Srne i ždralovi u atarima Novog Bečeja: Neobičan savez tišine i opreza u srcu Vojvodine
Susret dve zaštićene vrste na ravnici – prizor koji pokazuje koliko priroda može biti skladna kad joj damo prostora
U prostranim atarima oko Novog Bečeja, tamo gde se magla povlači s jutarnje rose, zabeležen je prizor koji se retko viđa – četiri srne i jato sivih ždralova mirno dele istu parcelu zemlje. U toj tišini vojvođanske ravnice, životinje koje retko srećemo zajedno pokazale su da divljina još živi – i to u punom skladu.
Srne – simbol slobode i opreza
Srne (Capreolus capreolus), česti stanovnici šuma i poljoprivrednih područja u Vojvodini, važe za izuzetno oprezne životinje. Njihov vid i sluh su izoštreni, a svaki trzaj u travi može ih naterati u beg. Ali ovde – okružene pticama koje nikada ne prave buku bez potrebe – i srne deluju opuštenije nego inače. Kao da su shvatile da su u dobrom društvu.
Sivi ždralovi – gosti sa severa
Sivi ždral (Grus grus) je zaštićena vrsta u Srbiji i retki, ali dragoceni gost na ovim prostorima. Dolaze u jesen i zimu s dalekog severa Evrope, gde se gnezde, i zadržavaju se na vlažnim livadama i močvarama dok ne nastave dalje na jug. Visoki, dostojanstveni, sa karakterističnim hodom i belim prugama po glavi, ždralovi uvek deluju pomalo mitski – kao da su iz nekog drugog vremena.
Ravničarska harmonija – privremeni savez
Prizor u kom srne i ždralovi istovremeno motre na horizont govori više od reči. Životinje se retko sreću bez potrebe, ali ovde su ih spojili mir, prostor i odsustvo ljudi. Obe vrste osećaju svaku promenu u vazduhu, ali zajedno stvaraju prirodnu ravnotežu u kojoj nema konflikta. To je kratkotrajni savez poverenja između sisara i ptica, zasnovan na tišini, oprezu i uzajamnom poštovanju.
Podsetnik koliko je priroda blizu
Ovakvi prizori su retki, ne zato što ih priroda ne pruža, već zato što ih čovek retko vidi – ili ne zna gde da gleda. Novi Bečej, Tisa, Carska bara, Zasavica i druga vojvođanska staništa i dalje su živa, ali sve manje tiha. Zato ovakve slike nisu samo lepe – one su podsetnik da su divljina i ravnoteža još tu, ako ih pustimo da traju.
Zašto su stari Srbi stavljali nož ispod jastuka? Zaboravljeni običaji vezani za spavanje
Verovanja i rituali pred san bili su nekada neizostavni deo srpske svakodnevice – od zaštite od zlih sila do prizivanja mirnog sna.
Gde je nestao Rastko Petrović? Tragovi tajanstvenog putopisca po Srbiji
Zaboravljeni genije i njegovi izgubljeni koraci
Zašto je Marsej izabran za mesto atentata a ne Pariz? Rekonstrukcija ubistva kralja Aleksandra Karađorđevića
Kralj Aleksandar I Karađorđević, poznat kao „Ujedinitelj“, ubijen je 9. oktobra 1934. godine u Marseju, tokom zvanične državne posete Francuskoj. Njegova smrt bila je jedan od najvećih političkih potresa između dva svetska rata, a odjek atentata osetio se širom Evrope.
Kako je jedan Škot spasao srpski narod - Srpsko bure, izum koji je obuzdao smrtonosni tifus u Valjevu
U uslovima ratne katastrofe, kada je srpsko stanovništvo već bilo razoreno oružanim sukobima, epidemija pegavog tifusa 1915. godine postala je nadolazeća apokalipsa. Pre nego što je stigao lekar Vilijam Hanter, Srbija je imala nedovoljno lekara i skoro nikakve preventivne mere. U decembru 1914. do maja 1915. periodu više od 150.000 ljudi umrlo je od tifusa i pratećih bolesti.
Valjevska kula Jakova Nenadovića : Priča o barutani, zatvoru i slobodi
Na samo pola kilometra od centra Valjeva, na brdu Kličevac, uzdiže se Kula Nenadovića – jedna od najprepoznatljivijih građevina ovog kraja i spomenik kulture od velikog značaja. Podignuta 1813. godine, kula je prošla put od vojnog utvrđenja i zatvora do barutane i današnjeg muzeja. Njena burna prošlost oslikava sudbinu Srbije u vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka.
Komentari(0)