Pepeo i mast: Zaboravljen melem koji su pravile žene za opekotine i ujede tokom leta
Na selu se ranije nije trčalo u apoteku zbog svakog ujeda ili opekotine. Melem od drvenog pepela i svinjske masti bio je prva pomoć u mnogim domaćinstvima, posebno u julu i avgustu.
Danas bismo ovakav lek nazvali kućnim ili „alternativnim“, ali nekada je bio uobičajen deo seoske svakodnevice. Pepeo i svinjska mast mešali su se u glinenu činiju i koristili kao prva pomoć za ujede, opekotine, ogrebotine i žuljeve. Ovaj jednostavan narodni melem, zaboravljen u eri savremenih preparata, bio je lek koji se pravio odmah, bez čekanja i bez troška. A mnogi i danas tvrde – delovao je.
Kako se pripremao melem
Recept je bio jednostavan: domaća svinjska mast i fini pepeo iz ognjišta, po mogućstvu od bukovog drveta. Mast se mešala s pepelom u razmeri „koliko primi da ne curi“, dok ne nastane gusta, siva pasta. Čuvala se na hladnom, a najčešće se pravila sveža, kad zatreba. Nanosila se u tankom sloju, direktno na kožu, bez gaze.
Za šta se koristio
Možda vas zanima:
TAJNI RECEPT MANASTIRSKIH MELEMA: Kako su srpski monasi čuvali znanje o lekovitim biljkama?
U srpskim manastirima vekovima su se čuvali recepti za lekovite meleme napravljene od raznih biljaka. Monasi su posedovali duboko znanje o lekovitosti bilja, a njihove recepture bile su strogo čuvane tajne, koje su prenošene samo od odabranih starijih monaha na mlađe.
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Možda vas zanima:
TAJNI RECEPT MANASTIRSKIH MELEMA: Kako su srpski monasi čuvali znanje o lekovitim biljkama?
U srpskim manastirima vekovima su se čuvali recepti za lekovite meleme napravljene od raznih biljaka. Monasi su posedovali duboko znanje o lekovitosti bilja, a njihove recepture bile su strogo čuvane tajne, koje su prenošene samo od odabranih starijih monaha na mlađe.
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Možda vas zanima:
TAJNI RECEPT MANASTIRSKIH MELEMA: Kako su srpski monasi čuvali znanje o lekovitim biljkama?
U srpskim manastirima vekovima su se čuvali recepti za lekovite meleme napravljene od raznih biljaka. Monasi su posedovali duboko znanje o lekovitosti bilja, a njihove recepture bile su strogo čuvane tajne, koje su prenošene samo od odabranih starijih monaha na mlađe.
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Možda vas zanima:
TAJNI RECEPT MANASTIRSKIH MELEMA: Kako su srpski monasi čuvali znanje o lekovitim biljkama?
U srpskim manastirima vekovima su se čuvali recepti za lekovite meleme napravljene od raznih biljaka. Monasi su posedovali duboko znanje o lekovitosti bilja, a njihove recepture bile su strogo čuvane tajne, koje su prenošene samo od odabranih starijih monaha na mlađe.
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Zašto se verovalo da pomaže
Pepeo se u narodnoj simbolici smatrao čistom materijom, „ostankom vatre bez plamena“. Bio je znak kraja, ali i zaštite. Nije se unosio u kuću bez razloga, a kada bi se koristio na koži – to je bio znak da se telo smiruje. Mast je davala toplotu, pepeo ravnotežu – zajedno su činili ono što se danas zove balans.
Ima li ga još danas?
Retko. Ponegde starije žene i dalje znaju da ga naprave, najčešće za sebe ili unuke kad se zapeku na šporetu. U nekim krajevima koristi se slično – ali pod drugim imenima. A možda je vreme da se ovaj jednostavni recept vrati. Ne kao zamena za medicinu – već kao podsetnik da su nekada žene znale da reše stvari iz špajza, a ne iz apoteke.
TAJNA KRALJEVSKOG DVORA: Skandal u Vrnjačkoj Banji – zašto je princ Đorđe Karađorđević nabavio tigra i šta je to otkrilo o Obrenovićima
Skandali, burne naravi i ekstravagantni potezi bili su deo svakodnevice srpskih kraljevskih porodica. Međutim, jedan događaj prevazilazi sve uobičajene priče – dramatičan susret sa tigrom u Vrnjačkoj Banji koji je otkrio tajnu dvorca Obrenovića.
NEKADA BILO NORMALNO U BEOGRADU: Ko je zaista bio "sumnjivo lice" i zašto u Knez Mihailovoj niste smeli da nosite ovakvu odeću?
Beograd kakav danas poznajemo bio je nekada grad strogih pravila, a iza pozorišnih komedija i lepih fasada Knez Mihailove ulice krile su se policijske kontrole. Otkrivamo kako je izgledao život u prestonici kada je "sumnjivo lice" mogao biti svako ko je pogrešno obučen!
ZABRANJENO JE BILO GRADITI CRKVE – OSIM AKO SE OVO URADI U JEDNOM DANU: Kako su Srbi nadmudrili Turke i očuvali veru
Istorija Srbije puna je priča o junaštvu, ali i neverovatnoj snalažljivosti. U vreme turske okupacije, strogo je bilo zabranjeno zidanje verskih objekata. Ipak, naši preci su pronašli "rupu u zakonu" koja je omogućila opstanak pravoslavlja. To je priča o crkvama koje su nicale preko noći.
NAJVEĆE TERMALNO ČUDO EVROPE JE U SRBIJI: Ova banja leči reumatičare, a njena izvorska voda ključa na 110 stepeni!
Zaboravite na najpoznatije turističke destinacije. U srcu juga Srbije krije se termalni fenomen koji po temperaturi vode parira najpoznatijim svetskim lečilištima. Otkrivamo tajnu "kraljevske banje", mesta gde su dolazili vladari i koje čeka da ga ponovo otkrijete.
ALEKSA ŠANTIĆ JE IMAO SAMO 55 GODINA KADA JE UMRO: Na samrtnoj postelji napsao je MOLITVU za koju se veruje da LEČI
Bolestan od tuberkoloze u februaru 1924. godine, Aleksa Šantić je preminuo. Iza njega je ostala MOLITVA, reči za koje se veruje da leče i daju utehu
Komentari(0)