Misli i dela Svetog Vladike Nikolaja: Glas koji ne prestaje da odjekuje

Kiza R

17:00

Kultura 0

Episkop, bogoslov, misionar i besednik, Vladika Nikolaj Velimirović ostavio je iza sebe dela i poruke koje i danas nadahnjuju verni narod širom Srbije i sveta.

vladika nikolaj
vikipedija

Rani život i obrazovanje

Rođen u Leliću kod Valjeva, obrazovan širom Evrope, progonjen i uzdizan, Vladika Nikolaj Velimirović bio je i ostao jedan od najvećih duhovnika u istoriji srpskog naroda. Njegova putovanja i dela oblikovala su misao koja i danas zrači snagom i nadahnućem.

Vladika Nikolaj rođen je 1881. godine u selu Lelić kod Valjeva. Njegovo detinjstvo obeležila je ljubav prema znanju i duhovnosti. Nakon školovanja u Beogradu, put ga vodi u inostranstvo. Studirao je u Švajcarskoj, Engleskoj i Nemačkoj, gde je stekao doktorate iz filozofije i teologije. Ova obrazovna širina oblikovala ga je u jednog od najsvestranijih srpskih bogoslova svoga doba.

Možda vas zanima:

"SVI VIDE 4 SLOVA, A NE VIDE KRST": Najčemerniji srpski greh

"SVI VIDE 4 SLOVA, A NE VIDE KRST": Najčemerniji srpski greh

Kultura

21:00

30 januar, 2025

Vladika Nikolaj Velimirović rođen 1881. godine, u selu Lelić nedaleko od Valjeva. NJegovi roditelji, Dragomir i Katarina imali su devetoro dece od kojih su preživela samo dvojica sinova Nikolaj i Dušan, da bi i Dušan poginuo 1914. godine, a Nikolaj se zamonašio. Postao je jedan od najcenjenijih vladika, nije štedeo reči kada hvali naš narod, ali mu nije bilo strano ni da nam uputi po koju kritiku i ukaže na greške koje pravimo.

Možda vas zanima:

"SVI VIDE 4 SLOVA, A NE VIDE KRST": Najčemerniji srpski greh

"SVI VIDE 4 SLOVA, A NE VIDE KRST": Najčemerniji srpski greh

Kultura

21:00

30 januar, 2025

Vladika Nikolaj Velimirović rođen 1881. godine, u selu Lelić nedaleko od Valjeva. NJegovi roditelji, Dragomir i Katarina imali su devetoro dece od kojih su preživela samo dvojica sinova Nikolaj i Dušan, da bi i Dušan poginuo 1914. godine, a Nikolaj se zamonašio. Postao je jedan od najcenjenijih vladika, nije štedeo reči kada hvali naš narod, ali mu nije bilo strano ni da nam uputi po koju kritiku i ukaže na greške koje pravimo.

Možda vas zanima:

"SVI VIDE 4 SLOVA, A NE VIDE KRST": Najčemerniji srpski greh

"SVI VIDE 4 SLOVA, A NE VIDE KRST": Najčemerniji srpski greh

Kultura

21:00

30 januar, 2025

Vladika Nikolaj Velimirović rođen 1881. godine, u selu Lelić nedaleko od Valjeva. NJegovi roditelji, Dragomir i Katarina imali su devetoro dece od kojih su preživela samo dvojica sinova Nikolaj i Dušan, da bi i Dušan poginuo 1914. godine, a Nikolaj se zamonašio. Postao je jedan od najcenjenijih vladika, nije štedeo reči kada hvali naš narod, ali mu nije bilo strano ni da nam uputi po koju kritiku i ukaže na greške koje pravimo.

Putovanja i misionarski rad

Mladi Nikolaj svoje misli nosio je daleko izvan Srbije. Boravio je u Oksfordu, Ženevi i Heidelbergu, a njegova predavanja i nastupi privlačili su pažnju šire javnosti. Posebno značajna bila su njegova putovanja u Ameriku, gde je propovedao među srpskim iseljenicima i širio ideje pravoslavne vere.

„Narod bez Boga postaje tuđ sam sebi.“

U Rusiji i Grčkoj nalazio je duhovne izvore i inspiraciju, a njegova misija nije bila samo verska, već i kulturna – da svetu predstavi duhovno bogatstvo srpskog naroda.

Misli i dela

Vladika Nikolaj ostavio je za sobom brojna dela, među kojima se posebno izdvajaju Molitve na jezeru, Reči o Svečoveku i Novi zavet za srpski narod. Njegove besede spoj su poezije i teologije, filozofije i narodne mudrosti.

„Ljubav je jedina sila koja se množi kad se deli.“

Njegov stil često se upoređuje sa stilom svetih otaca, ali i sa retoričkom snagom velikih filozofa. Zato ga i nazivaju „srpskim Zlatoustom“.

 

Najpoznatija dela Vladike Nikolaja Velimirovića

  • Molitve na jezeru (1909)
  • Reči o Svečoveku (1920)
  • Novi zavet za srpski narod
  • Ohridski prolog
  • Srpski narod kao Teodul
  • Besede pod gorom
  • Izabrane besede
  • Kroz tamnički prozor (nastalo tokom internacije)
  • Kasijana
  • Misli o dobru i zlu

Prvi svetski rat

Tokom Velikog rata, Vladika Nikolaj bio je poslat u Englesku i Ameriku kao poseban izaslanik Srbije. Na univerzitetima, crkvenim skupovima i u javnim predavanjima govorio je o stradanju srpskog naroda, pridobijao simpatije i humanitarnu pomoć. Njegove besede su ostavljale snažan utisak i donosile glas Srbije u tada dalekim krajevima. Upravo tada stekao je veliki ugled u anglosaksonskom svetu i počeo da gradi reputaciju „srpskog Zlatousta“.

Između dva rata

Po povratku iz inostranstva, u Kraljevini SHS postao je jedan od najuticajnijih duhovnika i mislilaca. Njegove propovedi okupljale su hiljade ljudi, a knjige se čitale širom zemlje. Posebno je upozoravao na moralnu krizu modernog društva, ističući da jedini pravi put ostaje povratak Hristu i pravoslavnoj veri. Bio je poznat i po tome što je pomagao školama i siromašnima, nastojeći da njegova reč ne ostane samo na propovedi, već i na delu.

Drugi svetski rat i logor

Zbog otvorenih stavova i beseda protiv okupatora, Nemci su ga 1941. uhapsili i najpre internirali u manastir Ljubostinju, a potom u manastir Vojlovicu kod Pančeva. Godine 1944. odveden je u logor Dahau, jedno od najmračnijih mesta Drugog svetskog rata. Iako zatvorenik, Nikolaj je ostao duhovni oslonac drugim zatočenicima. Bio je jedan od retkih pravoslavnih episkopa koji su preživeli nacistički logor smrti.

„Nema mučenika bez krsta, niti svetitelja bez stradanja.“

Život u emigraciji

Posle rata, zbog neprijateljskog odnosa tadašnjih vlasti prema Crkvi, nije mogao da se vrati u otadžbinu. Ostatak života proveo je u emigraciji u Sjedinjenim Američkim Državama. Predavao je na Bogosloviji Svetog Save u Libertyvilleu, kao i na Teološkom fakultetu „Sveti Vladimir“ u Njujorku. I u tuđini je ostao pastir i učitelj, okupljajući srpske iseljenike i podsećajući ih na njihove korene.

Smrt i sećanje

Upokojio se 18. marta 1956. godine u Libertyvilleu. Njegove mošti su 1991. prenete u manastir Lelić kod Valjeva, gde i danas počiva. Godine 2003. Srpska pravoslavna crkva kanonizovala ga je i uvrstila u red svetitelja kao Svetog Vladiku Nikolaja Ohridskog i Žičkog.

„Narod koji izgubi svoje svetitelje, izgubiće i svoju dušu.“

Danas se njegovo ime s poštovanjem pominje kako u crkvi, tako i među vernicima. Njegove misli se citiraju u liturgijama, predavanjima, knjigama, a neretko i na društvenim mrežama, gde pronalaze put i do novih generacija. Vladika Nikolaj ostaje simbol duhovne snage, prosvetiteljstva i ljubavi prema sopstvenom narodu.

Komentari(0)

Loading