Treće veče po rođenju deteta, majku bi posetile SUĐAJE: Staroslovenska mit koja LEDI KRV U VENAMA
Vuk Karadžić govori o ovim bićima u čuvenoj poslovici...
Suđaje su bile natprirodna bića iz staroslovenske mitologije, koja su novorođenoj deci određivala sudbinu. U njih su verovali gotovo svi Sloveni, ali i brojni drugi narodi, stoga se smatra da njihovo poreklo vuče od indo-arijevskog mita o tri žene koje u središtu sveta određuju sudbinu svih ljudi.
Kod Srba, suđaje su imale formu ženskih natrpirodnih bića, koja su treće - pete ili desete - noći od rođenja deteta dolazile u posetu i određivale njegovu sudbinu. One ne samo da su određivale detetov budući život, već i smrt, a ono što bi tada rešile, to bi tako moralo i da bude.
Narodno predanje nalaže i određene običaje koji se moraju ispoštovati prilikom dolaska suđaja. Pošto su umele da se rasrde lako, majka i dete su trebali da budu čisti i uredni za svoje gošće, sledeća stvar, domaćini su morali i da ih počaste u zalog za lepu sudbinu deteta. Tako se pored njega stavljala pogača, vino, bosiljak i novčić.
Možda vas zanima:
Vuk kao sveti čuvar: Neprikosnovena zver sa znanjem koje se ne prenosi rečima
U srpskoj narodnoj mitologiji, vuk nije bio zver od koje se beži – već biće koje se poštuje. Veselin Čajkanović ukazuje da je vuk bio svet, pratilac bogova, čuvar duša i simbol sile koja nikada ne napada bez razloga.
Tihi bog Srba: Da li je srpski vrhovni bog bio onaj koji ne traži hram, već tišinu
Prema tumačenju Veselina Čajkanovića, Srbi su pre hrišćanstva verovali u vrhovnog boga koji nije imao ime, kip ni crkvu. Verovalo se da on ne traži molitvu – već istinu. Ne pojavljuje se – ali sve vidi.
Možda vas zanima:
Vuk kao sveti čuvar: Neprikosnovena zver sa znanjem koje se ne prenosi rečima
U srpskoj narodnoj mitologiji, vuk nije bio zver od koje se beži – već biće koje se poštuje. Veselin Čajkanović ukazuje da je vuk bio svet, pratilac bogova, čuvar duša i simbol sile koja nikada ne napada bez razloga.
Tihi bog Srba: Da li je srpski vrhovni bog bio onaj koji ne traži hram, već tišinu
Prema tumačenju Veselina Čajkanovića, Srbi su pre hrišćanstva verovali u vrhovnog boga koji nije imao ime, kip ni crkvu. Verovalo se da on ne traži molitvu – već istinu. Ne pojavljuje se – ali sve vidi.
Možda vas zanima:
Vuk kao sveti čuvar: Neprikosnovena zver sa znanjem koje se ne prenosi rečima
U srpskoj narodnoj mitologiji, vuk nije bio zver od koje se beži – već biće koje se poštuje. Veselin Čajkanović ukazuje da je vuk bio svet, pratilac bogova, čuvar duša i simbol sile koja nikada ne napada bez razloga.
Tihi bog Srba: Da li je srpski vrhovni bog bio onaj koji ne traži hram, već tišinu
Prema tumačenju Veselina Čajkanovića, Srbi su pre hrišćanstva verovali u vrhovnog boga koji nije imao ime, kip ni crkvu. Verovalo se da on ne traži molitvu – već istinu. Ne pojavljuje se – ali sve vidi.
Kako je izgledala poseta suđaja?
Možda vas zanima:
Vuk kao sveti čuvar: Neprikosnovena zver sa znanjem koje se ne prenosi rečima
U srpskoj narodnoj mitologiji, vuk nije bio zver od koje se beži – već biće koje se poštuje. Veselin Čajkanović ukazuje da je vuk bio svet, pratilac bogova, čuvar duša i simbol sile koja nikada ne napada bez razloga.
Tihi bog Srba: Da li je srpski vrhovni bog bio onaj koji ne traži hram, već tišinu
Prema tumačenju Veselina Čajkanovića, Srbi su pre hrišćanstva verovali u vrhovnog boga koji nije imao ime, kip ni crkvu. Verovalo se da on ne traži molitvu – već istinu. Ne pojavljuje se – ali sve vidi.
Možda vas zanima:
Vuk kao sveti čuvar: Neprikosnovena zver sa znanjem koje se ne prenosi rečima
U srpskoj narodnoj mitologiji, vuk nije bio zver od koje se beži – već biće koje se poštuje. Veselin Čajkanović ukazuje da je vuk bio svet, pratilac bogova, čuvar duša i simbol sile koja nikada ne napada bez razloga.
Tihi bog Srba: Da li je srpski vrhovni bog bio onaj koji ne traži hram, već tišinu
Prema tumačenju Veselina Čajkanovića, Srbi su pre hrišćanstva verovali u vrhovnog boga koji nije imao ime, kip ni crkvu. Verovalo se da on ne traži molitvu – već istinu. Ne pojavljuje se – ali sve vidi.
Kao što je već rečeno, bilo ih je tri. Prva je prema narodnom verovanju bila ružna, stara i zla, ona je želelea detetovu smrt. Da do toga ne dođe, trudile su se druge dve suđaje, od kojih je sledeća takođe bila zla, ali za razliku od prve želela je da dete ima neki telesni nedostatak. I na kraju, najmlađa, najlepša i najdobrodušnija, ona koja se zalagala da dete ima srećan život. Zauzvrat, majka te noći mora ostati budna da bi čula kakva sudbina je dodeljena njenom detetu.
S tim u vezi, Vuk Stefanović Karadžić beleži i narodnu poslovicu: "Nije treću noć dočuvan."
Nakon kratke rasprave, obično bi se složile oko nekog srednjeg rešenja.
U pojedinim delovima Srbije, one su zamišljane i kao mlade i lepe žene, te su negde poređene i sa vilama. Ipak, interesantno je da se one u zapadnim delovima naše zemlje positovećuju sa Usudom, muškim natprirodnim bićem koje je imalo istu ulogu kao suđaje.
Šta tamnoputa snajka kaže o SRPSKOJ SVADBI
Mešoviti brakovi sve su učestaliji poslednjih godina. Imali smo prilike da vidimo brojne lepotice iz inostranstva koje su ljubav pronašle u Srbiji i sa svojim partnerima ovde nastavili život.
Ramonda serbica – čudesni cvet koji vaskrsava
Na stenama juga i istoka Srbije raste cvet koji je postao više od biljke. Ramonda, poznata kao „cvet feniks“, ima moć da oživi i kada se potpuno osuši, pa nije slučajno što je povezana sa najtežim trenucima i vaskrsnućem srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.
PRINCIP NIJE TAKO IZGLEDAO: Istina o čuvenoj fotografiji
Kada čujemo ime Gavrilo Princip, pred očima nam je svima ista crno-bela fotografija. Ona je decenijama stajala u udžbenicima i urezala se u kolektivno pamćenje. Ali ta slika nije verodostojna.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Komentari(0)