Na svega nekoliko kilometara od Velike Plane, skriven među šumama Šumadije, nalazi se manastir Koporin. Iako manje poznat od velikih zadužbina poput Studenice ili Manasije, ovaj manastir čuva uspomenu na jednog od najsvetlijih vladara Srbije – despota Stefana Lazarevića. Pored istorijske vrednosti i retkih fresaka, Koporin je poznat i po predanjima o čudima, naročito onima koja govore da na ovom mestu nerotkinje pronalaze utehu i dobijaju decu.
Zadužbina viteza i pesnika
Krajem XIV i početkom XV veka, despot Stefan Lazarević, sin kneza Lazara i jedan od najobrazovanijih evropskih vladara svoga doba, podigao je manastir Koporin. Crkva je posvećena Svetom Stefanu Prvomučeniku, što je bila i lična krsna slava despota.
Ono što Koporin čini posebnim jeste činjenica da je Stefan baš ovde pronašao svoje večito utočište. Tokom radova 1977. godine, u oltarskom delu crkve otkriven je nadgrobni natpis koji potvrđuje da je tu sahranjen 1427. godine. Taj nalaz je manastir vratio u žižu pažnje, a narod je počeo da dolazi sa još većim poštovanjem.
Možda vas zanima:
U NJEMU SE ČUVAJU MOŠTI DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA: Visoke zidine manastira Manasija skrivaju bogatu istoriju
Manastir Manasija očarava svojim uzvišenim izgledom.
Bio je naš najbolji vitez, a njegova književna dela diraju direktno u dušu: Legenda o despotovoj smrti će vas rasplakati
Despot Stefan Lazarević radio je najbolje što može za Srbiju, a umro je onako kako je živeo, punog srca
Možda vas zanima:
U NJEMU SE ČUVAJU MOŠTI DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA: Visoke zidine manastira Manasija skrivaju bogatu istoriju
Manastir Manasija očarava svojim uzvišenim izgledom.
Bio je naš najbolji vitez, a njegova književna dela diraju direktno u dušu: Legenda o despotovoj smrti će vas rasplakati
Despot Stefan Lazarević radio je najbolje što može za Srbiju, a umro je onako kako je živeo, punog srca
Možda vas zanima:
U NJEMU SE ČUVAJU MOŠTI DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA: Visoke zidine manastira Manasija skrivaju bogatu istoriju
Manastir Manasija očarava svojim uzvišenim izgledom.
Bio je naš najbolji vitez, a njegova književna dela diraju direktno u dušu: Legenda o despotovoj smrti će vas rasplakati
Despot Stefan Lazarević radio je najbolje što može za Srbiju, a umro je onako kako je živeo, punog srca
Arhitektura i freske
Koporin pripada moravskoj školi arhitekture: mala crkva od kamena i opeke, skladna i tiha, u skladu sa prirodom koja je okružuje. Unutrašnjost krase freske iz prve polovine XV veka, među kojima se izdvajaju portreti Stefana Lazarevića i njegovog brata Vuka. Iako oštećene, freske se ubrajaju u dragulje srpske srednjovekovne umetnosti.
Shutterstock
Čuda i predanja
Kao i mnogi manastiri, i Koporin je ušao u narodnu tradiciju kao mesto gde se događaju čuda. Predanja kažu da su Turci više puta pokušavali da ga poruše, ali bi ih uvek pratila nesreća, pa su odustajali. Ljudi su pričali da se iznad crkve noću pojavljivala svetlost, poput ognjenog stuba, koja je čuvala manastir.
Ali ono što je posebno ostalo u živom sećanju jeste predanje o nerotkinjama. Brojne žene koje nisu mogle da imaju potomstvo dolazile su na grob despota Stefana, molile se i ostavljale zavetne darove. Mnoge od njih kasnije su posvedočile da su dobile decu, pa se u narodu ukorenilo verovanje da despot Stefan, koji sam nije imao naslednika, sada pomaže onima koji potomstvo žele.
Koporin danas
Danas je Koporin ženski manastir, obnovljen i negovan, mesto mira i tišine. Do njega je lako doći, a kada se kroči u manastirsko dvorište, posetioca obuzima spokoj i osećaj svetog mira. Za vernike, ali i za ljubitelje istorije i kulture, Koporin je više od manastira – to je tiha riznica sećanja na viteza i pesnika koji je Srbiju uveo u evropsku istoriju.
Kako je tuča dvojice momaka izazvala bombardovanje Beograda 1862.
U julu 1862. godine Beograd je doživeo događaj koji je zauvek ostao upisan u njegovu istoriju – bombardovanje iz beogradske tvrđave. A sve je počelo naizgled bezazlenom tučom dvojice mladića u varoši.
Čudo Koporina: manastir koji daruje veru u plodnost i potomstvo
Na svega nekoliko kilometara od Velike Plane, skriven među šumama Šumadije, nalazi se manastir Koporin. Iako manje poznat od velikih zadužbina poput Studenice ili Manasije, ovaj manastir čuva uspomenu na jednog od najsvetlijih vladara Srbije – despota Stefana Lazarevića. Pored istorijske vrednosti i retkih fresaka, Koporin je poznat i po predanjima o čudima, naročito onima koja govore da na ovom mestu nerotkinje pronalaze utehu i dobijaju decu.
Kada su Srbi i Sibinjanin Janko odbranili Beograd: zašto i danas zvone zvona u podne
U julu 1456. godine, Beograd je postao poprište jedne od najpresudnijih bitaka srednjovekovne Evrope. Osmanlijski sultan Mehmed II Osvajač, već poznat po osvajanju Carigrada, krenuo je ka srcu Ugarske. Na braniku Beograda našli su se vojskovođa Janoš Hunjadi, franjevac Jovan Kapistran i brojne srpske čete koje su zajedno odbranile grad i zaustavile osmanski prodor ka srednjoj Evropi.
Kada je Drakula ratovao sa Zmajem Ognjenim Vukom : trag srpskog viteza u borbi protiv Osmanlija
Vuk Grgurević Branković, poznatiji kao Zmaj Ognjeni Vuk, bio je srpski despot u progonstvu, ratnik i saveznik ugarskog kralja Matije Korvina. Njegov životni put vodio ga je od osmanske vlasti do slavnih pobeda na Savi i u Transilvaniji, a u narodnom predanju ostao je upamćen kao mitski junak koji je rame uz rame sa Vladom Cepešem stajao protiv Osmanskog carstva.
Imala je najneobičnije ime u Srbiji koje se danas ni ne pominje: Nije dočekala ni 20. rođendan, sudbina je...
Voda je do Kleopatrine spomen-česme dovedena sa izvora Orovac, udaljenog oko kilometar. Kažu da je čudotvorna i lekovita
Komentari(0)