„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
Šta predstavlja „zelena četvrt“?
U srpskoj narodnoj kulturi, zelena boja imala je duboku simboliku povezanosti sa prirodom, obnavljanjem života i zdravljem. „Zelena četvrt“ je obično obeležavana četvrtkom pred velike praznike, naročito pred Uskrs ili Đurđevdan, kao poseban dan kada su ljudi izvodili rituale koji su trebali da prizovu zdravlje, sreću i zaštitu.
Običaji i rituali na „zelenu četvrt“
Možda vas zanima:
Pletenje venaca od bosiljka i zvezdana: Zaboravljena letnja praksa protiv uroka i vrućine
U avgustu, kad sunce prži, a bilje miriše najjače, srpska sela su vekovima imala jedan poseban, tih običaj – pletenje venaca od bosiljka, zvezdana, nevena i kantariona. Ovi mirisni krugovi nisu bili samo ukras: verovalo se da imaju moć da štite dom od zla, decu od uroka i starije od letnje nemoći.
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Možda vas zanima:
Pletenje venaca od bosiljka i zvezdana: Zaboravljena letnja praksa protiv uroka i vrućine
U avgustu, kad sunce prži, a bilje miriše najjače, srpska sela su vekovima imala jedan poseban, tih običaj – pletenje venaca od bosiljka, zvezdana, nevena i kantariona. Ovi mirisni krugovi nisu bili samo ukras: verovalo se da imaju moć da štite dom od zla, decu od uroka i starije od letnje nemoći.
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Možda vas zanima:
Pletenje venaca od bosiljka i zvezdana: Zaboravljena letnja praksa protiv uroka i vrućine
U avgustu, kad sunce prži, a bilje miriše najjače, srpska sela su vekovima imala jedan poseban, tih običaj – pletenje venaca od bosiljka, zvezdana, nevena i kantariona. Ovi mirisni krugovi nisu bili samo ukras: verovalo se da imaju moć da štite dom od zla, decu od uroka i starije od letnje nemoći.
Zašto se šećer tradicionalno drži u drvenoj posudi
Stara verovanja i narodni običaji koji i danas žive u našim kuhinjama
Na ovaj dan ljudi su imali običaj da rano ujutru uberu zeleno bilje ili travu, posebno onu koja je smatrana lekovitom, poput bosiljka, koprive ili bokvice. Biljke su potom korišćene za ukrašavanje kuće, staje i ostalih objekata u domaćinstvu. Verovalo se da će zelenilo doneti zdravlje svim ukućanima, zaštititi stoku od bolesti i povećati plodnost zemlje.
Čest običaj bio je i kupanje u vodi u koju je stavljeno sveže ubrano zelenilo, naročito kopriva, što je trebalo da pročisti telo od bolesti i negativnih energija.
Zaštitna simbolika zelenila
Narodna verovanja pridavala su poseban značaj zelenim grančicama koje su se postavljale na prozore i vrata doma. Ove grančice su bile amuleti protiv uroka, zlih duhova i bolesti. Smatralo se da će svaka kuća koja ima zelenilo na ovaj dan biti zaštićena od svih negativnih uticaja do sledeće godine.
Takođe, običaj je bio da se zelenim grančicama okite bunari i izvori u selima, verujući da će time voda biti čista, zdrava i lekovita cele godine.
Narodne legende i priče
Narodne legende često su pričale o posebnim događajima koji su se odvijali na „zelenu četvrt“. Jedna priča kaže da su vile, baš na ovaj dan, izlazile iz šuma i darivale ljude zdravljem i snagom ukoliko bi ih zatekle okružene zelenilom.
Druga legenda govori o selu koje je, zahvaljujući redovnom poštovanju običaja „zelene četvrti“, bilo zaštićeno od epidemija i prirodnih nepogoda, što je dodatno učvrstilo verovanje u važnost ovog običaja.
Značaj očuvanja običaja danas
Iako je običaj „zelene četvrti“ danas gotovo zaboravljen, neke zajednice u ruralnim sredinama i dalje ga neguju. Očuvanje ovog običaja doprinosi ne samo očuvanju kulturnog identiteta već i održavanju veze sa prirodom, njenim ciklusima i duhovnim nasleđem koje je oblikovalo život naših predaka.
Ponovno oživljavanje običaja kao što je „zelena četvrt“ pomaže novim generacijama da bolje razumeju i cene tradicionalne vrednosti, poštovanje prema prirodi i mudrost koju su naši preci vekovima prenosili kroz ovakve rituale i verovanja.
SVETOGORSKI OTAC "Ljudi sa ovim osobinama su siromašni i ne žive dugo"
Mnoge od njih se mogu primeniti na skoro sve sfere našeg života.
NE BUDITE PLITKI: Zašto ne treba govoriti: "Primi saučešće"?
"Kada izjavljujete saučešće ne budite plitki..."
ZNATE LI LOZU NEMANJIĆA? Umrla je s njim kao i veliko srpsko carstvo Dušana Silnog! A onda je za Kraljevića Marka skovan ovaj plan
Car Uroš Nemanjić dobro je poznata ličnost srpskog srednjeg veka. Istorija ga je upamtila kao jedinog sina cara Dušana, kao poslednjeg srpskog cara i čoveka čijom smrću se ugasila dinastija Nemanjića, a ponajviše po nadimku - Nejaki.
Ukrstite dve gitare, nek to bude spomenik: Ispunjena poslednja želja čuvenog Bore Čorbe, na groblju u Čačku podignut jedinstven spomenik za rok legendu
Godinu dana nakon smrti neprežaljene rok legende Bore Đorđevića grad Čačak i porodica postavili su spomenik na grobu legendarnog frontmena “Riblje čorbe“ na Gradskom groblju u Čačku.
Misterija koja još uvek traje: Da li je četničko blago skriveno u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, kovčeg pun zlata i dijamanata vrednih preko milion dolara Englezi poslali Draži Mihajloviću
Ovčarsko - kablarska klisura poznata po velikim srednjovekovnim svetinjama, nestvarnoj lepoti, ali i pećini Kađenica u kojoj su Turci ugušuli 300 Srba, među svojim stenama krije još jednu tajnu. Ako je verovati podacima iz arhivske građe, pisanju britanske štampe, ali i pričama starijih meštana na ovom području zakopano je četničko blago koje je Draži Mihajloviću poslala britanska vlada tokom Drugog svetskog rata.
Komentari(0)