Danas je JESENJI KRSTOVDAN: Veruje se da jednu stvar morate uneti u kuću za BLAGOSTANJE tokom cele godine, a evo i ostalih običaja
Danas, 27. septembra, je crveno slovo i obeležava se jesenji Krstovdan, praznik koji se naziva još i Vozdviženje Časnog krsta. Ovaj praznik slavi se u spomen na dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim.
Krstovdan slavimo dva dana u godini; ovo je jesenji Krstovdan, a 18. januara slavi se onaj zimski, u znak sećanja na prve hrišćane i krštenje Isusa u reci Jordan.
U prošla vremena ljudi su strogo postili na ovaj dan, tačnije samo na hlebu i vodi, ali zanimljivo - jelo se i grožđe, dok je drugo voće bilo zabranjeno. O značaju ovog običaja svedoči i narodna poslovica: "Ko se krstom krst, taj Krstovdan posti!"
Takođe, u nekim srpskim selima održavali su se i vašari, a ovaj dan prati još niz vrlo koloritnih, zanimmljivih očija.
Možda vas zanima:
Želju koju zamislite na Krstovdan jača je od svega: Na ovaj način je jedino možete izmoliti od Boga, evo kome ispunjava
Krstovdan obeležavaju brojni običaji, iskrena molitva i strog post, ali i ispunjenje važne želje.
Prema tradiciji ovo jelo se sprema na Krstovdan, a jede na Bogojavljenje: Na svetskoj je listi najgorih srpskih jela
Jelo koje nije za svakoga, ili ih vole ili ih ne vole, baš kao masline
Možda vas zanima:
Želju koju zamislite na Krstovdan jača je od svega: Na ovaj način je jedino možete izmoliti od Boga, evo kome ispunjava
Krstovdan obeležavaju brojni običaji, iskrena molitva i strog post, ali i ispunjenje važne želje.
Prema tradiciji ovo jelo se sprema na Krstovdan, a jede na Bogojavljenje: Na svetskoj je listi najgorih srpskih jela
Jelo koje nije za svakoga, ili ih vole ili ih ne vole, baš kao masline
Možda vas zanima:
Želju koju zamislite na Krstovdan jača je od svega: Na ovaj način je jedino možete izmoliti od Boga, evo kome ispunjava
Krstovdan obeležavaju brojni običaji, iskrena molitva i strog post, ali i ispunjenje važne želje.
Prema tradiciji ovo jelo se sprema na Krstovdan, a jede na Bogojavljenje: Na svetskoj je listi najgorih srpskih jela
Jelo koje nije za svakoga, ili ih vole ili ih ne vole, baš kao masline
Stari običaj nalaže da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u znaku krsta da bi se zaštitila od bolesti. Takođe, u svim selima isplaćuju takozvane poljake, koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno o Đurđevdanu.
U narodu se veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema. Ne treba zaboraviti ni još jednu praksu u narodu na ovaj dan; veruje se da treba iskopati rupe za sađenje voćaka, kako bi im se stablo što više razgranalo.
Jedan od najlepših običaja za jesenji Krstovdan jeste tradicija branja i svećenja bosiljka. Ova biljka je u našem narodu poznata kao božja i veoma je važna za naše običaje. Kažu da se prvo sadi bosiljak, pa tek onda druge biljke i cveće. Zato bi sutra svako trebalo da u kuću unese malo bosiljka – za uspeh i zdravlje svih u domu. Slično tome, bosiljak treba zakačiti na ikonu da cela godina ne bi išla naopako, a kažu da se valja i popiti čaj od bosiljka.
Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Narodno verovanje je da Krstovdan može da predvidi vremenske prilike
Inače, narodno verovanje kaže da se na sutrašnji dan mogu predvideti i dalje vremenske prilike, i to na ovaj način:
– Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom.
– Ako je suvo, naredna godina će biti sušna.
– Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.
– Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.
– Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.
– Posle toplog i suvog septembra predstoji hladan i kišovit oktobar.
– Septembarska kiša doneće zlato njivama, a otrov vinogradima.
– Kakav septembar oko Krstovdana, takav nas očekuje mart naredne godine.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)