Danas, 27. septembra, je crveno slovo i obeležava se jesenji Krstovdan, praznik koji se naziva još i Vozdviženje Časnog krsta. Ovaj praznik slavi se u spomen na dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim.
Srpska pravoslavna crkva i vernici u petak proslavljaju jesenji Krstovdan
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 27. septembra slave jesenji Krstovdan, dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina pronašla krst u Palestini
Krstovdan uvek pada 18. januara, pa iako je u kalendaru upisan kao crno slovo, vernici ga obavezno poštuju tako što se ovaj dan posti i to strogo
Kako da pravilno zamislite želju na Krstovdan kako bi se ostvarila
Molitva koja se izgovara na Krstovdan - običaj na veliki praznik!
Veruje se da je ovo period godine kada Isus Hrist još uvek nije bio kršten. Tokom nekrštenih dana donji svet je otvoren, pa po zemlji u to doba šetaju aveti, veštice i druge nečastive sile.
Običaj je da ih pripremamo na Krstovdan, kada se inače posti, jedemo ih na Bogojavljenje u čast krštenja Isusa Hrista. One su nezaobilazne i na slavi Sveti Jovan.
Zimski Krstovdan slavi se uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike. U kalendaru SPC nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra, kao uspomena na pronalaženje Časnog Krsta, na kojem je na Golgoti razapet Hristos.
"Otišao sam da probam testeru koju sam želeo da kupim da vidim kako seče..."
Krstovdan je veliki praznik koji Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju dva puta u toku godine, 18. januara i 27. septembra, u znak sećanja na pronalaženje krsta na kome je raspet Isus Hristos.
Kako je to jedan od najvećih hrišćanskih praznika, razvili su se mnogi narodni običaji vezani za sam dan, kao i noć uoči Bogojavljenjа.