Treće veče po rođenju deteta, majku bi posetile SUĐAJE: Staroslovenska mit koja LEDI KRV U VENAMA
Vuk Karadžić govori o ovim bićima u čuvenoj poslovici...
Suđaje su bile natprirodna bića iz staroslovenske mitologije, koja su novorođenoj deci određivala sudbinu. U njih su verovali gotovo svi Sloveni, ali i brojni drugi narodi, stoga se smatra da njihovo poreklo vuče od indo-arijevskog mita o tri žene koje u središtu sveta određuju sudbinu svih ljudi.
Kod Srba, suđaje su imale formu ženskih natrpirodnih bića, koja su treće - pete ili desete - noći od rođenja deteta dolazile u posetu i određivale njegovu sudbinu. One ne samo da su određivale detetov budući život, već i smrt, a ono što bi tada rešile, to bi tako moralo i da bude.
Narodno predanje nalaže i određene običaje koji se moraju ispoštovati prilikom dolaska suđaja. Pošto su umele da se rasrde lako, majka i dete su trebali da budu čisti i uredni za svoje gošće, sledeća stvar, domaćini su morali i da ih počaste u zalog za lepu sudbinu deteta. Tako se pored njega stavljala pogača, vino, bosiljak i novčić.
Možda vas zanima:
Vuk kao sveti čuvar: Neprikosnovena zver sa znanjem koje se ne prenosi rečima
U srpskoj narodnoj mitologiji, vuk nije bio zver od koje se beži – već biće koje se poštuje. Veselin Čajkanović ukazuje da je vuk bio svet, pratilac bogova, čuvar duša i simbol sile koja nikada ne napada bez razloga.
Tihi bog Srba: Da li je srpski vrhovni bog bio onaj koji ne traži hram, već tišinu
Prema tumačenju Veselina Čajkanovića, Srbi su pre hrišćanstva verovali u vrhovnog boga koji nije imao ime, kip ni crkvu. Verovalo se da on ne traži molitvu – već istinu. Ne pojavljuje se – ali sve vidi.
Možda vas zanima:
Vuk kao sveti čuvar: Neprikosnovena zver sa znanjem koje se ne prenosi rečima
U srpskoj narodnoj mitologiji, vuk nije bio zver od koje se beži – već biće koje se poštuje. Veselin Čajkanović ukazuje da je vuk bio svet, pratilac bogova, čuvar duša i simbol sile koja nikada ne napada bez razloga.
Tihi bog Srba: Da li je srpski vrhovni bog bio onaj koji ne traži hram, već tišinu
Prema tumačenju Veselina Čajkanovića, Srbi su pre hrišćanstva verovali u vrhovnog boga koji nije imao ime, kip ni crkvu. Verovalo se da on ne traži molitvu – već istinu. Ne pojavljuje se – ali sve vidi.
Možda vas zanima:
Vuk kao sveti čuvar: Neprikosnovena zver sa znanjem koje se ne prenosi rečima
U srpskoj narodnoj mitologiji, vuk nije bio zver od koje se beži – već biće koje se poštuje. Veselin Čajkanović ukazuje da je vuk bio svet, pratilac bogova, čuvar duša i simbol sile koja nikada ne napada bez razloga.
Tihi bog Srba: Da li je srpski vrhovni bog bio onaj koji ne traži hram, već tišinu
Prema tumačenju Veselina Čajkanovića, Srbi su pre hrišćanstva verovali u vrhovnog boga koji nije imao ime, kip ni crkvu. Verovalo se da on ne traži molitvu – već istinu. Ne pojavljuje se – ali sve vidi.
Kako je izgledala poseta suđaja?
Možda vas zanima:
Vuk kao sveti čuvar: Neprikosnovena zver sa znanjem koje se ne prenosi rečima
U srpskoj narodnoj mitologiji, vuk nije bio zver od koje se beži – već biće koje se poštuje. Veselin Čajkanović ukazuje da je vuk bio svet, pratilac bogova, čuvar duša i simbol sile koja nikada ne napada bez razloga.
Tihi bog Srba: Da li je srpski vrhovni bog bio onaj koji ne traži hram, već tišinu
Prema tumačenju Veselina Čajkanovića, Srbi su pre hrišćanstva verovali u vrhovnog boga koji nije imao ime, kip ni crkvu. Verovalo se da on ne traži molitvu – već istinu. Ne pojavljuje se – ali sve vidi.
Možda vas zanima:
Vuk kao sveti čuvar: Neprikosnovena zver sa znanjem koje se ne prenosi rečima
U srpskoj narodnoj mitologiji, vuk nije bio zver od koje se beži – već biće koje se poštuje. Veselin Čajkanović ukazuje da je vuk bio svet, pratilac bogova, čuvar duša i simbol sile koja nikada ne napada bez razloga.
Tihi bog Srba: Da li je srpski vrhovni bog bio onaj koji ne traži hram, već tišinu
Prema tumačenju Veselina Čajkanovića, Srbi su pre hrišćanstva verovali u vrhovnog boga koji nije imao ime, kip ni crkvu. Verovalo se da on ne traži molitvu – već istinu. Ne pojavljuje se – ali sve vidi.
Kao što je već rečeno, bilo ih je tri. Prva je prema narodnom verovanju bila ružna, stara i zla, ona je želelea detetovu smrt. Da do toga ne dođe, trudile su se druge dve suđaje, od kojih je sledeća takođe bila zla, ali za razliku od prve želela je da dete ima neki telesni nedostatak. I na kraju, najmlađa, najlepša i najdobrodušnija, ona koja se zalagala da dete ima srećan život. Zauzvrat, majka te noći mora ostati budna da bi čula kakva sudbina je dodeljena njenom detetu.
S tim u vezi, Vuk Stefanović Karadžić beleži i narodnu poslovicu: "Nije treću noć dočuvan."
Nakon kratke rasprave, obično bi se složile oko nekog srednjeg rešenja.
U pojedinim delovima Srbije, one su zamišljane i kao mlade i lepe žene, te su negde poređene i sa vilama. Ipak, interesantno je da se one u zapadnim delovima naše zemlje positovećuju sa Usudom, muškim natprirodnim bićem koje je imalo istu ulogu kao suđaje.
Da li verujete u urok? Kako su naši preci štitili decu od zlih pogleda
U svetu u kome su prirodne sile bile neobjašnjive, a život krhak, ljudi su tražili načine da zaštite ono najdragocenije — svoju decu. Bajanje, urok i amajlije nisu samo praznoverja, već tragovi drevnih verovanja koja su preživela do danas.
U njegovoj vili dogodio se STRAŠAN ZLOČIN koji je preokrenuo srpsku istoriju: Ko je bio Stojan Simić, koga pamte kao "veselog gospodina koji je rado menjao političke dresove" (FOTO)
Ispred zgrade Starog dvora, gde poglede mami kao pod konac skockani travnjak, nekada se nalazila bara. Centar prestonice bio je tek poljana nadomak grada, a nju je, tik iza Terazija, "ulepšavala" ta ista močvara.
POTOMCI NEMANJIĆA PRONAĐENI NA BARBADOSU Potpuno neverovatno otkriće: "Živeli su kao PLAĆENE UBICE nadomak plaža"
Otkriće kakvo niko nije mogao da očekuje
Začin protiv zla: Kako je beli luk postao narodni lek i amajlija?
Od kuhinje do ikone, beli luk ima posebno mesto u srpskoj tradiciji. Miris koji se uvlači u sve — i u čorbu i u verovanje — beleži se ne samo u kuvarima, već i u narodnim pričama, praznoverju i narodnoj medicini.
Tišina vatre zna više nego reči: Šta su Srbi čitali iz pepela
Ognjište nije bilo samo mesto za pripremu hrane – ono je bilo srce kuće, duhovna veza sa precima i svetim. Ali stari Srbi nisu u pepelu videli samo ugašenu vatru, već i poruke sudbine.
Komentari(0)