U petak je KRSTOVDAN: Strogo se posti, a jedan običaj bi trebalo da ispoštuju svi vernici
Srpska pravoslavna crkva i vernici u petak proslavljaju jesenji Krstovdan
Vernici Srpske pravoslavne crkve u petak, 27. septembra, proslavljaju veliki praznik Vozdviženje časnog Krsta, u narodu poznat kao Krstovdan. Dan se obeležava u slavu na događaj kada je pronađen krst na kojem je razapet Isus Hrist.
Za Krstovdan se vezuju dva događaja. Prvi se odnosi na pronalazak časnog Krsta na Golgoti, a drugi predstavlja povratak časnog Krsta iz Persije opet u Jerusalim.
Ovaj praznik Vozdviženje Časnog krsta, slavi se još od prvih godina zvanične hrišćanske propovedi, a ustanovljen je godinu dana posle Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, koji je održan 326. godine.
Možda vas zanima:
Želju koju zamislite na Krstovdan jača je od svega: Na ovaj način je jedino možete izmoliti od Boga, evo kome ispunjava
Krstovdan obeležavaju brojni običaji, iskrena molitva i strog post, ali i ispunjenje važne želje.
Prema tradiciji ovo jelo se sprema na Krstovdan, a jede na Bogojavljenje: Na svetskoj je listi najgorih srpskih jela
Jelo koje nije za svakoga, ili ih vole ili ih ne vole, baš kao masline
Možda vas zanima:
Želju koju zamislite na Krstovdan jača je od svega: Na ovaj način je jedino možete izmoliti od Boga, evo kome ispunjava
Krstovdan obeležavaju brojni običaji, iskrena molitva i strog post, ali i ispunjenje važne želje.
Prema tradiciji ovo jelo se sprema na Krstovdan, a jede na Bogojavljenje: Na svetskoj je listi najgorih srpskih jela
Jelo koje nije za svakoga, ili ih vole ili ih ne vole, baš kao masline
Možda vas zanima:
Želju koju zamislite na Krstovdan jača je od svega: Na ovaj način je jedino možete izmoliti od Boga, evo kome ispunjava
Krstovdan obeležavaju brojni običaji, iskrena molitva i strog post, ali i ispunjenje važne želje.
Prema tradiciji ovo jelo se sprema na Krstovdan, a jede na Bogojavljenje: Na svetskoj je listi najgorih srpskih jela
Jelo koje nije za svakoga, ili ih vole ili ih ne vole, baš kao masline
Iako je Krstovdan radostan praznik, provodi se u strogom postu, na hlebu i vodi.
Stari srpski običaj koji se vezuje za Krstovdan, kako za zimski tako i za ovaj jesenji je da se u ovoj posebnoj noći ostvaruje svaka želja. Zato noći između četvrtka i petka pogledajte u nebo i zamislite jasnu želju, izgovorite je jasno i glasno, a predanje kaže da ukoliko je "bogougodna", ona će se sigurno ispuniti.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)