Svoj vrhunac umetnička izrada nakita od je doživela u vreme kralja Milutina.
Filigranski zanat je svoj preporod u Srbiji doživeo u okviru kujundžijskog zanata u 19. veku. Najpre su kujundžije izradjivale nakit koji je ispunjavan ornamentima od isprepletanih srebrnih žica što je bio izuzetno precizan rad jer i sama reč filigran,koja je latinskog porekla,znači „nešto precizno“
Vremenom su se majstori filigrani usavršavali, osamostalili i počeli da pored nakita prave i kutije za čuvanje nakita i novca, lule, ženske torbice,d a ukrašavaju oružje( ručke za sablje,noževe,puške). Inače je filigranski zanat bio prisutan i u srednjovekovnoj Srbiji, pre turske okupacije i viševekovnog ropstva.
U kivotu Stefana Prvovenčanog pronađen je prsten koji mu je dao njegov brat Sava Nemanjić, a prsten je izrađen od zlata sa sitnim nitima i zlatnim kuglicama, koje svedoče umeću majstora koji ga je izradio.
View this post on Instagram
Svoj vrhunac umetnička izrada nakita od filigrana je doživela u vreme kralja Milutina mada su se pored nakita izradjivali i krstovi i drugi predmeti koji su se koristili u liturgijskim službama.
Posle osvajanja naših krajeva od strane Turaka, pored latinskog naziva filigran u upotrebu ulazi i turski naziv „srma“ i filigran postaje jedna od najzastupljenijih tehnika za izradu nakita od srebra i zlata.
2016. godine filigranski zanat se našao na listi Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
printscreen youtube
Komentari(0)