo i zaštiti pravdu.
Kako su naši stari prepoznavali dolazak zime: Zaboravljeni narodni „prognozeri“
Nisu imali aplikacije ni meteorologe, ali su znali – ako mačka legne na leđa, sneg je blizu. A ako dim ide pravo, dani su brojani.
Zašto se u kući ne peva posle zalaska sunca: Tiha pravila srpskog domaćinstva
Stari su govorili – „Ne pevaj uveče, da ne zaplačeš ujutru.“ U toj rečenici nije bilo pretnje, već mudrosti o poštovanju noći, doma i duhovnog mira.
Komentari(0)