Zašto se verovalo da vuk može imati “čovečiju senku”: Priče o ljudima koji su rođeni s vukom uz leđa
U narodnim predanjima Srbije, naročito u brdskim i šumovitim krajevima, postoji verovanje da se poneki čovek ne rađa sam – već s „vukom uz leđa“. Ne da bi bio zver, već da bi nosio snagu, slutnju i tišinu koju drugi ne razumeju.
U selima oko Zlatibora, Peštera, Kučaja i Golije, stariji su umeli da prepoznaju ljude koji „nisu do kraja ljudi“. Nisu to bili vukodlaci, ni zveri u telu čoveka. Bili su to oni koji su, kako se govorilo, „rođeni s vukom uz leđa“. Takvi su decu umirivali pogledom, predosećali nesreću, nikada se nisu gubili u šumi, a kada govore – govore kratko, ali svi slušaju. Verovalo se da njihova senka ima u sebi silu vuka, da su jednom nogom u svetu ljudi, a drugom u onom gde vladaju instinkt, opasnost i priroda.
Vuk kao senka, ne kao prokletstvo
Za razliku od zapadnih priča o vukodlacima, gde je vuk simbol prokletstva, u srpskom narodnom predanju vuk je često poštovano, čak sveto biće. Vuk je: – neukrotiv,
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zato je u narodu postojao poseban izraz za ljude koji su „rođeni s vukom“ – oni se ne ponašaju drugačije, ali ih se tiho poštuje. Oni se ne viču. Ne ogovaraju. Njima se ne lomi hleb naglas.
Kako se prepoznaje “vuk uz čoveka”
Takvi ljudi nisu vidno drugačiji. Ali u pričama se ponavlja:
Kada uđe u sobu – pas zaćuti.
Deca ga ne zovu – ali mu priđu.
Uvek zna da li će nevreme – iako ništa ne kaže.
Nikada ne izgubi put u šumi, čak i kad nema staze.
Jedna baka iz sela kod Ivanjice rekla je:
„Moj brat nikad nije hteo da ide u vojsku. Ne zato što se boji. Nego što kaže da zna kad bi poginuo. Takvima ne treba puška – njima vetar kaže kad treba da se sklone.“
Ko ima „vuka u sebi“ – ne može lagati sebe
Verovalo se da ovi ljudi osećaju kad ne govore istinu, i da ne mogu dugo da budu među gomilom. Potrebna im je priroda, tišina, samoća – ne kao beg, već kao povratak svom čoporu u sebi.
Kaže se:
„On je s vukom – pa ćuti dok svi viču.“
Takvi ljudi su često bili: – čobani,
– lovci,
– usamljeni putnici,
– ili stari muškarci koji žive sami, ali koje svi posećuju kad treba savet „što se ne piše“.
Vuk i čovek – ne kao zver, već kao ogledalo
U narodnom predanju, vuk je ono što čovek krije kad hoće da bude dobar za svet. Snaga, pravda, instinkt, hrabrost – bez maske.
I zato, kada se kaže da neko ima „vuka uz leđa“, to ne znači da je zver. To znači da nosi deo sveta koji ne pripada čoveku – ali ga čuva kao svoju senku.
Danas, kada tišina postaje retka, možda ih ima više nego što mislimo
Možda znaš nekog takvog. Nećeš ga videti da viče, ne nosi titule, ne traži priznanja. Ali kad govori – svi ćute.
Kada ćuti – svi se preispituju.
I kad ode iz sobe, ostane osećaj da je nešto rečeno – iako nije.
To su ljudi s vukom.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Komentari(0)