U srpskom narodnom verovanju, petao ne budi samo ljude – on tera demone i označava povratak svetlosti
“Kad petao zapeva, beži zlo.” Ovo uverenje ponavlja se u brojnim narodnim pričama i bajkama. Petao, sa svojim jasnim, prepoznatljivim kukurikanjem pred zoru, vekovima se doživljavao kao simbol svetlosti, života i reda. Prema tumačenju Veselina Čajkanovića, petao nije samo domaća ptica – on je mitski znak prelaska između dva sveta: noći i dana, mraka i svetlosti, haosa i reda.
Petao kao “čuvar praga”
U mnogim narodnim pričama, demoni, veštice i zli duhovi ne mogu da deluju posle petlove pesme. Verovalo se da prva pesma petla “probi noć”, a druga tera senke, dok treća otvara dan. Petao je bio “čuvar kućnog ritma” i zato se nije klao bez razloga – njegovo meso se retko jelo, a glava mu se nikada nije bacala u vodu.
Možda vas zanima:
Ne zatvaraj vrata odmah: Zašto se soba u kojoj je neko umro ostavljala otvorena sedam dana
Drevni običaj otvaranja prostora za dušu – da ne ostane zarobljena među zidovima
Kada ptica udari u prozor: Upozorenje iz narodnog predanja ili slučajnost?
Zašto su naši preci smatrali da je ptica na prozoru znak smrti, bolesti ili velike promene
Možda vas zanima:
Ne zatvaraj vrata odmah: Zašto se soba u kojoj je neko umro ostavljala otvorena sedam dana
Drevni običaj otvaranja prostora za dušu – da ne ostane zarobljena među zidovima
Kada ptica udari u prozor: Upozorenje iz narodnog predanja ili slučajnost?
Zašto su naši preci smatrali da je ptica na prozoru znak smrti, bolesti ili velike promene
Možda vas zanima:
Ne zatvaraj vrata odmah: Zašto se soba u kojoj je neko umro ostavljala otvorena sedam dana
Drevni običaj otvaranja prostora za dušu – da ne ostane zarobljena među zidovima
Kada ptica udari u prozor: Upozorenje iz narodnog predanja ili slučajnost?
Zašto su naši preci smatrali da je ptica na prozoru znak smrti, bolesti ili velike promene
Zašto petao peva tačno pred zoru?
Čajkanović piše da su stari Sloveni verovali kako petao ima moć da “oseti” pokretanje Sunca pre nego što ono postane vidljivo. U tom smislu, petao je bio biće koje “vidi u nevidljivom” i zato je bio savršeni čuvar od onoga što pripada mraku. Zato su petlovi čuvani i voljeni, često im je i ime davano, a verovalo se da ako petao utihne – “nešto loše dolazi”.
Petlovi na crkvama i kućama
Nije slučajno što se petlovi nalaze kao figure na vrhovima pravoslavnih i katoličkih crkava – naročito u Vojvodini i istočnoj Srbiji. Petao simbolizuje budnost, ali i duhovno buđenje. U nekim selima, petao se postavljao na kućni krov (limeni ukras), da “tera zlo” i podseća na red.
Petao u obredima i predanjima
- Na Badnje veče: u nekim krajevima, ako petao tri puta zapeva u ponoć, “kuća će biti bogata cele godine”.
- Na svadbama: petlova pesma pre polaska mladoženje tumačila se kao dobar znak.
- Na sahranama: u nekim selima petao se nije puštao da gleda povorku – “da ne oglašava dušu pre vremena”.
Petao i današnji čovek
Iako je danas često simbol samo seoskog ambijenta, petao nosi dublju poruku: budi se pre drugih, podseća na red, istinu i početak. Njegov glas je jasan, nepokolebljiv – kao što su nekada bile granice između dana i noći, dobra i zla, stvarnog i natprirodnog.
Zaboravljena prestonica srednjovekovne Srbije: Gde je počela saga o Nemanjićima?
U dolini reke Raške nalaze se ostaci prve srpske prestonice i duhovnog centra iz kojeg je nikla država Nemanjića.
Prijavila se u vojsku kao muškarac: Neispričana priča o Milunki Savić, heroini Balkana
Najodlikovanija žena ratnik u istoriji, čija se hrabrost prepričava, ali čiji život i dalje krije nepoznate strane.
Ko je u stvari bila Kosovka devojka? Svaki Srbin zna za nju, ali niko ne zna priču koja stoji iza ovog remek-dela
Kosovka devojka je opevana kao mlada žena koja posle boja na Kosovu luta po bojnom polju, u potrazi za svojim verenikom.
OVO SU NAJSTARIJA SRPSKA PREZIMENA: Potiču iz 11. veka i svako ima posebno MOĆNO značenje!
Radogostić, Zarubica, Trzin, Hreljić, Zaklan, Bujak, samo su neka od najstarijih srpskih prezimena. Većina njih se pominje u pisanim istorijskim izvorima iz 13, 14. veka, poput Dečanske hrisovulje (darovnice) kojom je Stefan Dečanski deo svojih poseda poklonio istoimenom manastiru.
SPLETKAROŠ, PUSTOLOV I DRŽAVNIK: Njegov ŽIVOT bio je poput FILMA! Znate li ko je bio Milivoje Petrović Blaznavac?
Na putu ka vrhu nije prezao ni od čega: bio je zaverenik, ađutant, prevarant, student hemije, gradonačelnik, pukovnik, upravnik topolivnice, vođa našeg prvog državnog udara i konačno... gospodar
Komentari(0)