BISER SRPSKE KULTURE Manasija, zadivljujući manastir koji je sagradio despot Stefan Lazarević nakon kosovskog boja
Manastir Manasija ili Resava, je jedan od najznačajnijih spomenika srpske srednjovekovne kulture i najznačajnija građevina koja pripada takozvanoj „Moravskoj školi“. Nalazi se na oko 30 kilometara od auto-puta Beograd–Niš, blizu Despotovca.
Neposredno nakon kosovskog boja koji je odredio sudbinu našeg naroda u narednim vekovima, despot Stefan Lazarević sagradio je ovaj jedinstveni manastir opasan tvrđavom kako bi se odbranio turske najezde.
Manastir je odmah postao kulturni centar despotovine i do danas zadržao svoju veličanstvenu lepotu a kroz vekove su ga pljačkali, rušili i palili mnogi, od Turaka do komunista.
Vremena su se na sreću promenila, pa se malobrojno, ali veoma vredno bratstvo Manasije na čelu sa igumanom Pavlom, upustilo u težak ali hvale vredan posao da ovom jedinstvenom biseru srpske kulture vrati sjaj koji je nekada imao.
Možda vas zanima:
U NJEMU SE ČUVAJU MOŠTI DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA: Visoke zidine manastira Manasija skrivaju bogatu istoriju
Manastir Manasija očarava svojim uzvišenim izgledom.
Uklesane poruke u manastiru Manasija – Da li su monasi ostavili tajne kodove?
Simboli skrivene mudrosti na zidovima srednjovekovne tvrđave
Možda vas zanima:
U NJEMU SE ČUVAJU MOŠTI DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA: Visoke zidine manastira Manasija skrivaju bogatu istoriju
Manastir Manasija očarava svojim uzvišenim izgledom.
Uklesane poruke u manastiru Manasija – Da li su monasi ostavili tajne kodove?
Simboli skrivene mudrosti na zidovima srednjovekovne tvrđave
Možda vas zanima:
U NJEMU SE ČUVAJU MOŠTI DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA: Visoke zidine manastira Manasija skrivaju bogatu istoriju
Manastir Manasija očarava svojim uzvišenim izgledom.
Uklesane poruke u manastiru Manasija – Da li su monasi ostavili tajne kodove?
Simboli skrivene mudrosti na zidovima srednjovekovne tvrđave
U zadnje tri godine otkad je manastiru vraćan istorijski značaj muškog opštežiteljnog manastira država je prepoznala i podržala inicijativu da se manastir obnovi.
Treću godinu Manasija dobija sredstva od Ministarstva kulture, te je tako već treća sezona kako se radi rekonstrukcija utvrđenja jugoistočnog dela zida bedema, odnosno maloga grada.
Za 2027. godinu je u planu da se organizuje veliki naučni, možda i međunarodni simpozijum na temu srednjeg veka, Svetog despota Stefana i da celokupna Manasija bude obuhvaćena, jer Manasija je jedan od retkih spomenika kulture kod nas da se crkva nalazi unutar staroga grada, odnosno čitavog utvrđenja.
Manasija je jedinstvena u svetu, nije u pitanju najlepša crkva ili najlepši životopis, u pitanju je najlepši kompleks i kao takav se nalazi na Uneskovoj preliminarnoj listi za zaštitu svetske kulturne baštine - rekao je iguman za Alo.rs.
Od 2003. do 2006. godine kada su vršena arheološka ispitivanja, tada su i obretene mošti Svetog despota Stefana Lazarevića i premeštene u kivot u kojem se sada nalaze. Tada je rađena prvo ekspertiza, pa potom DNK analiza, i utvrđeno je sa 99,94 odsto tačnosti da je to nedvosmisleno sin svetog kneza Lazara.
Utvrđeno je zapravo ono što Konstantin Filozof beleži 1437. godine, nekih 10 godina posle despotove smrti, o tome gde je grobnica svetoga despota Stefana, „kada se uđe u crkvu sa desne strane“, u njegovom žitiju.
Gradnja ovog imponzantnog zdanja je trajala između 1407. i 1418. godine. Odmah posle osnivanja, Manasija je postala kulturni centar despotovine. Njena Resavska škola bila je izvor pisanih dela i prevoda i posle pada despotovine, kroz ceo 15. i 16. vek.
U toku viševekovne turske okupacije, manastir je više puta pustošen i razaran. Sa crkve je bio skinut olovni krov, pa je više od jednog veka crkvena građevina prokišnjavala i dve trećine fresaka je nepovratno propalo. Iako teško oštećen, živopis Manasije spada u red najvećih dometa srednjovekovnog slikarstva.
Manasija je postala značajno turističko odredište, sve više ljudi hrli da vidi kakva je sila bila srednjovekovna Srbija
Lepote Srbije/Alo!
Crna ruka – zaverenici koji su promenili tok svetske istorije
Ko su bili ljudi iz senke koji su delovali po kafanama, šumama i podrumima Beograda – i zapalili Evropu?
"Lile za Miholjske zadušnice": Jesenji običaj paljenja vatre za duše predaka
Zaboravljen ritual iz sela zapadne Srbije koji je vekovima čuvan od zaborava
OVO IME JE STARO I IMA PREJAKO ZNAČENJE: Nosila ga je najveća srpska HEROINA
Veruje se da je ovo ime nastalo od imena Milica, a muški oblik ovog imena je Milunko
Ovo je kameni beleg donet sa Kajmakčalana na Suvobor: Mala crkva velikog imena čuva srpsku istoriju i sećanje na velike junake (FOTO)
Na obroncima Suvobora, podno Krševite glavice, svečano je osveštan kameni beleg donet sa Kajmakčalana – simbola herojske borbe srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Znak je podignut kod Hrama Hristovog Vaskrsenja u slavu i čast predaka koji su položili živote na Solunskom frontu.
Biljana i Miloš tri meseca spremali svadbu, a jedna stvar im najteže pala: Sezona velikih srpskih veselja u punom jeku - dok ne kažu "da" mladenci imaju pune ruke posla
Duboko smo zakoračili u sezonu jesenjih svadbi, a kako kažu brojni mladenci, danas je organizacija venčanja znatno zahtevnija nego ranije. Upravo venčani Biljana i Miloš Radovanović iz Ljubića kažu da je sama organizacija složena, jer je potrebno uskladiti tradicionalno i moderno.
Komentari(0)