Bliže nam se ZIMSKE ZADUŠNICE, a ovo su svi OBIČAJI koje vernici treba obavezno da ispoštuju: Sveštenik odgovorio treba li da se NOSI HRANA NA GROBLJE, jedna stvar je strogo zabranjena
Prve zadušnice u 2025. godini su 22. februara i nazivaju se Zimske ili Velike Zadušnice, koje se obeležavaju pred početak priprema za Vaskršnji post.
Velike Zadušnice u narodu su poznate i kao Otvorene, jer se smatra da Sveti Petar, koji se nalazi na vratima pakla i raja, tada otvara grobove.
Srbi na taj dan odlaze na groblja, gde uz vino i žito upale sveće i tamjan upokojenima, za koje se svakodnevno mole.
U narodu se smatra da plamen sveće osvetljava put pokojnima, do narednih Velikih Zadušnica, dok molitva isceljuje njihovu dušu.
Možda vas zanima:
Zašto su žene u okolini Leskovca na dan Svete Petke stavljale so ispod jastuka: Običaj za dobijanje odgovora u snu
Verovalo se da, ako u noći uoči Svete Petke staviš šaku soli pod jastuk i postaviš pitanje u tišini, san će ti doneti odgovor. Tihi ritual koji se danas skoro zaboravio, nekada je bio važan čin introspekcije i nade.
Velika subota bez reči: Običaj “čuvanja tišine” u selima pod Rudnikom koji se danas retko poštuje
U selima zapadne i centralne Srbije, deca su nekada učena da na Veliku subotu ne prave buku, ne pevaju i ne viču – da bi poštovala Hristov mir u grobu.
Možda vas zanima:
Zašto su žene u okolini Leskovca na dan Svete Petke stavljale so ispod jastuka: Običaj za dobijanje odgovora u snu
Verovalo se da, ako u noći uoči Svete Petke staviš šaku soli pod jastuk i postaviš pitanje u tišini, san će ti doneti odgovor. Tihi ritual koji se danas skoro zaboravio, nekada je bio važan čin introspekcije i nade.
Velika subota bez reči: Običaj “čuvanja tišine” u selima pod Rudnikom koji se danas retko poštuje
U selima zapadne i centralne Srbije, deca su nekada učena da na Veliku subotu ne prave buku, ne pevaju i ne viču – da bi poštovala Hristov mir u grobu.
Možda vas zanima:
Zašto su žene u okolini Leskovca na dan Svete Petke stavljale so ispod jastuka: Običaj za dobijanje odgovora u snu
Verovalo se da, ako u noći uoči Svete Petke staviš šaku soli pod jastuk i postaviš pitanje u tišini, san će ti doneti odgovor. Tihi ritual koji se danas skoro zaboravio, nekada je bio važan čin introspekcije i nade.
Velika subota bez reči: Običaj “čuvanja tišine” u selima pod Rudnikom koji se danas retko poštuje
U selima zapadne i centralne Srbije, deca su nekada učena da na Veliku subotu ne prave buku, ne pevaju i ne viču – da bi poštovala Hristov mir u grobu.
Ovaj praznik je pokretni što znači da svake godine pada na drugi datum. Ove Zadušnice padaju sedmicu uoči Vaskršnjeg posta, to jest najranije 6. februara, a najkasnije 13. marta, ali uvek u subotu, pred Mesne poklade. To je ujedno i poslednji vikend pre Vaskrsa kada se jede meso.
Ukoliko niste u mogućnosti da posetite grob dragih, preminulih ljudi, na dan Zadušnica sveću možete upaliti u crkvi.
Da li treba nositi hranu na grob
Tim povodom, na svom Instagram nalogu oglasio se otac Predrag Popović, podsećajući vernike na značaj ovog dana i sve običaje koji prate zadušnice.
- Jako važna stvar jeste da ne palite cigaretu tamo na grobu, nego da zapalite kadionicu. Ako nemate kadionicu, potražite na grobu, nekom pored ima kadionica sigurno, pozajmite kadionicu - započeo je otac Predrag Popović.
Takođe je naveo šta je to što ga vernici često pitaju.
- Često puta me ljudi pitaju, "Da li oče smem da pričam tako sa pokojnima, da mu kažem?" Zašto da ne. Mi ne verujemo u večnu smrt, već verujemo u vaskrsenje i nema ničeg lošeg da kažemo, eto i šta ima novo i da ispričamo i tako dalje. Starajmo se, malo poplevite tamo, zalijte cveće ako ima, nemojte da nosite plastične sveće i vence - objasnio je otac Predrag, pa dodao:
- Nemojte da nosite plastično cveće i vence. Patrijarh Pavle je dekretom zabranio i za sahrane i za parastose nošenje plastičnog cveća. Prvo to je plastika, ona izbledi, bude ružna, to se posle baci, to ne može da truli, to se vuče. Mi smo ljudi prolazni, trebamo kupovati cveće, obično, kad idemo na grob, ali to domaćice treba da imaju u svojim baštama, pa malo naberu tih jesenjih ruža, ruzmarina i tako dalje, i odnesu na grob. Ali nema veze, ako živite u stanu, pa ne možete, kupite malo cveća, odnesite tamo, to cveće će da uvene. I mi venemo sve to je prolazno, to i govori o tome da je bez Boga život prolazan - dodao je.
- Ponesite vino i žito, ako vidite sveštenika na groblju pozovite ga da očita molitvu, pomolite se i prekrstite. Posle možete da se poslužite, neko ponese sokove i kafu, neko malo voća. Nemojte na groblju praviti cirkus, gozbe i ručkove. Gledajmo da uvek budemo dostojni i dostojanstveni i da vodimo računa da ne zaboravimo te koji su nama ostavili prezime, krsnu slavu, kuću, imanje i svaku dobru vrlinu - zaključio je otac Predrag Popović.
9 najčudnijih srpskih običaja: Veruje se da se jedan ni za živu glavu ne sme prekršiti, inače...
Izdvajamo 9 najčudnijih srpskih običaja koja su duboko ukorenjena.
Zmija čuvarica: Kako su Srbi vekovima živeli sa zmijom u zidu i zašto se verovalo da ona čuva kuću
U mnogim krajevima Srbije zmija nije bila samo životinja, već svetinja. Ako se nastani uz temelj kuće – ne dira se, ne tera, ne ubija. Verovalo se da je to duh pretka koji čuva dom od bolesti, uroka i propasti.
Kult lobanje u staroj srpskoj religiji: Zašto se verovalo da duša ostaje u glavi, a ne u srcu
U narodnom predanju Srba, glava nije bila samo telesni deo, već svetinja. Verovalo se da duša ne silazi u grudi, već ostaje iza čela – i zato se lobanja poštovala, čuvala, a ponekad i zakopavala odvojeno.
Zaboravljene svete biljke kod Srba: Koji cvet “čuje molitvu” i zašto se dren nije sadio u zlo doba
U narodnom verovanju Srba, biljke nisu bile samo ukras ni lek – već živa bića s dušom. Neke su imale moć da prenesu molitvu, druge da čuvaju kuću, a treće da “zatvore” bolest. Najpoštovanije među njima bile su dren, zdravac, bosiljak i pelin.
KO JE BIO DOMAĆI Nevidljivi duh koji čuva kuću, jede prvi i nestaje kad se izgubi poštovanje
U staroj srpskoj tradiciji, svaka kuća imala je svog „domaćeg“ – nevidljivog duha koji čuva ognjište, porodicu i mir. Poštovan tiho, hranjen simbolično, ovaj duh je bio prvi znak da je kuća živa – i prvi koji bi nestao kada dom počne da se raspada iznutra.
Komentari(0)