Evo koliko se dugo čuva sveta vodica: Na Krstovdan je ovako odložite, kako ne biste napravili veliki greh
Kako ne biste načinili veliki greh, odložite svetu vodicu na ovaj način.
Obred osvećenja vode ima svoje korene u ranim periodima hrišćanstva, što potvrđuju stari spisi poput apostolskih ustanova. Međutim, iako je veoma star, nije postojalo čvrsto utvrđeno pravilo o mestu, vremenu i načinu sprovođenja ovog obreda.
Razlike su postojale u ritualima, ali su svi sadržavali osnovne elemente kao što su molitve, pozivanje Svetog Duha, blagosiljanje u obliku krsta i potapanje u vodu, što su i danas neizostavni delovi svakog obreda osvećenja vode.
Poznata su dva osvećenja vode: veliko i malo.
Možda vas zanima:
Žena mi je u parohiji ispričala da joj se ubuđala Sveta vodica: Znao sam da neće biti dobro kad je rekla gde je išla...
Sveta vodica je voda koja je osvećena tokom verskog obreda i smatra se posebnom i lekovitom među hrišćanim
Bogojavljensku vodicu ne smete koristiti na sledeći način: Tako gubi svoju svetu moć, a vi na sebe navlačite veliki greh
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 19. januara proslavljaju veliki hrišćanski praznik – Bogojavljenje, jedan od najmoćnijih dana u godini.
Možda vas zanima:
Žena mi je u parohiji ispričala da joj se ubuđala Sveta vodica: Znao sam da neće biti dobro kad je rekla gde je išla...
Sveta vodica je voda koja je osvećena tokom verskog obreda i smatra se posebnom i lekovitom među hrišćanim
Bogojavljensku vodicu ne smete koristiti na sledeći način: Tako gubi svoju svetu moć, a vi na sebe navlačite veliki greh
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 19. januara proslavljaju veliki hrišćanski praznik – Bogojavljenje, jedan od najmoćnijih dana u godini.
Možda vas zanima:
Žena mi je u parohiji ispričala da joj se ubuđala Sveta vodica: Znao sam da neće biti dobro kad je rekla gde je išla...
Sveta vodica je voda koja je osvećena tokom verskog obreda i smatra se posebnom i lekovitom među hrišćanim
Bogojavljensku vodicu ne smete koristiti na sledeći način: Tako gubi svoju svetu moć, a vi na sebe navlačite veliki greh
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 19. januara proslavljaju veliki hrišćanski praznik – Bogojavljenje, jedan od najmoćnijih dana u godini.
Veliko vodoosvećenje se vrši dva puta u godini na Krstovdan (Navečerje Bogojavljenja) i na Bogojavljenje, u kome se sećamo krštenja Isusa Hrista u reci Jordan. Malo vodoosvećenje vrši se u različitim prilikama, pri drugim crkvenim činovima i obredima, na Vaskrs i pred krsnu slavu domaćina, i na traženje pojedinih vernika – u svako vreme i na svakom mestu: u kući, u polju, u vrtu i tako dalje.
Koliko se dugo može čuvati sveta vodica, naročito ona koja se osvećuje na Krstovdan? Nakon jedne godine kada stigne nova vodica, šta se radi sa starom?
Odgovor na to pitanje, u crkvenim knjigama ne piše, niti ima bilo kakvo pisano naređenje u vezi toga. No, zato postoji narodno predanje i običaj koji je crkva prećutno usvojila, te je isti stekao predanjsku vrednost, kao i mnoge druge stvari koje se putem predanja u crkvi čuvaju.
Dakle, po tom narodnom predanju, a sada i crkvenom predanju, ukoliko se sva količina bogojavljenske vodice ne utroši pobožno u toku godine, onda se taj ostatak, kada stigne nova vodica, sipa u bunar, u reku ili u cveće. U svakom slučaju tamo gde se neće izložiti gaženju i obesvećenju.
Ovo ime je nekada krasilo sve devojčice: Njima je pravda na prvom mestu
Najpopularnija pesma koja nosi ovo ime je ona koju je pevao Toma Zdravković
Crna proja za duše mrtvih: Zaboravljeno jelo iz planinskih sela oko Tare
Proja bez masti i mleka, ostavljana na prozoru kao dar duhovima predaka
Zašto se Sveti Ilija plaši groma? Stari bog Perun još uvek živi u srpskoj tradiciji
Gromovnik koji vozi vatrena kola – kako je pagansko božanstvo preživelo kao hrišćanski svetac
Kao da je reka uzela nevestu: Đurđevdanski običaj krije tragove prastare žrtve
Šala koja potiče iz paganskog kulta – zašto su devojke gurnute u reku na Đurđevdan?
Zaboravljeni običaj “kućnog drveta”: Zašto su Srbi sadili bukvu ili hrast pored kuće i verovali da će u njemu ostati duša domaćina
U mnogim selima Srbije, uz samu kuću se sadio stubasti hrast, bukva ili jablan. Verovalo se da to drvo čuva dom od groma, pamti reči ukućana i da se duša domaćina, po smrti, nastani u njegovoj krošnji.
Komentari(0)