Postoje tačke na mapi Srbije gde ni korak ne odjekne, ni vetar se ne čuje – a narod veruje da se tamo “čuje ono što je u tebi”
“Ovdje i tvoj glas ćuti.” Ova rečenica dočarava iskustvo retkih mesta u Srbiji gde tišina nije nedostatak – već prisustvo. Mesta gde zvuk prestaje da se ponaša kako treba, gde ni najglasniji šapat ne nosi dalje od nekoliko koraka, gde se oseća kao da si "ušuškan ispod nečeg velikog, ali nevidljivog". Ta mesta narod naziva “sakupljačima misli”, a nauka – geološki fenomenima. Ipak, svi se slažu: to su prostori koji te nateraju da staneš – ne jer si umoran, već jer ti ništa ne traže osim tišine.
Vodena dolina kod manastira Studenica
U podnožju manastira Studenica nalazi se mala dolina u kojoj se, kažu, ni zvuk reke ne čuje kako treba. Vetar se kreće, ali nema šuma. Hod se ne odbija. Mnogi veruju da je to zbog “molitvene energije” mesta – ali i zbog stene koja zaklanja akustiku. Čajkanović bi rekao – duhovni vakuum.
Možda vas zanima:
Mistična Srbija: Tura kroz uklete lokacije i legende
Putovanje kroz najmisterioznija mesta u Srbiji
Neverovatne planinske kućice u Srbiji za vaš idealan beg od stvarnosti
Pregled najboljih planinskih smeštaja na Zlatiboru, Tari i Staroj planini za uživanje u prirodi.
Možda vas zanima:
Mistična Srbija: Tura kroz uklete lokacije i legende
Putovanje kroz najmisterioznija mesta u Srbiji
Neverovatne planinske kućice u Srbiji za vaš idealan beg od stvarnosti
Pregled najboljih planinskih smeštaja na Zlatiboru, Tari i Staroj planini za uživanje u prirodi.
Možda vas zanima:
Mistična Srbija: Tura kroz uklete lokacije i legende
Putovanje kroz najmisterioznija mesta u Srbiji
Neverovatne planinske kućice u Srbiji za vaš idealan beg od stvarnosti
Pregled najboljih planinskih smeštaja na Zlatiboru, Tari i Staroj planini za uživanje u prirodi.
Stena iznad Ljubiške doline na Tari
Iznad Ljubiške doline postoji zaravan sa koje se pruža pogled na tri sela, ali – ništa se ne čuje. Čak ni krava koja muče u blizini. Meštani kažu: “Tu ni pas ne laje.” Legenda kaže da se tu vila zaljubila u čoveka, i kada je izgubila veru u ljubav – oduzela mestu zvuk. I danas, deca izbegavaju da tamo trče.
Šuma iznad Crne Trave – kada kročiš, sve prestane
U gustoj borovoj šumi iznad Crne Trave postoji deo staze za koji meštani kažu da “gutne šuštanje”. Hod kroz suvo lišće ne proizvodi šum. Psi staju. Čak i telefoni izgube signal. Veruje se da su to "šumska usta" – mesto gde duhovi prirode prave prostor za razgovor sa sobom.
Zašto narod poštuje tiha mesta
- “Kad tišina sama dođe, ne prekidaj je.”
- “Ako čuješ svoje disanje – to je dobro mesto.”
- “Tu se ne peva, ne viče, ne priča – jer neko već sluša.”
Tišina kao znak, a ne odsustvo
U današnjem svetu, tišina je retka i često neprijatna. Ali u narodnoj tradiciji – tišina je božanski jezik. Ona nije kraj zvuka, već prostor između reči. A mesta koja “gutaju zvuke” nas ne opominju – nego nas vraćaju sebi.
Mesta koja gutaju zvuke: Gde u Srbiji tišina nije prazna, već sveta
Postoje tačke na mapi Srbije gde ni korak ne odjekne, ni vetar se ne čuje – a narod veruje da se tamo “čuje ono što je u tebi”
PROHOR PČINJSKI STARIJI I OD HILANDARA: Pravi i jedini stub i čuvar zakona hrišćanskog i imena srpskoga
Manastir Prepodobnog Prohora Pčinjskog, koji se nalazi 30 kilometara južno od Vranja, danas obeležava 950 godina postojanja i sedam vekova od upokojenja kralja Milutina, koji ga je u 14. veku obnovio.
PORED OVOG SVETOG BORA U MANASTIRU NIKOLJE USLIŠENE SU MNOGE MOLITVE: Štiti ga majka Božija, a evo šta treba da uradite
Verovanje u moć drveća staro je koliko i čovečanstvo. Nekad su se i njima podizali hramovi, a ljudi su se molili za zdravlje i sreću.
Jezera koja nikada ne miruju: Tajne voda koje ne znaju da ćute
U Srbiji postoje jezera koja su stalno u pokretu – narod kaže da nisu obična, već “živa”
Planine koje se ujutru pune maglom odozdo: Kad zemlja diše, a nebo ćuti
Rtanj, Stara planina i Tupižnica – mesta gde magla ne dolazi odozgo, već izbija iz zemlje kao da planina ima dušu
Komentari(0)