TAJNI RECEPT MANASTIRSKIH MELEMA: Kako su srpski monasi čuvali znanje o lekovitim biljkama?

Jadranko Žugić

11:00

Kultura 0

U srpskim manastirima vekovima su se čuvali recepti za lekovite meleme napravljene od raznih biljaka. Monasi su posedovali duboko znanje o lekovitosti bilja, a njihove recepture bile su strogo čuvane tajne, koje su prenošene samo od odabranih starijih monaha na mlađe.

crkveno zvono
Edijs K / Shutterstock.com

Drevna tradicija i znanje iz prirode

Od ranog srednjeg veka, srpski manastiri nisu bili samo duhovna središta, već i mesta gde su se negovale medicina i lekovite veštine. Hilandar, Studenica, Žiča, Ravanica i mnogi drugi manastiri imali su posebne vrtove u kojima su monasi pažljivo uzgajali lekovite biljke. Među njima su bile kadulja, kantarion, majčina dušica, hajdučka trava, neven, matičnjak i mnoge druge, koje su bile osnova čuvenih manastirskih melema.

Monasi su bili ne samo duhovnici već i svojevrsni lekari svog vremena, lečeći ljude iz obližnjih sela, ali i putnike namernike koji su tražili pomoć i utočište u manastirima.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Kako su se pravili manastirski melemi?

Proces pravljenja melema bio je detaljan i složen. Biljke su brane u specifično doba godine i dana, najčešće rano ujutru, kada se smatralo da imaju najveću lekovitu moć. Potom su se pažljivo sušile na tamnim i prozračnim mestima, a zatim bi se od njih pripremale različite vrste tinktura, melema i čajeva.

Monasi su strogo pazili na proporcije biljaka, vrstu masti ili voska koje su koristili, kao i na dužinu kuvanja i mešanja. Čitav proces bio je prožet molitvama i duhovnim radom, što je dodatno pojačavalo verovanje u lekovitost pripravaka.

Tajne prenošene samo odabranima

Znanje o izradi melema bilo je strogo čuvano unutar zidina manastira i prenosilo se sa velikom pažnjom. Samo određeni monasi, često oni stariji i najiskusniji, imali su pristup ovim tajnama. Prenos znanja vršio se usmeno, od starijih monaha na mlađe, koji su pažljivo zapisivali sve što im je povereno.

Zbog ovog selektivnog prenošenja znanja, recepti za meleme često su se razlikovali od manastira do manastira, što je doprinosilo bogatstvu i raznovrsnosti srpske tradicionalne medicine.

Čuveni melemi iz manastira Hilandar

Najpoznatiji među srpskim manastirskim melemima svakako su oni sa Hilandara, svetogorskog manastira. Hilandarski melemi poznati su po svojoj delotvornosti kod opekotina, rana, reumatskih bolova i kožnih bolesti. Melem na bazi kantariona i maslinovog ulja, poznat kao „Hilandarsko zlato“, do danas se smatra jednim od najdragocenijih manastirskih proizvoda.

Legendarni „Ruski melem“ iz Hilandara, koji sadrži kombinaciju lekovitih biljaka sa Atosa, vekovima se koristio za lečenje različitih bolesti kože, od ekcema do psorijaze.

Zapisivanje i očuvanje recepata

U 19. i 20. veku neki recepti počeli su da se beleže i van manastirskih zidina, ali originalne formule i dalje su čuvane u tajnosti. Međutim, zahvaljujući nekim etnolozima i istraživačima, deo tih recepata sačuvan je do danas, omogućavajući savremenim ljudima da upoznaju deo bogate tradicije srpske narodne medicine.

Uprkos tome, mnogi melemi i dalje se prave samo unutar manastira, čuvajući tako jedinstvenu kombinaciju duhovnosti i tradicionalne medicine.

Zašto je važno očuvati ovu tradiciju?

Očuvanje receptura za manastirske meleme nije važno samo zbog njihovih lekovitih svojstava već i kao deo kulturne i duhovne baštine srpskog naroda. Ova tradicija svedoči o vekovnom znanju, mudrosti i povezanosti čoveka sa prirodom.

Današnja popularizacija prirodne medicine daje priliku da se ova znanja ne samo očuvaju već i obogate, pružajući savremenim generacijama priliku da na zdrav i prirodan način neguju svoje telo i duh.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
melem Manastir

Komentari(0)

Loading