Jesenji Krstovdan ili Vozdviženje Časnog i Životvornog Krsta Gospodnjeg 2025: Značenje, običaji i narodna verovanja

Teodora Tojagić

10:00

Aktuelno 0

Jesenji Krstovdan ili Vozdviženje Časnog i Životvornog Krsta Gospodnjeg jedan je od najznačajnijih praznika u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i obeležava se svake godine 27. septembra (odnosno 14. septembra po julijanskom kalendaru).

Krstovdan
Printscreen

Ovaj praznik posvećen je krstu na kome je raspet Isus Hristos i nosi duboku simboliku – sećanje na pobedu hrišćanstva nad paganstvom, duhovno preobraženje i večnu snagu vere.

Za mnoge vernike, Krstovdan je i krsna slava, dok Srpska pravoslavna crkva naglašava da praznik podseća na važnost krštenja, postojanosti i ličnog spasenja kroz Hristovu žrtvu.

Pronalaženje Časnog Krsta na Golgoti

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Praznik je povezan sa dva događaja: pronalaskom Časnog Krsta na Golgoti i njegovim povratkom iz Persije u Jerusalim.

Prema predanju, sveta carica Jelena, majka cara Konstantina, u 4. veku obišla je Svetu Zemlju želeći da pronađe Hristov krst. Starac Juda, jedini koji je znao mesto gde se krst nalazi, otkrio je da je zakopan ispod hrama posvećenog Veneri, koji je podigao car Hadrijan. Nakon rušenja hrama i kopanja, pronađena su tri krsta. Patrijarh Makarije, želeći da otkrije koji je Hristov, položio je svaki redom na telo pokojnika. Tek kada je treći krst stavljen, pokojnik je vaskrsao – i tako je potvrđeno da je pronađen Časni i Životvorni Krst.

Kasnije, kada je persijski car Hozroje odneo krst u Persiju, on je tamo ostao 14 godina. Godine 628. car Iraklije vratio ga je u Jerusalim i sam ga uneo na svojim plećima, ali tek nakon što je, po rečima patrijarha Zaharija, ostavio carsko ruho i bosonog krenuo putem kojim je nekada prošao i sam Hristos.

Običaji na Krstovdan

Krstovdan se poštuje strogi post, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe.

Za razliku od drugih praznika, na ovaj dan dobro je srediti kuću, očistiti je i pripremiti za zimu – veruje se da će u suprotnom cele godine sve ići naopako. Tradicionalno, na taj dan isplaćuju se čuvari polja i rešavaju odštete za štetu na usevima.

Takođe, prema običajima, na Krstovdan se bere i osvećuje bosiljak, biljka koja se smatra zaštitnikom od zla i negativne energije.

Narodna verovanja: Kakva će biti zima

Krstovdan je oduvek bio i svojevrsni „narodni kalendar“. Prema verovanjima:

Ako je oblačno, očekuje se snegovita i bogata zima.

Ako je vedro, biće suvomrazice.
Ako do tog dana laste ne odlete, zima neće biti jaka.

Tiha kiša nagoveštava blagu zimu.
Grmljavina na Krstovdan donosi plodnu godinu.

Vernici veruju i da su ljudi rođeni na ovaj dan pod posebnim Božjim blagoslovom, ali i odgovornošću, jer na svojim plećima nose „senku Časnog Krsta“.

Dva Krstovdana u godini

Krstovdan se slavi dva puta godišnje – 27. septembra kao jesenji Krstovdan, i 18. januara kao zimski Krstovdan, uoči Bogojavljenja. Tog dana u crkvama se krst stavlja u vodu. Ako se voda smrzne, očekuje se rodna godina, a ako ostane tečna – veruje se da će godina biti oskudna.

Create your own user feedback survey c.id
POVEZANE VESTI
Tagovi:
krstovdan jesen

Komentari(0)

Loading