Svoj vrhunac umetnička izrada nakita od je doživela u vreme kralja Milutina.
Filigranski zanat je svoj preporod u Srbiji doživeo u okviru kujundžijskog zanata u 19. veku. Najpre su kujundžije izradjivale nakit koji je ispunjavan ornamentima od isprepletanih srebrnih žica što je bio izuzetno precizan rad jer i sama reč filigran,koja je latinskog porekla,znači „nešto precizno“
Vremenom su se majstori filigrani usavršavali, osamostalili i počeli da pored nakita prave i kutije za čuvanje nakita i novca, lule, ženske torbice,d a ukrašavaju oružje( ručke za sablje,noževe,puške). Inače je filigranski zanat bio prisutan i u srednjovekovnoj Srbiji, pre turske okupacije i viševekovnog ropstva.
Možda vas zanima:
Kralj Milutin je imao 5 brakova: 2 puta se ženio sa devojčicama od 5 godina, pa razdevičio monahinju koja je zatrudnela
Kralj Milutin imao je jedan cilj - savez sa moćnim vladarima. Rešenje je bila ženidba njihovim ćerkama
Najmoćniji vladar Srbije imao 2 žene od samo 5 godina, sina oslepeo, bratu sve uzeo: Kad je umro, prizor tela šokirao
Kralj Milutin je osvajao je teritorije suvereno i nepokolebljivo, a na tom putu nije prezao ni od čega, samo da sprovede svoj cilj u delo.
Možda vas zanima:
Kralj Milutin je imao 5 brakova: 2 puta se ženio sa devojčicama od 5 godina, pa razdevičio monahinju koja je zatrudnela
Kralj Milutin imao je jedan cilj - savez sa moćnim vladarima. Rešenje je bila ženidba njihovim ćerkama
Najmoćniji vladar Srbije imao 2 žene od samo 5 godina, sina oslepeo, bratu sve uzeo: Kad je umro, prizor tela šokirao
Kralj Milutin je osvajao je teritorije suvereno i nepokolebljivo, a na tom putu nije prezao ni od čega, samo da sprovede svoj cilj u delo.
Možda vas zanima:
Kralj Milutin je imao 5 brakova: 2 puta se ženio sa devojčicama od 5 godina, pa razdevičio monahinju koja je zatrudnela
Kralj Milutin imao je jedan cilj - savez sa moćnim vladarima. Rešenje je bila ženidba njihovim ćerkama
Najmoćniji vladar Srbije imao 2 žene od samo 5 godina, sina oslepeo, bratu sve uzeo: Kad je umro, prizor tela šokirao
Kralj Milutin je osvajao je teritorije suvereno i nepokolebljivo, a na tom putu nije prezao ni od čega, samo da sprovede svoj cilj u delo.
U kivotu Stefana Prvovenčanog pronađen je prsten koji mu je dao njegov brat Sava Nemanjić, a prsten je izrađen od zlata sa sitnim nitima i zlatnim kuglicama, koje svedoče umeću majstora koji ga je izradio.
View this post on Instagram
Svoj vrhunac umetnička izrada nakita od filigrana je doživela u vreme kralja Milutina mada su se pored nakita izradjivali i krstovi i drugi predmeti koji su se koristili u liturgijskim službama.
Posle osvajanja naših krajeva od strane Turaka, pored latinskog naziva filigran u upotrebu ulazi i turski naziv „srma“ i filigran postaje jedna od najzastupljenijih tehnika za izradu nakita od srebra i zlata.
2016. godine filigranski zanat se našao na listi Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
printscreen youtube
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)