Svoj vrhunac umetnička izrada nakita od je doživela u vreme kralja Milutina.
Filigranski zanat je svoj preporod u Srbiji doživeo u okviru kujundžijskog zanata u 19. veku. Najpre su kujundžije izradjivale nakit koji je ispunjavan ornamentima od isprepletanih srebrnih žica što je bio izuzetno precizan rad jer i sama reč filigran,koja je latinskog porekla,znači „nešto precizno“
Vremenom su se majstori filigrani usavršavali, osamostalili i počeli da pored nakita prave i kutije za čuvanje nakita i novca, lule, ženske torbice,d a ukrašavaju oružje( ručke za sablje,noževe,puške). Inače je filigranski zanat bio prisutan i u srednjovekovnoj Srbiji, pre turske okupacije i viševekovnog ropstva.
Možda vas zanima:
Kralj Milutin je imao 5 brakova: 2 puta se ženio sa devojčicama od 5 godina, pa razdevičio monahinju koja je zatrudnela
Kralj Milutin imao je jedan cilj - savez sa moćnim vladarima. Rešenje je bila ženidba njihovim ćerkama
Najmoćniji vladar Srbije imao 2 žene od samo 5 godina, sina oslepeo, bratu sve uzeo: Kad je umro, prizor tela šokirao
Kralj Milutin je osvajao je teritorije suvereno i nepokolebljivo, a na tom putu nije prezao ni od čega, samo da sprovede svoj cilj u delo.
Možda vas zanima:
Kralj Milutin je imao 5 brakova: 2 puta se ženio sa devojčicama od 5 godina, pa razdevičio monahinju koja je zatrudnela
Kralj Milutin imao je jedan cilj - savez sa moćnim vladarima. Rešenje je bila ženidba njihovim ćerkama
Najmoćniji vladar Srbije imao 2 žene od samo 5 godina, sina oslepeo, bratu sve uzeo: Kad je umro, prizor tela šokirao
Kralj Milutin je osvajao je teritorije suvereno i nepokolebljivo, a na tom putu nije prezao ni od čega, samo da sprovede svoj cilj u delo.
Možda vas zanima:
Kralj Milutin je imao 5 brakova: 2 puta se ženio sa devojčicama od 5 godina, pa razdevičio monahinju koja je zatrudnela
Kralj Milutin imao je jedan cilj - savez sa moćnim vladarima. Rešenje je bila ženidba njihovim ćerkama
Najmoćniji vladar Srbije imao 2 žene od samo 5 godina, sina oslepeo, bratu sve uzeo: Kad je umro, prizor tela šokirao
Kralj Milutin je osvajao je teritorije suvereno i nepokolebljivo, a na tom putu nije prezao ni od čega, samo da sprovede svoj cilj u delo.
U kivotu Stefana Prvovenčanog pronađen je prsten koji mu je dao njegov brat Sava Nemanjić, a prsten je izrađen od zlata sa sitnim nitima i zlatnim kuglicama, koje svedoče umeću majstora koji ga je izradio.
View this post on Instagram
Svoj vrhunac umetnička izrada nakita od filigrana je doživela u vreme kralja Milutina mada su se pored nakita izradjivali i krstovi i drugi predmeti koji su se koristili u liturgijskim službama.
Posle osvajanja naših krajeva od strane Turaka, pored latinskog naziva filigran u upotrebu ulazi i turski naziv „srma“ i filigran postaje jedna od najzastupljenijih tehnika za izradu nakita od srebra i zlata.
2016. godine filigranski zanat se našao na listi Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
printscreen youtube
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)