Zašto se verovalo da vuk može imati “čovečiju senku”: Priče o ljudima koji su rođeni s vukom uz leđa
U narodnim predanjima Srbije, naročito u brdskim i šumovitim krajevima, postoji verovanje da se poneki čovek ne rađa sam – već s „vukom uz leđa“. Ne da bi bio zver, već da bi nosio snagu, slutnju i tišinu koju drugi ne razumeju.
U selima oko Zlatibora, Peštera, Kučaja i Golije, stariji su umeli da prepoznaju ljude koji „nisu do kraja ljudi“. Nisu to bili vukodlaci, ni zveri u telu čoveka. Bili su to oni koji su, kako se govorilo, „rođeni s vukom uz leđa“. Takvi su decu umirivali pogledom, predosećali nesreću, nikada se nisu gubili u šumi, a kada govore – govore kratko, ali svi slušaju. Verovalo se da njihova senka ima u sebi silu vuka, da su jednom nogom u svetu ljudi, a drugom u onom gde vladaju instinkt, opasnost i priroda.
Vuk kao senka, ne kao prokletstvo
Za razliku od zapadnih priča o vukodlacima, gde je vuk simbol prokletstva, u srpskom narodnom predanju vuk je često poštovano, čak sveto biće. Vuk je: – neukrotiv,
Možda vas zanima:
Ko čuje šapat iz klasja: Verovanje da polje govori pred promenu sudbine
U narodnom predanju Srbije, klas žita nije bio samo simbol plodnosti, već i znak. Verovalo se da u posebnim trenucima, kada sve miruje, klas može da šušne, zadrhti – i progovori. Onaj ko to čuje, neće ostati isti.
Zašto se verovalo da paprat cveta samo jednom u godini – i da onaj ko ga pronađe postaje nevidljiv
U srpskom narodnom predanju, paprat – biljka bez cveta – cveta samo jednom godišnje. I to u noći pred Petrovdana. Ko ga pronađe u tom trenu, stiče moć nevidljivosti, razume jezike ptica i vidi svet onako kako ga ljudi ne vide.
Možda vas zanima:
Ko čuje šapat iz klasja: Verovanje da polje govori pred promenu sudbine
U narodnom predanju Srbije, klas žita nije bio samo simbol plodnosti, već i znak. Verovalo se da u posebnim trenucima, kada sve miruje, klas može da šušne, zadrhti – i progovori. Onaj ko to čuje, neće ostati isti.
Zašto se verovalo da paprat cveta samo jednom u godini – i da onaj ko ga pronađe postaje nevidljiv
U srpskom narodnom predanju, paprat – biljka bez cveta – cveta samo jednom godišnje. I to u noći pred Petrovdana. Ko ga pronađe u tom trenu, stiče moć nevidljivosti, razume jezike ptica i vidi svet onako kako ga ljudi ne vide.
Možda vas zanima:
Ko čuje šapat iz klasja: Verovanje da polje govori pred promenu sudbine
U narodnom predanju Srbije, klas žita nije bio samo simbol plodnosti, već i znak. Verovalo se da u posebnim trenucima, kada sve miruje, klas može da šušne, zadrhti – i progovori. Onaj ko to čuje, neće ostati isti.
Zašto se verovalo da paprat cveta samo jednom u godini – i da onaj ko ga pronađe postaje nevidljiv
U srpskom narodnom predanju, paprat – biljka bez cveta – cveta samo jednom godišnje. I to u noći pred Petrovdana. Ko ga pronađe u tom trenu, stiče moć nevidljivosti, razume jezike ptica i vidi svet onako kako ga ljudi ne vide.
Možda vas zanima:
Ko čuje šapat iz klasja: Verovanje da polje govori pred promenu sudbine
U narodnom predanju Srbije, klas žita nije bio samo simbol plodnosti, već i znak. Verovalo se da u posebnim trenucima, kada sve miruje, klas može da šušne, zadrhti – i progovori. Onaj ko to čuje, neće ostati isti.
Zašto se verovalo da paprat cveta samo jednom u godini – i da onaj ko ga pronađe postaje nevidljiv
U srpskom narodnom predanju, paprat – biljka bez cveta – cveta samo jednom godišnje. I to u noći pred Petrovdana. Ko ga pronađe u tom trenu, stiče moć nevidljivosti, razume jezike ptica i vidi svet onako kako ga ljudi ne vide.
Možda vas zanima:
Ko čuje šapat iz klasja: Verovanje da polje govori pred promenu sudbine
U narodnom predanju Srbije, klas žita nije bio samo simbol plodnosti, već i znak. Verovalo se da u posebnim trenucima, kada sve miruje, klas može da šušne, zadrhti – i progovori. Onaj ko to čuje, neće ostati isti.
Zašto se verovalo da paprat cveta samo jednom u godini – i da onaj ko ga pronađe postaje nevidljiv
U srpskom narodnom predanju, paprat – biljka bez cveta – cveta samo jednom godišnje. I to u noći pred Petrovdana. Ko ga pronađe u tom trenu, stiče moć nevidljivosti, razume jezike ptica i vidi svet onako kako ga ljudi ne vide.
Možda vas zanima:
Ko čuje šapat iz klasja: Verovanje da polje govori pred promenu sudbine
U narodnom predanju Srbije, klas žita nije bio samo simbol plodnosti, već i znak. Verovalo se da u posebnim trenucima, kada sve miruje, klas može da šušne, zadrhti – i progovori. Onaj ko to čuje, neće ostati isti.
Zašto se verovalo da paprat cveta samo jednom u godini – i da onaj ko ga pronađe postaje nevidljiv
U srpskom narodnom predanju, paprat – biljka bez cveta – cveta samo jednom godišnje. I to u noći pred Petrovdana. Ko ga pronađe u tom trenu, stiče moć nevidljivosti, razume jezike ptica i vidi svet onako kako ga ljudi ne vide.
Možda vas zanima:
Ko čuje šapat iz klasja: Verovanje da polje govori pred promenu sudbine
U narodnom predanju Srbije, klas žita nije bio samo simbol plodnosti, već i znak. Verovalo se da u posebnim trenucima, kada sve miruje, klas može da šušne, zadrhti – i progovori. Onaj ko to čuje, neće ostati isti.
Zašto se verovalo da paprat cveta samo jednom u godini – i da onaj ko ga pronađe postaje nevidljiv
U srpskom narodnom predanju, paprat – biljka bez cveta – cveta samo jednom godišnje. I to u noći pred Petrovdana. Ko ga pronađe u tom trenu, stiče moć nevidljivosti, razume jezike ptica i vidi svet onako kako ga ljudi ne vide.
Zato je u narodu postojao poseban izraz za ljude koji su „rođeni s vukom“ – oni se ne ponašaju drugačije, ali ih se tiho poštuje. Oni se ne viču. Ne ogovaraju. Njima se ne lomi hleb naglas.
Kako se prepoznaje “vuk uz čoveka”
Takvi ljudi nisu vidno drugačiji. Ali u pričama se ponavlja:
Kada uđe u sobu – pas zaćuti.
Deca ga ne zovu – ali mu priđu.
Uvek zna da li će nevreme – iako ništa ne kaže.
Nikada ne izgubi put u šumi, čak i kad nema staze.
Jedna baka iz sela kod Ivanjice rekla je:
„Moj brat nikad nije hteo da ide u vojsku. Ne zato što se boji. Nego što kaže da zna kad bi poginuo. Takvima ne treba puška – njima vetar kaže kad treba da se sklone.“
Ko ima „vuka u sebi“ – ne može lagati sebe
Verovalo se da ovi ljudi osećaju kad ne govore istinu, i da ne mogu dugo da budu među gomilom. Potrebna im je priroda, tišina, samoća – ne kao beg, već kao povratak svom čoporu u sebi.
Kaže se:
„On je s vukom – pa ćuti dok svi viču.“
Takvi ljudi su često bili: – čobani,
– lovci,
– usamljeni putnici,
– ili stari muškarci koji žive sami, ali koje svi posećuju kad treba savet „što se ne piše“.
Vuk i čovek – ne kao zver, već kao ogledalo
U narodnom predanju, vuk je ono što čovek krije kad hoće da bude dobar za svet. Snaga, pravda, instinkt, hrabrost – bez maske.
I zato, kada se kaže da neko ima „vuka uz leđa“, to ne znači da je zver. To znači da nosi deo sveta koji ne pripada čoveku – ali ga čuva kao svoju senku.
Danas, kada tišina postaje retka, možda ih ima više nego što mislimo
Možda znaš nekog takvog. Nećeš ga videti da viče, ne nosi titule, ne traži priznanja. Ali kad govori – svi ćute.
Kada ćuti – svi se preispituju.
I kad ode iz sobe, ostane osećaj da je nešto rečeno – iako nije.
To su ljudi s vukom.
Zašto se u narodnom verovanju stolica ne ostavlja prazna za vreme večere: Mesto bez tela, ali s dušom
U starim srpskim domaćinstvima, posebno na selu, prazna stolica za stolom uveče nije bila slučajnost – već poziv. Verovalo se da mesto bez tela može da privuče onoga koga više nema. Ili onoga ko je nekada sedeo tu – ali nije stigao da se oprosti.
Zašto se verovalo da vuk može imati “čovečiju senku”: Priče o ljudima koji su rođeni s vukom uz leđa
U narodnim predanjima Srbije, naročito u brdskim i šumovitim krajevima, postoji verovanje da se poneki čovek ne rađa sam – već s „vukom uz leđa“. Ne da bi bio zver, već da bi nosio snagu, slutnju i tišinu koju drugi ne razumeju.
Zašto se verovalo da proja „ne sme da se seče naopako“: Mitološko značenje kukuruza u ishrani i narodni recept za proju sa koprivom
U srpskoj narodnoj tradiciji, proja je bila više od hleba. Nije se sekla kako ti padne na pamet, niti jela bez reda. Ako se prvi rez povuče u pogrešnom pravcu – verovalo se da se u kuću unosi nemir, rasprava i “presečena sreća”.
Zbog ljubavnice telo poslednjeg kralja Jugoslavije završilo 2 nedelje u frižideru: Svet je bez daha pratio svađu između porodice i Mici koja je pravila haos
Poslednji kralj Jugoslavije nije baš slavno završio i to sve zbog svoje ljubavnice koja je umislila da je on njen i mrtav
Zašto se nekada verovalo da kiša „nosi reči žena“: Narodni običaji prizivanja i zaustavljanja kiše u Srbiji
U mnogim selima Srbije, naročito u vreme žetve, verovalo se da kiša dolazi kada žena izgovori tešku, nestrpljivu ili neiskrenu reč. Kiša, govorilo se, ne pada sama – ona sluša. I zato se zaustavljala tišinom, molitvom ili tiho zapaljenim trnjem.
Komentari(0)