Većina porodica u Srbiji nosi prezime po nekom od svojih predaka iz XIX veka.
Uzrok ovoj pojavi leži u činjenici da su se prezimena u Srbiji do druge polovine XIX veka menjala iz generacije u generaciju, tako da je većina stanovništva nosila prezime po imenu oca.
Tako se dešavalo da u jednoj kući tri različite generacije imaju tri različita prezimena. U to vreme, stara, rodovska prezimena bila su mahom u manjini. Godine 1851. knez Aleksandar Karađorđević je doneo ukaz o nepromenljivosti prezimena, čime je u većoj meri zaustavljen proces menjanja istih.
Prezime je nastalo u drugoj polovini XIV veka. Srpska prezimena su uglavnom nastajala tako što se nastavak -ić, -ev ili -ov dodavao imenu oca, majke, dede ili nekoj drugoj osnovi.
Možda vas zanima:
Najstarija i najsvetija srpska prezimena: Kažu da su plemićka, potiču od plave krvi, jedno je najčešće, a nije Petrović
Koliko detaljno poznajete svoj rodoslov i da li ste se nekad zapitali ima li u vašim venama plave krvi?
Ovo su najstarija srpska prezimena: Mnogi ih nose i ne znaju njihovo pravo poreklo, a možda se baš vaše nalazi na listi
Najstarija srpska prezimena datiraju još iz 13. i 14. veka.
Možda vas zanima:
Najstarija i najsvetija srpska prezimena: Kažu da su plemićka, potiču od plave krvi, jedno je najčešće, a nije Petrović
Koliko detaljno poznajete svoj rodoslov i da li ste se nekad zapitali ima li u vašim venama plave krvi?
Ovo su najstarija srpska prezimena: Mnogi ih nose i ne znaju njihovo pravo poreklo, a možda se baš vaše nalazi na listi
Najstarija srpska prezimena datiraju još iz 13. i 14. veka.
Možda vas zanima:
Najstarija i najsvetija srpska prezimena: Kažu da su plemićka, potiču od plave krvi, jedno je najčešće, a nije Petrović
Koliko detaljno poznajete svoj rodoslov i da li ste se nekad zapitali ima li u vašim venama plave krvi?
Ovo su najstarija srpska prezimena: Mnogi ih nose i ne znaju njihovo pravo poreklo, a možda se baš vaše nalazi na listi
Najstarija srpska prezimena datiraju još iz 13. i 14. veka.
Sufiks „ić“ je slovenski deminutiv čija je osnovna uloga u stvaranju patronima i matronima:
Patronim označava da je prezime nastalo od oca (npr. prezime Jovanović je nastalo od imena Jovan na koje je dodat nastavak „ov“ što označava pripadnost i na kraju je pridodat deminutivni nastavak „ić“ što znači maleni ili mladi).
Glumac poznat kao Vukašin iz "Srećnih ljudi" se oženio sa 19 godina: Tast ga progonio kroz iglene uši, a evo kakav je on bio prema svom zetu, kolegi iz serije
Kad je umro, posmrtni ostaci Deismira Stanojevića su kremirani i sahranjeni
KAKO SE SLAVI KRSNA SLAVA NA DAN ŽALOSTI? Mnogi vernici su u dilemi, a pravoslavni sveštenik je sve objasnio
Srpska pravoslavna crkva i vernici 6. maja obeležavaju svetog Đorđa, u narodu poznatiji kao Đurđevdan, a mnogi se pitaju da li se slavi na Dan žalosti.
Đurđevdanski venac: Zašto se bere trava u zoru i veže preko praga, a nikad ne unosi u kuću
U srpskoj tradiciji, Đurđevdan nije mogao da prođe bez venaca od trave i cveća. Brani su u zoru, sa rosom, i vešali na kapiju, ogradu ili prag – ali nikada nisu unošeni unutra. Verovalo se da ta trava upija ono što ide prema kući, i ne sme da pređe njen prag.
Zašto se verovalo da je maj mesec „između svetova“: Vreme kad se duhovi vraćaju i priroda postaje čuvar
U srpskom narodnom predanju, maj je bio poseban – ni zima, ni leto, ni post, ni slava, ali sve pomalo. Verovalo se da tada zemlja najviše pamti, a duše koje nisu našle mir dolaze kroz snove, vetar i biljke.
OVO JE RAZLOG: Zašto se srpska prezimena završavaju na IĆ
Većina porodica u Srbiji nosi prezime po nekom od svojih predaka iz XIX veka.
Komentari(0)