Pepeo i mast: Zaboravljen melem koji su pravile žene za opekotine i ujede tokom leta
Na selu se ranije nije trčalo u apoteku zbog svakog ujeda ili opekotine. Melem od drvenog pepela i svinjske masti bio je prva pomoć u mnogim domaćinstvima, posebno u julu i avgustu.
Danas bismo ovakav lek nazvali kućnim ili „alternativnim“, ali nekada je bio uobičajen deo seoske svakodnevice. Pepeo i svinjska mast mešali su se u glinenu činiju i koristili kao prva pomoć za ujede, opekotine, ogrebotine i žuljeve. Ovaj jednostavan narodni melem, zaboravljen u eri savremenih preparata, bio je lek koji se pravio odmah, bez čekanja i bez troška. A mnogi i danas tvrde – delovao je.
Kako se pripremao melem
Recept je bio jednostavan: domaća svinjska mast i fini pepeo iz ognjišta, po mogućstvu od bukovog drveta. Mast se mešala s pepelom u razmeri „koliko primi da ne curi“, dok ne nastane gusta, siva pasta. Čuvala se na hladnom, a najčešće se pravila sveža, kad zatreba. Nanosila se u tankom sloju, direktno na kožu, bez gaze.
Za šta se koristio
Možda vas zanima:
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Zašto se pepeo sa ognjišta čuvao u tikvi: Tajni običaj iz Homolja za zaštitu kuće od zla
Na obroncima Homoljskih planina, žene su vekovima uzimale šaku pepela iz ognjišta i čuvale ga u tikvi skrivenoj u kući – da bi sačuvale mir, zdravlje i sreću doma.
Možda vas zanima:
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Zašto se pepeo sa ognjišta čuvao u tikvi: Tajni običaj iz Homolja za zaštitu kuće od zla
Na obroncima Homoljskih planina, žene su vekovima uzimale šaku pepela iz ognjišta i čuvale ga u tikvi skrivenoj u kući – da bi sačuvale mir, zdravlje i sreću doma.
Možda vas zanima:
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Zašto se pepeo sa ognjišta čuvao u tikvi: Tajni običaj iz Homolja za zaštitu kuće od zla
Na obroncima Homoljskih planina, žene su vekovima uzimale šaku pepela iz ognjišta i čuvale ga u tikvi skrivenoj u kući – da bi sačuvale mir, zdravlje i sreću doma.
Možda vas zanima:
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Zašto se pepeo sa ognjišta čuvao u tikvi: Tajni običaj iz Homolja za zaštitu kuće od zla
Na obroncima Homoljskih planina, žene su vekovima uzimale šaku pepela iz ognjišta i čuvale ga u tikvi skrivenoj u kući – da bi sačuvale mir, zdravlje i sreću doma.
Zašto se verovalo da pomaže
Pepeo se u narodnoj simbolici smatrao čistom materijom, „ostankom vatre bez plamena“. Bio je znak kraja, ali i zaštite. Nije se unosio u kuću bez razloga, a kada bi se koristio na koži – to je bio znak da se telo smiruje. Mast je davala toplotu, pepeo ravnotežu – zajedno su činili ono što se danas zove balans.
Ima li ga još danas?
Retko. Ponegde starije žene i dalje znaju da ga naprave, najčešće za sebe ili unuke kad se zapeku na šporetu. U nekim krajevima koristi se slično – ali pod drugim imenima. A možda je vreme da se ovaj jednostavni recept vrati. Ne kao zamena za medicinu – već kao podsetnik da su nekada žene znale da reše stvari iz špajza, a ne iz apoteke.
MOLITVA ZA SREĆAN BRAK: Veruje se da jača ljubav supružnika
Brak je jedna od sedam svetih tajni u pravoslavnom hrišćanstvu koja se obavlja u crkvi i predstavlja blagoslov i zajednicu između muža i žene pred Bogom. Neki od najlepših i najdubljih molitvenih tekstova čitaju se tokom svete tajne braka, a osmišljene su kako bi par imao blagosloven, uspešan i zdrav zajednički život.
Najkontroverzniji srpski vladar se oženio petogodišnjom devojčicom: Oslepeo je sopstvenog sina, ratovao protiv rođenog brata, a ovako je skončao
Kralj Milutin je nesumnjivo jedan od najznačajnih srpskih vladara i to ne samo u srednjem veku, nego uopšte. Njegova zvanična titula glasila je: „Stefan Uroš, po milosti Božjoj kralj i samodržac svih srpskih zemalja i pomorskih.”
"Ukleti prsten" srpske kraljice 800 godina ležao u grobnici: Iskopao ga kralj Aleksandar i nosio kao amajliju, a onda mu je doneo zlu kob
U Narodnom muzeju ističu da je veoma malo sačuvanih zlatnih prstenova visokog ranga u Srbiji i da Teodorin nema premca.
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Zabranjeni intervju sa Milunkom Savić iz 1971. godine
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
Komentari(0)