Ne zatvaraj vrata odmah: Zašto se soba u kojoj je neko umro ostavljala otvorena sedam dana
Drevni običaj otvaranja prostora za dušu – da ne ostane zarobljena među zidovima
“Ne zaključavaj sobu gde je umro – duša još ide.” Ova tiha rečenica, poznata među starijim generacijama u skoro svim krajevima Srbije, nije prazna forma. U narodnom predanju, soba u kojoj je neko preminuo ne zatvara se odmah – već ostaje otvorena narednih sedam dana. Prema Veselinu Čajkanoviću, ovo nije samo gest poštovanja, već duhovna praksa duboko ukorenjena u mitskoj strukturi srpskog pogleda na smrt i dušu – koja nakon smrti ne odlazi odmah, već boravi, kruži i priprema se za odlazak.
Sedam dana duše između svetova
U mnogim narodnim predanjima, duša nakon smrti ne odlazi odmah “na onaj svet”. Prvih sedam dana ona ostaje u blizini tela, porodice, kuće – pa se zato, simbolično, soba ostavlja otvorena. Vrata, prozori i zavesa se ne zatvaraju, sveće gore, ogledala se prekrivaju, i niko ne spava na tom mestu. Veruje se da duša u tim danima “razmatra” da li da se odvoji ili ne.
Možda vas zanima:
Kad petao zapeva: Zašto je njegov glas granica između svetova
U srpskom narodnom verovanju, petao ne budi samo ljude – on tera demone i označava povratak svetlosti
Kada ptica udari u prozor: Upozorenje iz narodnog predanja ili slučajnost?
Zašto su naši preci smatrali da je ptica na prozoru znak smrti, bolesti ili velike promene
Možda vas zanima:
Kad petao zapeva: Zašto je njegov glas granica između svetova
U srpskom narodnom verovanju, petao ne budi samo ljude – on tera demone i označava povratak svetlosti
Kada ptica udari u prozor: Upozorenje iz narodnog predanja ili slučajnost?
Zašto su naši preci smatrali da je ptica na prozoru znak smrti, bolesti ili velike promene
Možda vas zanima:
Kad petao zapeva: Zašto je njegov glas granica između svetova
U srpskom narodnom verovanju, petao ne budi samo ljude – on tera demone i označava povratak svetlosti
Kada ptica udari u prozor: Upozorenje iz narodnog predanja ili slučajnost?
Zašto su naši preci smatrali da je ptica na prozoru znak smrti, bolesti ili velike promene
Prostor za kretanje duše
Soba ostaje tiha i neporemećena. Stolica na kojoj je sedište bilo postavljeno za pokojnika se ne pomera, a sto se ne pomera do sedmog dana. To nije praznoverje – to je oblik duhovne discipline. Duša mora da prođe svoj put, i sve što ometa taj ritam – zatvaranje, brisanje, presipanje – smatra se nepoželjnim.
Uloga prozora i pravac kretanja
U pojedinim krajevima, pogotovo u Homolju i Zaplanju, postojalo je pravilo da se prozor sobe u kojoj je umrli boravio mora ostaviti otvoren – da duša "ne traži rupu da izađe". Takođe se ostavljalo parče hleba i čaša vode na prozoru – kao simbolički “poslednji dar”.
Čajkanović i “tranzicija između svetova”
Čajkanović tumači ovakve običaje kao ostake stare arhaične religije, gde smrt nije tren, već proces. U tom procesu, duši se ne sudi odmah, već joj se dozvoljava period “privikavanja” i komunikacije sa svetom živih. Ostaviti sobu otvorenu – znači pustiti dušu da završi šta ima.
Danas – tihi gest poštovanja
Iako u savremenim gradovima običaj gotovo iščezava, mnogi stariji i dalje drže prozor otvoren do sahrane. Neki i nesvesno izbegavaju da spavaju u toj sobi “dok se ne prođe sedmica”. I dok se nauka bavi fiziologijom smrti, narodna religija i dalje vodi brigu o duši – kako da je ne požurimo, kako da je ne zadržimo, i kako da joj dozvolimo da ode u miru.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Kako je Srbin pravoslavac napisao HRVATSKU HIMNU?
Činjenica da je Josif Runjanin bio pravoslavni Srbin često se zanemaruje ili osporava, a njegovo ime se u Hrvatskoj neretko menja u u Josip.
OVO O VELJKU BULAJIĆU I BATI ŽIVOJINOVIĆU SIGURNO NISTE ZNALI: Bili su VIŠE OD KOLEGA, 1 ime ih je ZAUVEK POVEZALO
Veliko prijateljstvo između legendarnog glumca i slavnog reditelja s vremenom je postalo još čvršće.
Komentari(0)