DRVO KOJE JE "PREDVIDELO" SUDBINU DINASTIJE, Obrenovići su sa strepnjom gledali u ovaj stari hrast: Pod njim je doneta istorijska odluka za Srbiju
Takovski grm je simbol Drugog srpskog ustanka, a priče o njemu su deo narodne legende. Tradicija hrastova kao simbola slobode i nezavisnosti se nastavlja kroz sadnju mladice trećeg Takovskog grma 1995. godine.
Iako malo po površini, selo Takovo ima veliki značaj u srpskoj istoriji jer su se baš u njemu desili bitni događaji koji će postati polazna osnova u stvaranju nacionalnog identiteta u 19. veku.
U okviru Spomen-kompleksa Drugi srpski ustanak nalazi se Takovski grm, odnosno ostaci starog hrastovog stabla pod kojim je 1815. godine, na Cveti doneta konačna odluka o podizanju Drugog srpskog ustanka. Baš taj Takovski grm, najveći "stoletni" hrast ubrzo je postalo simbol, a priča o njemu više od narodne legende.
Stari Takovski grm je bio visok 23 metra, sa pet velikih grana i prečnikom preko tri i po metra. Vreme je prolazilo, a stari hrast je počeo da propada, što je bio dovoljan povod da u narodnoj tradiciji počnu da se ispredaju priče o njegovoj povezanosti za sudbinu dinastije Obrenović.
Možda vas zanima:
Obrenovići mu nikad nisu oprostili izdaju, a bio je gospodar iz senke: Svi ste za njega čuli, ali da li znate ko je
Jedno prezime poneo je prema očevom imenu
"Želim da zagrlim oca, ali ne smem" Knez Mihailo imao vanbračnog sina: Velimir je ostao željan očeve ljubavi, niko od Obrenovića mu nije došao na sahranu
Velimiru posle studija nije bilo dozvoljeno da se vrati u Srbiju. Obrenovići su gajili netrepeljivost prema njemu, iako on nije imao ikakvih ambicija da vlada.
Možda vas zanima:
Obrenovići mu nikad nisu oprostili izdaju, a bio je gospodar iz senke: Svi ste za njega čuli, ali da li znate ko je
Jedno prezime poneo je prema očevom imenu
"Želim da zagrlim oca, ali ne smem" Knez Mihailo imao vanbračnog sina: Velimir je ostao željan očeve ljubavi, niko od Obrenovića mu nije došao na sahranu
Velimiru posle studija nije bilo dozvoljeno da se vrati u Srbiju. Obrenovići su gajili netrepeljivost prema njemu, iako on nije imao ikakvih ambicija da vlada.
Možda vas zanima:
Obrenovići mu nikad nisu oprostili izdaju, a bio je gospodar iz senke: Svi ste za njega čuli, ali da li znate ko je
Jedno prezime poneo je prema očevom imenu
"Želim da zagrlim oca, ali ne smem" Knez Mihailo imao vanbračnog sina: Velimir je ostao željan očeve ljubavi, niko od Obrenovića mu nije došao na sahranu
Velimiru posle studija nije bilo dozvoljeno da se vrati u Srbiju. Obrenovići su gajili netrepeljivost prema njemu, iako on nije imao ikakvih ambicija da vlada.
Naime, 1860. godine odlomila se najveća grana hrasta, najavljujući time smrt kneza Miloša. Šest godina kasnije, odlomila se i druga, manja grana, baš kada je ubijen knez Mihailo, a 1901. godine oluja je hrast iščupala iz korena i time najavila slom dinastije.
"Sin i naslednik predvoditelja ustanka i potonjeg kneza oslobođene Srbije Miloša Obrenovića, knez Mihailo, prilikom posete ovom mestu 1865. ustanovio je tradiciju "Takovskog grma", otkupio zemljište oko stoletnih hrastova i proglasio ga javnim dobrom, koje je narod u znak zahvalnosti nazvao "Kneževe livade", navodi se na sajtu "Muzeja rudničko-takovskog kraja".
"Naslednik" Takovskog grma, hrast koji je knez Mihailo tada osveštao, listao je do devedesetih godina 20. veka, od kada kao prirodna skulptura krasi Spomen-kompleks Drugi srpski ustanak.
Neki izvori sušenje ovog drugog Takovskog grma povezuju sa najavom jedne od najizazovnijih decenija za srpski narod - ratnim devedesetim godinama.
Sadnjom mladice trećeg Takovskog grma, 1995. godine, ispoštovana je tradicija koju je ustanovio knez Mihailo, da dok je srpske države i naroda, u Takovu postoji i lista jedan hrast kao simbol slobode i nezavisnosti.
U vreme vladavine kralja Milana Obrenovića, 1887. godine u slavu kneza Miloša i ustanika narod Okruga rudničkog je podigao "Spomenik pod Takovskim grmom", na kojem su uklesani patriotski stihovi Ljubomira Nenadovića:
"Ovaj grm će vreme da osuši
I kameni stub će da poruši
Ali Srbija večno stajaće
I Miloša spominjaće".
Primećuje se da su za Obrenoviće Takovski grmovi predstavljali neku vrstu relikvije, koju su izuzetno poštovali i verovali u njihova "proročanstva", ali legenda da je ono što oni "govore" neraskidivo povezano sa sudbinom srpskog naroda uopšte, nastavlja da živi.
DRVO KOJE JE "PREDVIDELO" SUDBINU DINASTIJE, Obrenovići su sa strepnjom gledali u ovaj stari hrast: Pod njim je doneta istorijska odluka za Srbiju
Takovski grm je simbol Drugog srpskog ustanka, a priče o njemu su deo narodne legende. Tradicija hrastova kao simbola slobode i nezavisnosti se nastavlja kroz sadnju mladice trećeg Takovskog grma 1995. godine.
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Možda spava pod vodom: Pesnik čiju je smrt predvidela poezija
Njegova poezija bila je tamna, puna slutnji i bola — a život još mračniji. Vladislav Petković Dis, pesnik izgubljenih duša, predvideo je sopstveni kraj stihovima koji danas zvuče kao epitaf. U smrti, pronašao je mesto koje mu za života nisu priznali.
OVAKO JE KRALJ ALEKSANDAR POSTAO SLAVNI KOMANDANT: Pešice je prešao Albaniju tokom VELIKOG RATA (FOTO)
Aleksandar Karađoršević je bio jedan od nasjlavnijih srpskih komandanata
Vitez sa dugim mačem: Kursula, senka koja je sejala strah i poštovanje
U istoriji Prvog srpskog ustanka, ime Jovana Kursule ne stoji među najglasnijima, ali u sećanju naroda odjekuje poput starog groma. Bio je vojvoda, dvobojac, tih i neustrašiv, poznat ne samo po hrabrosti, već i po neobičnoj pojavi i legendama koje su ostale za njim.
Komentari(0)