„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
Šta predstavlja „zelena četvrt“?
U srpskoj narodnoj kulturi, zelena boja imala je duboku simboliku povezanosti sa prirodom, obnavljanjem života i zdravljem. „Zelena četvrt“ je obično obeležavana četvrtkom pred velike praznike, naročito pred Uskrs ili Đurđevdan, kao poseban dan kada su ljudi izvodili rituale koji su trebali da prizovu zdravlje, sreću i zaštitu.
Običaji i rituali na „zelenu četvrt“
Možda vas zanima:
Ivanjdan i hod po jutarnjoj rosi: Zašto se 7. jula hoda bos po travi – i šta to leči?
U srpskoj tradiciji, ako ustaneš pre sunca i bosi pređeš kroz rosnu livadu – izlečićeš dušu, telo i snove
NEVEROVATNA TRADICIONALNA VEROVANJA O DRVEĆU Jedno je prokleto, dok drugo nikako ne smete držati blizu vašeg doma i najmilijih!
Neka narodna verovanja su danas iščezla, dok druga i dalje opstaju.
Možda vas zanima:
Ivanjdan i hod po jutarnjoj rosi: Zašto se 7. jula hoda bos po travi – i šta to leči?
U srpskoj tradiciji, ako ustaneš pre sunca i bosi pređeš kroz rosnu livadu – izlečićeš dušu, telo i snove
NEVEROVATNA TRADICIONALNA VEROVANJA O DRVEĆU Jedno je prokleto, dok drugo nikako ne smete držati blizu vašeg doma i najmilijih!
Neka narodna verovanja su danas iščezla, dok druga i dalje opstaju.
Možda vas zanima:
Ivanjdan i hod po jutarnjoj rosi: Zašto se 7. jula hoda bos po travi – i šta to leči?
U srpskoj tradiciji, ako ustaneš pre sunca i bosi pređeš kroz rosnu livadu – izlečićeš dušu, telo i snove
NEVEROVATNA TRADICIONALNA VEROVANJA O DRVEĆU Jedno je prokleto, dok drugo nikako ne smete držati blizu vašeg doma i najmilijih!
Neka narodna verovanja su danas iščezla, dok druga i dalje opstaju.
Na ovaj dan ljudi su imali običaj da rano ujutru uberu zeleno bilje ili travu, posebno onu koja je smatrana lekovitom, poput bosiljka, koprive ili bokvice. Biljke su potom korišćene za ukrašavanje kuće, staje i ostalih objekata u domaćinstvu. Verovalo se da će zelenilo doneti zdravlje svim ukućanima, zaštititi stoku od bolesti i povećati plodnost zemlje.
Čest običaj bio je i kupanje u vodi u koju je stavljeno sveže ubrano zelenilo, naročito kopriva, što je trebalo da pročisti telo od bolesti i negativnih energija.
Zaštitna simbolika zelenila
Narodna verovanja pridavala su poseban značaj zelenim grančicama koje su se postavljale na prozore i vrata doma. Ove grančice su bile amuleti protiv uroka, zlih duhova i bolesti. Smatralo se da će svaka kuća koja ima zelenilo na ovaj dan biti zaštićena od svih negativnih uticaja do sledeće godine.
Takođe, običaj je bio da se zelenim grančicama okite bunari i izvori u selima, verujući da će time voda biti čista, zdrava i lekovita cele godine.
Narodne legende i priče
Narodne legende često su pričale o posebnim događajima koji su se odvijali na „zelenu četvrt“. Jedna priča kaže da su vile, baš na ovaj dan, izlazile iz šuma i darivale ljude zdravljem i snagom ukoliko bi ih zatekle okružene zelenilom.
Druga legenda govori o selu koje je, zahvaljujući redovnom poštovanju običaja „zelene četvrti“, bilo zaštićeno od epidemija i prirodnih nepogoda, što je dodatno učvrstilo verovanje u važnost ovog običaja.
Značaj očuvanja običaja danas
Iako je običaj „zelene četvrti“ danas gotovo zaboravljen, neke zajednice u ruralnim sredinama i dalje ga neguju. Očuvanje ovog običaja doprinosi ne samo očuvanju kulturnog identiteta već i održavanju veze sa prirodom, njenim ciklusima i duhovnim nasleđem koje je oblikovalo život naših predaka.
Ponovno oživljavanje običaja kao što je „zelena četvrt“ pomaže novim generacijama da bolje razumeju i cene tradicionalne vrednosti, poštovanje prema prirodi i mudrost koju su naši preci vekovima prenosili kroz ovakve rituale i verovanja.
Tradicija uzgoja pčela u glinenim košnicama u selu Negbina kod Nove Varoši
U selu Negbina kod Nove Varoši i danas se neguje drevna tradicija uzgoja pčela u glinenim košnicama, poznatim kao „vrškare“, jedinstvena praksa u Srbiji.
Vilin kamen kod Bele Palanke: Tajanstvena stena čudotvornih moći
Kod Bele Palanke postoji misteriozna stena poznata kao Vilin kamen, kojoj lokalno stanovništvo već vekovima pripisuje magična svojstva i mistične moći.
Retka sorta kruške „Lubeničarka“ iz okoline Valjeva: Voćna tajna čuvana generacijama
U valjevskom kraju vekovima se neguje retka sorta kruške poznata kao „Lubeničarka“, čiji ukus neodoljivo podseća na sočnu lubenicu, a malo ko zna za njeno postojanje.
Majdan iz rimskog doba u selu Vujinovača kod Ražnja: Tajne antičkog kamenoloma Srbije
U selu Vujinovača nedaleko od Ražnja nalazi se drevni kamenolom iz rimskog perioda, lokalitet koji retko posećuju turisti, ali koji skriva značajne istorijske tragove antičkog doba.
DA LI DECA I TRUDNICE TREBA DA IDU NA GROBLJE? Zbog strogih pravila se veruje će im se ovo dogoditi, a evo ŠTA KAŽU SVEŠTENICI
Srpska tradicija nalaže da trudnice i mala deca ne smeju biti prisutni u pogrebnoj povorci, ali i da im nije mesto na zadušnicama, iako ih mnogi roditelji vode.
Komentari(0)