Postoje tačke na mapi Srbije gde ni korak ne odjekne, ni vetar se ne čuje – a narod veruje da se tamo “čuje ono što je u tebi”
“Ovdje i tvoj glas ćuti.” Ova rečenica dočarava iskustvo retkih mesta u Srbiji gde tišina nije nedostatak – već prisustvo. Mesta gde zvuk prestaje da se ponaša kako treba, gde ni najglasniji šapat ne nosi dalje od nekoliko koraka, gde se oseća kao da si "ušuškan ispod nečeg velikog, ali nevidljivog". Ta mesta narod naziva “sakupljačima misli”, a nauka – geološki fenomenima. Ipak, svi se slažu: to su prostori koji te nateraju da staneš – ne jer si umoran, već jer ti ništa ne traže osim tišine.
Vodena dolina kod manastira Studenica
U podnožju manastira Studenica nalazi se mala dolina u kojoj se, kažu, ni zvuk reke ne čuje kako treba. Vetar se kreće, ali nema šuma. Hod se ne odbija. Mnogi veruju da je to zbog “molitvene energije” mesta – ali i zbog stene koja zaklanja akustiku. Čajkanović bi rekao – duhovni vakuum.
Možda vas zanima:
Panorame koje oduzimaju dah – otkrijte Zaovinsko jezero, dom Pančićeve omorike
Na visoravnima Tare, okruženo gustim četinarima i mirisom planinskog vazduha, prostire se Zaovinsko jezero – biser koji svojom lepotom i smirajem osvaja svakog posetioca.
Ovo je jedna od najlepših turističkih atrakcija u Evropi, a naša je: Sada se konačno radi rekonstrukcija puta - lakše će se stizati do Banjske stene na Tari
Jedan od najpopularnijih i najlepših vidikovca u Srbiji i regionu svakako je Banjska stena u Nacionalnom parku Tara. Svako ko je do sada bio na tom prelepom mestu uverio se da prilazni put i nije baš u sjajnom stanju, ali sada tome konačno dolazi kraj.
Možda vas zanima:
Panorame koje oduzimaju dah – otkrijte Zaovinsko jezero, dom Pančićeve omorike
Na visoravnima Tare, okruženo gustim četinarima i mirisom planinskog vazduha, prostire se Zaovinsko jezero – biser koji svojom lepotom i smirajem osvaja svakog posetioca.
Ovo je jedna od najlepših turističkih atrakcija u Evropi, a naša je: Sada se konačno radi rekonstrukcija puta - lakše će se stizati do Banjske stene na Tari
Jedan od najpopularnijih i najlepših vidikovca u Srbiji i regionu svakako je Banjska stena u Nacionalnom parku Tara. Svako ko je do sada bio na tom prelepom mestu uverio se da prilazni put i nije baš u sjajnom stanju, ali sada tome konačno dolazi kraj.
Možda vas zanima:
Panorame koje oduzimaju dah – otkrijte Zaovinsko jezero, dom Pančićeve omorike
Na visoravnima Tare, okruženo gustim četinarima i mirisom planinskog vazduha, prostire se Zaovinsko jezero – biser koji svojom lepotom i smirajem osvaja svakog posetioca.
Ovo je jedna od najlepših turističkih atrakcija u Evropi, a naša je: Sada se konačno radi rekonstrukcija puta - lakše će se stizati do Banjske stene na Tari
Jedan od najpopularnijih i najlepših vidikovca u Srbiji i regionu svakako je Banjska stena u Nacionalnom parku Tara. Svako ko je do sada bio na tom prelepom mestu uverio se da prilazni put i nije baš u sjajnom stanju, ali sada tome konačno dolazi kraj.
Stena iznad Ljubiške doline na Tari
Iznad Ljubiške doline postoji zaravan sa koje se pruža pogled na tri sela, ali – ništa se ne čuje. Čak ni krava koja muče u blizini. Meštani kažu: “Tu ni pas ne laje.” Legenda kaže da se tu vila zaljubila u čoveka, i kada je izgubila veru u ljubav – oduzela mestu zvuk. I danas, deca izbegavaju da tamo trče.
Šuma iznad Crne Trave – kada kročiš, sve prestane
U gustoj borovoj šumi iznad Crne Trave postoji deo staze za koji meštani kažu da “gutne šuštanje”. Hod kroz suvo lišće ne proizvodi šum. Psi staju. Čak i telefoni izgube signal. Veruje se da su to "šumska usta" – mesto gde duhovi prirode prave prostor za razgovor sa sobom.
Zašto narod poštuje tiha mesta
- “Kad tišina sama dođe, ne prekidaj je.”
- “Ako čuješ svoje disanje – to je dobro mesto.”
- “Tu se ne peva, ne viče, ne priča – jer neko već sluša.”
Tišina kao znak, a ne odsustvo
U današnjem svetu, tišina je retka i često neprijatna. Ali u narodnoj tradiciji – tišina je božanski jezik. Ona nije kraj zvuka, već prostor između reči. A mesta koja “gutaju zvuke” nas ne opominju – nego nas vraćaju sebi.
Ovaj deo Srbije postaje prava turistička atrakcija - gosti stižu iz svih delova sveta: Sabahudin je rendžer koji ih dočekuje i upoznaje sa lepotama Pešterske visoravni (FOTO)
Deo Srbije koji poslednjih godina doživljava pravu ekpanziju kada je u pitanju razvoj turizma jeste Pešterska visoravan. Turisti u taj kraj dolaze u grupama i to iz svih delova sveta. Najviše ima Poljaka, Kineza, Rusa ali tu su naravno i domaći i gosti iz regiona. Skoro sve njih u nestvranim lepotama dočeka Sabahudin Abdagić, turistički vodič i rendžer koji svakodnevno radi na promociji Peštera.
Za ovu "narodnu banju" mnogi ne znaju da postoji: Pravi je melem za dušu, cena prenoćišta smejurija
Posetioci banje naizmenično koriste lekovitu vodu, pa mazanje blatom i tako u krug
Zaboravite kvad ovo je novo sjajno iskustvo na Zlataru: Od sada do nestvarnih predela se može stići i na električnom biciklu i trotinetu, po prvi put iznajmljivanje na ovoj planini
Prelepa i netaknuta planina Zlatar privlači svake godine veliki broj turista. Obilazak vidikovaca, jezera i Specijalnog rezervata prirode Uvac su nezaobilazni na ovom području, a sada će svi posetioci imati i još jedan način da stignu do svih tih prirodnih lepota.
Neverovatan podvig užičkih planinara: Oni su osvojili najveći vrh Evrope i Rusije - silovit vetar ih vratio nazad ali su oni ipak uspeli
Hrabri Užičani iz planinarskog društva "Omorika" uspešno su se popeli na Elbrus, najviši vrh Kavkaza i Evrope, visok 5.642 metra. Ekspediciju su činili Slobodan Stefanović, njegov sin Nikola Stefanović i Stefan Danilović.
Goč – planina, jezero i manastiri u podnožju
Na samo desetak kilometara od Vrnjačke Banje počinje planina Goč – skrivena i mirna, sa šumama, izvorima i jednim jezerom koje izgleda kao ogledalo prirode. Nije to planina od spektakularnih visina, već od tihog mira, idealna za one koji žele da pobegnu od gužve i pronađu prirodu kakva se retko viđa.
Komentari(0)