Ponoć je u srpskoj narodnoj tradiciji oduvek imala specifično mesto, obavijena tajanstvenošću i mističnim verovanjima. Naši preci smatrali su da je upravo ponoć trenutak kada je granica između svetova najtanja, a natprirodne sile najaktivnije.
Ponoć kao trenutak prelaza između dva sveta
U srpskom narodnom predanju, ponoć nije bila samo sredina noći već je predstavljala vreme kada se susreću stvarni i natprirodni svetovi. Smatralo se da u ovom kratkom periodu bića poput duhova, vampira, vila i veštica mogu slobodno da lutaju i da ostvaruju svoj uticaj na ljude.
Zbog toga su mnogi običaji i rituali bili povezani sa zaštitom od ovih sila upravo u ponoć, a naši preci su izbegavali da tada budu van kuće ili sami na otvorenom.
Verovanja o vampirima i utvarama
Jedan od najjačih strahova vezanih za ponoć bio je strah od vampira. Prema verovanjima, vampiri bi se dizali iz svojih grobova upravo u ponoć kako bi lutali selima, uznemiravali ljude i uzimali im životnu energiju. Da bi se zaštitili od ovih bića, ljudi su noću zatvarali prozore i vrata, crtali zaštitne simbole ili ostavljali beli luk oko pragova i prozora.
Postojala su i verovanja o duhovima preminulih koji bi ponoć koristili da posete svoja stara prebivališta. Zbog toga je narod imao običaj da ostavlja sveću upaljenu tokom cele noći, kao znak poštovanja i zaštite.
Zaštitni rituali i običaji
Da bi se zaštitili od opasnosti koje ponoć donosi, ljudi su koristili različite rituale. Jedan od najčešćih bio je izgovaranje molitvi ili posebnih bajalica neposredno pre ponoći, što je trebalo da odbije zle sile.
U nekim delovima Srbije, bio je običaj da se na prag kuće ili oko kreveta stave posebni predmeti poput soli, žita ili ugljevlja. Verovalo se da ovi predmeti imaju moć da spreče negativne energije i natprirodna bića da uđu u kuću.
Narodne priče i legende o ponoći
Srpska sela su puna priča o ljudima koji su u ponoć imali susrete sa natprirodnim bićima. Jedna poznata legenda govori o čoveku iz Šumadije koji je ponoć dočekao na raskrsnici puteva, gde je navodno video vile koje su igrale kolo. Prema legendi, čovek je ostao nem i bolestan do kraja života, što je dodatno ojačalo strah od ponoći među stanovništvom.
Druge priče pričaju o susretima sa crnim psima, zagonetnim strancima ili svetlećim kuglama koje bi se pojavljivale u ponoć, a sve ove pojave tumačene su kao loši znaci ili upozorenja.
Pozitivna strana ponoći – vreme magije i proricanja
Iako se ponoć uglavnom smatrala opasnom, u srpskoj tradiciji imala je i svoju pozitivnu stranu. Verovalo se da je ponoć najbolje vreme za izvođenje raznih magijskih rituala, ljubavnih bajalica ili proricanja budućnosti. Devojke su u ponoć često bacale vodu ili ogledala, nadajući se da će u njima ugledati lik svog budućeg muža.
Savremeni pogled na verovanja o ponoći
Danas su mnogi od ovih običaja zaboravljeni ili se održavaju samo kao deo folklorne baštine. Međutim, fascinacija ponoći i dalje postoji, a priče i legende nastavljaju da žive u narodnoj kulturi, prenoseći se s generacije na generaciju.
Očuvanje i ponovno oživljavanje ovih verovanja nije samo deo očuvanja kulturnog identiteta već i podsećanje na duboke psihološke korene koji su oblikovali odnos naših predaka prema nepoznatom, tajanstvenom i natprirodnom svetu.
Još od davnina Srbi poštuju ovaj običaj, jer se plaše BOŽJE KAZNE: ŠTA SE DEŠAVA SA SLAVOM KAD DOMAĆIN NEMA MUŠKOG NASLEDNIKA?
U mnogim krajevima Srbije, Republike Srpske i Crne Gore imaju običaj da kažu da tog dana prislužuju ili pominju, pa drugu slavu zovu još i lokalizmima poput prisluga ili preslava.
OVA SRPSKA IZREKA IMA MRAČNO POREKLO: Povezuje se sa demonima i vešticama, u njenoj krošnji kriju se AKREPI I SMRT
Ovo sigurno znate - za nekog ko se ponaša glupo, ludo, ko je naivan ili smušen, često kod nas umeju da kažu da je “pao sa kruške”. I suprotno, kad neko hoće da istakne kako nije glup, naivan, blesav… on će reći kako “nije pao sa kruške”.
I STARO I MLADO SE KRSTI KAD PROLAZI PORED CRKVE: Evo da li je to hrišćanski i šta kaže SVETO PISMO o radu na CRVENO SLOVO
Da li treba raditi na crveno slovo, pitanje je koje često muči Srbe. Vremenom su se mnoge navike vezane, navodno, za veru ukorenile u narodu, ali neke od njih su samo praznoverje.
KAKO SE PRAVILNO KADI KUĆA? Neizostavni hrišćanski ritual u domovima mnogih Srba ima jaku simboliku i TERA NEČASTIVE SILE I DUHOVE
Pravoslavni hrišćani veruju da kađenje kuće tera negativne stvari, pa je neizostavno pri svakom crkvenom obredu, bilo to liturgija, molitva ili obavljanje svetih tajni, od krštenja i venčanja do jeleosvećenja (molitve i pomazivanje bolesnih osvećenim uljem).
OVO IME VOLE SVI NA SVETU, A SRBI GA ČESTO DAJU ŽENSKOJ DECI: Krije SIMBLIKU na koju niko ne ostaje IMUN!
Ovo žensko ime roditelji obožavaju, nose ga sve generacije a ima izuzetno jaku simboliku
Komentari(0)