Ne zatvaraj vrata odmah: Zašto se soba u kojoj je neko umro ostavljala otvorena sedam dana

Kiza R

14:00

Kultura 0

Drevni običaj otvaranja prostora za dušu – da ne ostane zarobljena među zidovima

otvorena vrata
Shutterstock

“Ne zaključavaj sobu gde je umro – duša još ide.” Ova tiha rečenica, poznata među starijim generacijama u skoro svim krajevima Srbije, nije prazna forma. U narodnom predanju, soba u kojoj je neko preminuo ne zatvara se odmah – već ostaje otvorena narednih sedam dana. Prema Veselinu Čajkanoviću, ovo nije samo gest poštovanja, već duhovna praksa duboko ukorenjena u mitskoj strukturi srpskog pogleda na smrt i dušu – koja nakon smrti ne odlazi odmah, već boravi, kruži i priprema se za odlazak.

Sedam dana duše između svetova

U mnogim narodnim predanjima, duša nakon smrti ne odlazi odmah “na onaj svet”. Prvih sedam dana ona ostaje u blizini tela, porodice, kuće – pa se zato, simbolično, soba ostavlja otvorena. Vrata, prozori i zavesa se ne zatvaraju, sveće gore, ogledala se prekrivaju, i niko ne spava na tom mestu. Veruje se da duša u tim danima “razmatra” da li da se odvoji ili ne.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Prostor za kretanje duše

Soba ostaje tiha i neporemećena. Stolica na kojoj je sedište bilo postavljeno za pokojnika se ne pomera, a sto se ne pomera do sedmog dana. To nije praznoverje – to je oblik duhovne discipline. Duša mora da prođe svoj put, i sve što ometa taj ritam – zatvaranje, brisanje, presipanje – smatra se nepoželjnim.

Uloga prozora i pravac kretanja

U pojedinim krajevima, pogotovo u Homolju i Zaplanju, postojalo je pravilo da se prozor sobe u kojoj je umrli boravio mora ostaviti otvoren – da duša "ne traži rupu da izađe". Takođe se ostavljalo parče hleba i čaša vode na prozoru – kao simbolički “poslednji dar”.

Čajkanović i “tranzicija između svetova”

Čajkanović tumači ovakve običaje kao ostake stare arhaične religije, gde smrt nije tren, već proces. U tom procesu, duši se ne sudi odmah, već joj se dozvoljava period “privikavanja” i komunikacije sa svetom živih. Ostaviti sobu otvorenu – znači pustiti dušu da završi šta ima.

Danas – tihi gest poštovanja

Iako u savremenim gradovima običaj gotovo iščezava, mnogi stariji i dalje drže prozor otvoren do sahrane. Neki i nesvesno izbegavaju da spavaju u toj sobi “dok se ne prođe sedmica”. I dok se nauka bavi fiziologijom smrti, narodna religija i dalje vodi brigu o duši – kako da je ne požurimo, kako da je ne zadržimo, i kako da joj dozvolimo da ode u miru.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
stari srpski običaji smrt zatvaranje vrata veselin čajkanović

Komentari(0)

Loading