ŠTA SU ALOVITI LJUDI Rađali se parenjem ale i žene, pod pazuhom imali nevidljiva krilca
Po predanju, i veliki župan Nemanja bio je alovit, snažan i proždrljiv kao ala.
Po jednom verovanju, dete rođeno u materičinoj košuljici postaje alovito, po drugom, ono se rađa parenjem ale i žene: dobije pod pazusima nevidljiva krilca.
Po trećem verovanju, opet, ala se uvuče u čoveka, pa ga goni da mnogo jede, da bi se i ona nahranila. Takav čovek postaje proždrljiv („alapljiv"), jer je: „u njemu zinula ala".
Svojim dahom ala može da ubije čoveka, a ako ostane živ, onda postane alovit, dobije neobično veliku snagu. Po predanju, i veliki župan Nemanja bio je alovit, snažan i proždrljiv kao ala.
Možda vas zanima:
Vuk kao sveti čuvar: Neprikosnovena zver sa znanjem koje se ne prenosi rečima
U srpskoj narodnoj mitologiji, vuk nije bio zver od koje se beži – već biće koje se poštuje. Veselin Čajkanović ukazuje da je vuk bio svet, pratilac bogova, čuvar duša i simbol sile koja nikada ne napada bez razloga.
Možda vas zanima:
Vuk kao sveti čuvar: Neprikosnovena zver sa znanjem koje se ne prenosi rečima
U srpskoj narodnoj mitologiji, vuk nije bio zver od koje se beži – već biće koje se poštuje. Veselin Čajkanović ukazuje da je vuk bio svet, pratilac bogova, čuvar duša i simbol sile koja nikada ne napada bez razloga.
Možda vas zanima:
Vuk kao sveti čuvar: Neprikosnovena zver sa znanjem koje se ne prenosi rečima
U srpskoj narodnoj mitologiji, vuk nije bio zver od koje se beži – već biće koje se poštuje. Veselin Čajkanović ukazuje da je vuk bio svet, pratilac bogova, čuvar duša i simbol sile koja nikada ne napada bez razloga.
Nepromišljen i brzoplet čovek je alamunja. Alovite ljude puška ne ubija, osim one koja je napunjena srebrom i zlatom.
Alosani ljudi postaju vidoviti. Oni su bledi, suhi, bele brade, i dugih nokata. Oni, kao i ale, predvode gradobitne oblake, ali ih ne navode na potes svoga sela, nego na tuđ. Kada naiđu oblaci, alovit čovek padne u zanos, iz njega iziđe ala ili njegova duša i odleti pred oblake.
Priča se da je u nekom selu bio alovit čovek neobično visokog rasta, duge brade i brkova, suh i koštunjav u licu. Kada je bilo lepo vreme, on je radio svoje poslove kao i drugi ljudi, a čim bi se naoblačilo, zatvorio bi vrata na kući i kapke na prozorima, pa bi u zanosu ostajao sam za sve vreme grmljavine. Kazuje se da je bolovao od padavice.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Kućerak od drveta i duše – Sirogojno, muzej pod otvorenim nebom
Na nadmorskoj visini od gotovo hiljadu metara, u srcu Zlatibora, nalazi se selo Sirogojno. Tu se u tišini brda rađa jedan od najlepših muzeja na otvorenom u Srbiji – „Staro selo“. Kroz drvene kućice, miris dima i škripu podova, posetioci zakorače u prošlost, u vreme kada se živelo jednostavno, a svaka stvar imala svoju priču.
Četinari koji ne znaju za smrt – Norveška kroz oči Isidore Sekulić
Srpska književnica otkrila je Norvešku pre više od jednog veka, donoseći sa sobom slike fjordova, ribarskih sela i tišinu koja ima glas.
"Ne moram ja ništa" Pavle Vuisić je tako odbrusio Titu da je maršal odlučio da ga odmah odvede u sporednu prostoriju, a tamo...
Službe bezbednosti su ga jednom prilikom kidnapovale na reci i u gaćama ga odveli u Beli dvor, a o njegovoj reakciji se i danas priča.
Komentari(0)