„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
Šta predstavlja „zelena četvrt“?
U srpskoj narodnoj kulturi, zelena boja imala je duboku simboliku povezanosti sa prirodom, obnavljanjem života i zdravljem. „Zelena četvrt“ je obično obeležavana četvrtkom pred velike praznike, naročito pred Uskrs ili Đurđevdan, kao poseban dan kada su ljudi izvodili rituale koji su trebali da prizovu zdravlje, sreću i zaštitu.
Običaji i rituali na „zelenu četvrt“
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Na ovaj dan ljudi su imali običaj da rano ujutru uberu zeleno bilje ili travu, posebno onu koja je smatrana lekovitom, poput bosiljka, koprive ili bokvice. Biljke su potom korišćene za ukrašavanje kuće, staje i ostalih objekata u domaćinstvu. Verovalo se da će zelenilo doneti zdravlje svim ukućanima, zaštititi stoku od bolesti i povećati plodnost zemlje.
Čest običaj bio je i kupanje u vodi u koju je stavljeno sveže ubrano zelenilo, naročito kopriva, što je trebalo da pročisti telo od bolesti i negativnih energija.
Zaštitna simbolika zelenila
Narodna verovanja pridavala su poseban značaj zelenim grančicama koje su se postavljale na prozore i vrata doma. Ove grančice su bile amuleti protiv uroka, zlih duhova i bolesti. Smatralo se da će svaka kuća koja ima zelenilo na ovaj dan biti zaštićena od svih negativnih uticaja do sledeće godine.
Takođe, običaj je bio da se zelenim grančicama okite bunari i izvori u selima, verujući da će time voda biti čista, zdrava i lekovita cele godine.
Narodne legende i priče
Narodne legende često su pričale o posebnim događajima koji su se odvijali na „zelenu četvrt“. Jedna priča kaže da su vile, baš na ovaj dan, izlazile iz šuma i darivale ljude zdravljem i snagom ukoliko bi ih zatekle okružene zelenilom.
Druga legenda govori o selu koje je, zahvaljujući redovnom poštovanju običaja „zelene četvrti“, bilo zaštićeno od epidemija i prirodnih nepogoda, što je dodatno učvrstilo verovanje u važnost ovog običaja.
Značaj očuvanja običaja danas
Iako je običaj „zelene četvrti“ danas gotovo zaboravljen, neke zajednice u ruralnim sredinama i dalje ga neguju. Očuvanje ovog običaja doprinosi ne samo očuvanju kulturnog identiteta već i održavanju veze sa prirodom, njenim ciklusima i duhovnim nasleđem koje je oblikovalo život naših predaka.
Ponovno oživljavanje običaja kao što je „zelena četvrt“ pomaže novim generacijama da bolje razumeju i cene tradicionalne vrednosti, poštovanje prema prirodi i mudrost koju su naši preci vekovima prenosili kroz ovakve rituale i verovanja.
Na krovu Svete Gore: Kapela Preobraženja na 2033 metra visine
U zoru kada cela Evropa još spava, prvi sunčev zrak obasja mesto koje se nalazi bliže nebu nego ljudskoj svakodnevici – vrh planine Atos. Na njemu, skromno i tiho, stoji kamena kapela posvećena Preobraženju Gospodnjem.
OVO SU 3 NAJPAMETNIJE SRPSKE POSLOVICE KOJE SVAKOG OD NAS TREBA DA VODE KROZ ŽIVOT: Uz njih ćete UVEK dobro postupiti
Od davnina naš narod je veoma mudrno zborio, prretočivši neprocenjivo iskustvo u poslovice koje se i danas vrlo često koriste u brojnim situacijama.
Greška koja skupo košta! Veroučiteljka Andrea otkrila šta se nikako ne jede tokom posta, a Srbi to rade stalno
Šta je najvažnije da ne jedemo tokom posta?
Kareja: Mesto tišine gde je Sveti Sava ostavio srce
Na Svetoj Gori, među uskim kaldrmisanim ulicama Kareje, skriva se sveta tišina – isposnica Svetog Save, mesto gde je prvi srpski arhiepiskop živeo, pisao i molio se.
Kula Prosforion u Uranopolisu – čuvar kapije Svete Gore koja krije legendu o luli cara Dušana
Na obali Egejskog mora, na samom pragu Svete Gore, stoji impozantna kamena kula iz 14. veka – istorijska stražarnica, simbol moći i duhovnosti pravoslavnog sveta.
Komentari(0)