„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
Šta predstavlja „zelena četvrt“?
U srpskoj narodnoj kulturi, zelena boja imala je duboku simboliku povezanosti sa prirodom, obnavljanjem života i zdravljem. „Zelena četvrt“ je obično obeležavana četvrtkom pred velike praznike, naročito pred Uskrs ili Đurđevdan, kao poseban dan kada su ljudi izvodili rituale koji su trebali da prizovu zdravlje, sreću i zaštitu.
Običaji i rituali na „zelenu četvrt“
Možda vas zanima:
Zašto se dete prvo pogleda u ogledalo, pa tek onda nahrani
U srpskoj narodnoj tradiciji, ogledalo nije bilo samo staklo – već granica. Dete koje se pogleda pre zalogaja „zna sebe“, a kuća zna ko je u njoj prvi put gladan
Zašto se veš nije kačio u zoru: Stari običaj koji je čuvao dom od senki
U narodnom verovanju, zora nije bila vreme za posao, već za tišinu i pažnju. A veš, naročito mokar, nije se isticao kad sunce još nije reklo svoje
Možda vas zanima:
Zašto se dete prvo pogleda u ogledalo, pa tek onda nahrani
U srpskoj narodnoj tradiciji, ogledalo nije bilo samo staklo – već granica. Dete koje se pogleda pre zalogaja „zna sebe“, a kuća zna ko je u njoj prvi put gladan
Zašto se veš nije kačio u zoru: Stari običaj koji je čuvao dom od senki
U narodnom verovanju, zora nije bila vreme za posao, već za tišinu i pažnju. A veš, naročito mokar, nije se isticao kad sunce još nije reklo svoje
Možda vas zanima:
Zašto se dete prvo pogleda u ogledalo, pa tek onda nahrani
U srpskoj narodnoj tradiciji, ogledalo nije bilo samo staklo – već granica. Dete koje se pogleda pre zalogaja „zna sebe“, a kuća zna ko je u njoj prvi put gladan
Zašto se veš nije kačio u zoru: Stari običaj koji je čuvao dom od senki
U narodnom verovanju, zora nije bila vreme za posao, već za tišinu i pažnju. A veš, naročito mokar, nije se isticao kad sunce još nije reklo svoje
Na ovaj dan ljudi su imali običaj da rano ujutru uberu zeleno bilje ili travu, posebno onu koja je smatrana lekovitom, poput bosiljka, koprive ili bokvice. Biljke su potom korišćene za ukrašavanje kuće, staje i ostalih objekata u domaćinstvu. Verovalo se da će zelenilo doneti zdravlje svim ukućanima, zaštititi stoku od bolesti i povećati plodnost zemlje.
Čest običaj bio je i kupanje u vodi u koju je stavljeno sveže ubrano zelenilo, naročito kopriva, što je trebalo da pročisti telo od bolesti i negativnih energija.
Zaštitna simbolika zelenila
Narodna verovanja pridavala su poseban značaj zelenim grančicama koje su se postavljale na prozore i vrata doma. Ove grančice su bile amuleti protiv uroka, zlih duhova i bolesti. Smatralo se da će svaka kuća koja ima zelenilo na ovaj dan biti zaštićena od svih negativnih uticaja do sledeće godine.
Takođe, običaj je bio da se zelenim grančicama okite bunari i izvori u selima, verujući da će time voda biti čista, zdrava i lekovita cele godine.
Narodne legende i priče
Narodne legende često su pričale o posebnim događajima koji su se odvijali na „zelenu četvrt“. Jedna priča kaže da su vile, baš na ovaj dan, izlazile iz šuma i darivale ljude zdravljem i snagom ukoliko bi ih zatekle okružene zelenilom.
Druga legenda govori o selu koje je, zahvaljujući redovnom poštovanju običaja „zelene četvrti“, bilo zaštićeno od epidemija i prirodnih nepogoda, što je dodatno učvrstilo verovanje u važnost ovog običaja.
Značaj očuvanja običaja danas
Iako je običaj „zelene četvrti“ danas gotovo zaboravljen, neke zajednice u ruralnim sredinama i dalje ga neguju. Očuvanje ovog običaja doprinosi ne samo očuvanju kulturnog identiteta već i održavanju veze sa prirodom, njenim ciklusima i duhovnim nasleđem koje je oblikovalo život naših predaka.
Ponovno oživljavanje običaja kao što je „zelena četvrt“ pomaže novim generacijama da bolje razumeju i cene tradicionalne vrednosti, poštovanje prema prirodi i mudrost koju su naši preci vekovima prenosili kroz ovakve rituale i verovanja.
OVO SRPSKO IME SU NAJVIŠE DAVALI RODITELJI DEČACIMA NA SEVERU KOSOVA! Pogledajte samo SIMBOLIKU
Kako navodi, rođeno je 59 dečaka i 49 devojčica
Svaki SRBIN ih ima, a nema pojma kako se zovu! Nazivi muških i ženskih predaka
Kroz usmeno predanje očuvali su se nazivi
Nakon punih 36 godina je otkriveno šta je Tito izgovorio na samrti: Svi prisutni su zanemeli od čuda
Da li je razrešena misterija reči koje je Tito izgovorio na samrti?
KAKO SE GASI SLAVSKA SVEĆA? Stari običaji za koje se veruje da donose mir i blagostanje
Iako je ovaj običaj star vekovima, mnogi i danas nisu sigurni kako se pravilno postupa sa slavskom svećom kada prođe slava.
KAKO SE PIŠE: I te kako ili itekako - samo jedan oblik je pravilan
Rešite pravopisnu nedoumicu
Komentari(0)