7 vrsta cveća koja se sade u aprilu i bujno cvetaju sve do prvog mraza: Lako se sade i jednostavno održavaju, a svi će biti ljubomorni na čaroban izgled vašeg
Možete imati baštu u svom dvorištu poput onih iz časopisa koje vam oduzumaju dah i to bez mnogo truda.
Naime, pred vama je spisak biljaka koje najlepše i najduže cvetaju, ne smeta im ni jako sunce, ni hladovina, a oplemenjuju prostor na impresivan način.
Moranda
Monarda je domorodna američka bilјka poznata ne samo po svojim privlačnim grimiznim cvetovima koje cvetaju tokom leta, već i po svom mirisnom lišću. Vitki, cevasti cvetovi nastaju u cvetnim glavama širine 2 do 7.5 cm u junu i julu. Boje cvetova mogu biti bele, roze, crvene, lavanda i lјubičaste.
Možda vas zanima:
Evo kako da razmnožite lavandu, ruzmarin i smilje iz reznice: Najpoznatiji srpski baštovan Dejan otkriva trikove
Baštovan Dejan Dragićević otkriva kako upravo sada treba da ožilite i razmnožite lavandu, ruzmarin i smilje iz reznice
10 vrsta baštenskog cveća koje je praktično nemoguće ubiti: Ne plevi se, kiša ga zaliva, a prihrana mu ne treba
Ukoliko ste jedan od onih lenjih baštovana, onda morate da znate za 11 vrsta baštenskog cveća koje je nemoguće ubiti
Možda vas zanima:
Evo kako da razmnožite lavandu, ruzmarin i smilje iz reznice: Najpoznatiji srpski baštovan Dejan otkriva trikove
Baštovan Dejan Dragićević otkriva kako upravo sada treba da ožilite i razmnožite lavandu, ruzmarin i smilje iz reznice
10 vrsta baštenskog cveća koje je praktično nemoguće ubiti: Ne plevi se, kiša ga zaliva, a prihrana mu ne treba
Ukoliko ste jedan od onih lenjih baštovana, onda morate da znate za 11 vrsta baštenskog cveća koje je nemoguće ubiti
Možda vas zanima:
Evo kako da razmnožite lavandu, ruzmarin i smilje iz reznice: Najpoznatiji srpski baštovan Dejan otkriva trikove
Baštovan Dejan Dragićević otkriva kako upravo sada treba da ožilite i razmnožite lavandu, ruzmarin i smilje iz reznice
10 vrsta baštenskog cveća koje je praktično nemoguće ubiti: Ne plevi se, kiša ga zaliva, a prihrana mu ne treba
Ukoliko ste jedan od onih lenjih baštovana, onda morate da znate za 11 vrsta baštenskog cveća koje je nemoguće ubiti
Petunija
Obična petunija je mala biljka do 30 cm visine. Danas je sortiment toliko uznapredovao da je teško napraviti razliku između ovih malih semenskih petunija, onih koje su polupuzavog stabla i viseće semenske petunije. Rast je od uspravnog preko polupolegljivog do potpuno polegljivog, odnosno, visećeg.
Cvetaju od ranog proleća. Zavisno od sortimenta, cvetanje se završava u kasnu jesen. Plavi tonovi petunija vrlo opojno mirišu, pa su i najomiljenije. Odlična je i za cvetne leje i za velike baštenske saksije i za sve moguće kombinacije i dekoracije.
Reč je o jednogodišnjoj biljci koja raste do 30 centimetara u visinu. Njegove najkarakterističnije osobine su razgranati izdanci i višebojni, pretežno purpurni cvetovi sa okruglim glavama. Cveta od jula do oktobra.
Hortenzija
Sa raskošnim loptastim cvetovima različitih boja i nijansi ulepšavaju vrtove tokom letnjih meseci. Kada većina grmova i perena završi svoj period cvetanja, onda se budi hortenzija. Čak i kada nemaju cvet, njihovi veliki tamno zeleni listovi su zanimljivi ukrasi, i izgledaju atraktivno u kombinaciji sa cvetnim perenama. Sadite ih kao pozadinu nižim cvetnim gredicama u kojima će biti cveće svetlijih boja.
Njen cvet se razvija na snažnim izbojcima koji se razvijaju u proleće. Cvetne glavice mogu se pojaviti u raznim oblicima. Najčešće su okrugle, odnosno loptaste, ali mogu biti i kupaste ili pločaste (što zavisi od vrste). Boja cveta može biti bela, ružičasta, ljubičasta ili plava.
Kadife
Kadifia je pravi vatreni prizor za letnje bašte. Raste u visnu od 20 cm do pola metra. Sve kadife imaju uspravan rast, a glavna razlika je u kombinaciji boja u cvetu i veličini cveta. Najpopularnije su one krupnog jednobojnog cveta i niskog rasta.
Cveta od ranog proleća do kasne jeseni, a ukoliko se lepo zaliva, odlično se održava u toku celog leta. Miris je dosta opor i privlači noćne leptire koji je oprašuju.
Hibiskus
Hibiskus je biljka koja pripada vrsti slezova, a baštenski hibiskus je hibiskus sirijaki, to jest sirijska ruža, i poreklom je iz tih krajeva. To je listopadni žbun koji može da se sadi pojedinačno i u grupama.
Baštenski hibiskus može da se sadi u polusenci, ali i na osunčanoj strani, ali u polusenci će manje cvetati. Dobro je da se što češće orezuje kako bi bio gušći. Manje će cvetati, ali će cvet biti krupniji.
Lepa Kata
Lepa kata ili aster se sadi u proleće, a cveta u kasno leto i jesen. Iako ima cvetove različitih formi najprepoznatljivija je po cvetu zvezdastog oblika.
Dolazi nam u raznim bojama, uključujući ružičastu, ljubičastu, crvenu i belu. U vreme kada se druge trajnice usporavaju i lagano spremaju za zimski san, lepa kata kao da se baš tada budi i užurbano ulepšava, dodajući lepotu potrebnih boja u vrtu.
Cinija
Cvet koji liči na suncokret, obojiće vaše dvorište prelepim žutim i narandžastim tonovima od početka leta pa do prvih mrazeva.A pri tome, vrlo jednostavan za održavanje. Cinije se iznosi na stalno mesto i sadi na razmak 25-30 cm krajem aprila.
Sutra je Sveti apostol Tadej: Ako želite da se SAČUVATE OD BOLESTI i nesreće, obavezno uradite OVE dve stvari
Sveti apostol Tadej po kalendaru Srpske pravoslavne crkve slavi se 3. septembra.
Evo kako da razmnožite lavandu, ruzmarin i smilje iz reznice: Najpoznatiji srpski baštovan Dejan otkriva trikove
Baštovan Dejan Dragićević otkriva kako upravo sada treba da ožilite i razmnožite lavandu, ruzmarin i smilje iz reznice
Povratak korenima: Priča iz Kušića o čoveku koji je poslušao komšije i uspeo
Nakon Beograda, ekonomista Dragan Civrić odlučio je da sreću potraži u rodnom selu Kušići kod Ivanjice. Umesto hladnjače, poslušao je savet komšija i otvorio pumpu za gorivo – odluka koja je promenila život čitavog kraja.
DANAS SU SVETI MUČENICI FLOR I LAVR: Veruje se da je izgovaranje ovih reči spas i spokoj za dušu
Srpska pravoslavna crkva slavi Svete mučenike Flora i Lavra – braću po telu, duhu i po zanimanju. Obojica su bili revnosni hrišćani, a po zanatu kamenoresci. Živeli su u Iliriji.
Širi se gasovodna mreža u Čačku: U naredne tri godine biće omogućeno najmanje 300 novih priključaka na teritoriji grada
Na radost velikog broja građana Čačka na teritoriji ovog grada biće proširena gasovodna mreža. Na sednici Gradskog veća usvojen je trogodišnji Program gasifikacije grada, a njegova realizacija podrazumeva projektovanje i izgradnju distributivne gasovodne mreže za period od 2025. do 2028. godine čime se stvaraju uslovi za priključenje individualnih domaćinstava, privrede i javnih potrošača na prirodni gas kao energent na celoj teritoriji grada Čačka.
Komentari(0)