Napaćeni i osiromašeni narod Rudničko-takovskog okruga skoro dve godine je danju i noću bio teran da radi na podizanju najomraženijeg dvorca u Srbiji kako bi što pre bio predat na poklon Dragoj i Aleksandru Obrenoviću. Kraljevski par nikad nije ni prenoćio u njemu, a onda je dvorac spaljen do temelja.
Takovski grm je simbol Drugog srpskog ustanka, a priče o njemu su deo narodne legende. Tradicija hrastova kao simbola slobode i nezavisnosti se nastavlja kroz sadnju mladice trećeg Takovskog grma 1995. godine.
Jedno prezime poneo je prema očevom imenu
Velimiru posle studija nije bilo dozvoljeno da se vrati u Srbiju. Obrenovići su gajili netrepeljivost prema njemu, iako on nije imao ikakvih ambicija da vlada.
Taj atentat ulazi u red prevratničkih akcija protiv lične vladavine Obrenovića i njihovog gušenja političkih sloboda u Srbiji.
Majski prevrat iz 1903. godine i dalje izaziva veliku pažnju i uvek je zanimljivo iznova čitati literaturu i izvore koji se bave ovim događajem. Evo jedne, manje poznate priče o planovima kralja Aleksandra uoči antetata koji bi, da su ostvareni, potpuno promenili sliku tadašnje Srbije, a možda i sprečili sam atentat i kraj dinastije Obrenović.
Natalija Obrenović, prvo kneginja, zatim kraljica, jedina je koja je preživela nasilno gašenja dinastije Obrenović, jer je u tom trenutku već uveliko bila razvedena od kralja Milana i boravila je u inostranstvu.
Pamtimo ga kao autokratskog vladara, vođu Drugog srpskog ustanka, jednog od najimućnijih ljudi tog vremena na Balkanu
Kada je na beogradskom pristaništu jula 1859. godine pristala bogato ukrašena lađa, sa sobom je donela neobičnog gosta. Posle šest godina braka, po prvi put je nogom na srpsku zemlju stupila njena nova kneginja, lepa i gorda Julija Hunjadi-Ziči Obrenović.
Anka je bila jedna od osmoro dece Tomanije i Jevrema Obrenovića. Roditelji su se potrudili da dobije najbolje obrazovanje. Bila je prva žena u Srbiji koja je svirala klavir.
Kažu da iza svakog uspešnog muškarca stoji jaka žena. Da je tako svedoči i sudbina Jevrema Obrenovića, mlađeg brata kneza Miloša, koji je imao privilegiju da život deli sa gospa Tomanijom. Iako su joj često pripisivali oštrinu i sklonost ka spletkama, u svojoj intimi ova oštroumna žene bila je samo majka koja je svim srcem radila za dobrobit svojih potomaka. A i kako ne bi, imala ih je devetoro.
Draga je postala jedan od najintrigantnijih likova u srpskoj istoriji. Njena sudbina, od obične udovice do kraljice, bila je ispunjena dramom i tragičnim događajima. Njena smrt tokom Majskog prevrata 1903. godine ostavila je dubok trag u kolektivnom pamćenju srpskog naroda. Ova tragedija verovatno je inspirisala mnoge umetnike da stvaraju dela koja se bave temama ljubavi, politike i sudbine.
Novovekovna istorija Srbije pamti mnoge tragične sudbine naših vladara – voždu Karađorđu je odsečena glava, knez Mihailo je upucan, kralj Aleksandar i kraljica Draga ubijeni u u svojoj spavaćoj sobi, kralj Aleksandar Karađorđević je izrešetan u Marselju… Ipak, po mnogo čemu ovaj vladar je imao najtužniji kraj – osim što je vladao samo 26 dana i umro u najgorim mukama, snašla ga je još jedna tuga – zaborav!
Misterija i prokletstvo starog hrasta u Takovu.
Ponudio Srbiju i presto Beču na raspolaganje, a zauzvrat tražio da dobije veliko grofovsko imanje za sebe i svog sina Aleksandra.
Pored vezenog Ankinog dara, Mihanović sa sobom nosi i ljubav koja će tinjati do kraja života
Andegdota iz života kralja Petra Karađorđevića