PEČURKE Obožavaju ih mnogi, VEOMA SU ZDRAVE, evo nekih koje možemo ubrati u našim šumama
U proleće, šume u Srbiji postaju bogatije raznovrsnim pečurkama, a mnogi ljubitelji prirode i gurmani se upuštaju u ovu interensantnu aktivnost. Iako je branje pečuraka znatno bezbednije nego što je to nekada bilo, važno je znati razliku između jestivih i otrovnih vrsta.
Pečurke su izuzetno zdrave i imaju mnoge koristi za naše telo, bogate su proteinima, vitaminima (A, B, C, K), beta-karotenom, ergosterolom, mineralima (fosfor, natrijum, kalijum, magnezijum, gvožđe, kalcijum) i biljnim mastima. Takođe, sadrže sve esencijalne aminokiseline. Šampinjoni su jedan od retkih neživotinjskih izvora vitamina D1.
Niskokalorične su: Pečurke sadrže oko 95% vode i imaju nisku energetsku vrednost (18-26 kilokalorija na 100 grama). To ih čini idealnim za dane dijete.
Istraživanja su pokazala da konzumiranje pečuraka može smanjiti rizik od raka dojke. Takođe, određene vrste pečuraka štite naše ćelije od DNK oštećenja i sprečavaju nastanak tumora. Pečurke su takođe korisne u lečenju neurodegenerativnih bolesti kao što je Alchajmerova bolest.
Možda vas zanima:
BLAGO PRIRODE Posle kiše preplave šume u Srbiji, a evo koje su najčešće i najpoznatije pečurke kod nas
Posle kiše šume u Srbiji prošaraju se raznovrsnim pečurkama, a mnogi ljubitelji prirode i gurmani se sa strašću krenu da beru ovo blago prirode.
KAKO NAJBOLJE DA OČISTITE PEČURKE? Nemojte ovo da radite, biće vodene i gnjecave
Ako ste i vi u nedoumici kako da očistite pečurke, nastavite da čitate.
Možda vas zanima:
BLAGO PRIRODE Posle kiše preplave šume u Srbiji, a evo koje su najčešće i najpoznatije pečurke kod nas
Posle kiše šume u Srbiji prošaraju se raznovrsnim pečurkama, a mnogi ljubitelji prirode i gurmani se sa strašću krenu da beru ovo blago prirode.
KAKO NAJBOLJE DA OČISTITE PEČURKE? Nemojte ovo da radite, biće vodene i gnjecave
Ako ste i vi u nedoumici kako da očistite pečurke, nastavite da čitate.
Možda vas zanima:
BLAGO PRIRODE Posle kiše preplave šume u Srbiji, a evo koje su najčešće i najpoznatije pečurke kod nas
Posle kiše šume u Srbiji prošaraju se raznovrsnim pečurkama, a mnogi ljubitelji prirode i gurmani se sa strašću krenu da beru ovo blago prirode.
KAKO NAJBOLJE DA OČISTITE PEČURKE? Nemojte ovo da radite, biće vodene i gnjecave
Ako ste i vi u nedoumici kako da očistite pečurke, nastavite da čitate.
Srbija je bogata pečurkama, a neke od najukusnijih i najčešćih vrsta su sledeće:
Šampinjoni
Najčešće zastupljene pečurke u ishrani ljudi iz našeg regiona su šampinjoni. Oni su sastavni deo mnogih jela i specijaliteta. Šampinjoni se uzgajaju na mnogim gazdinstvima, ali mogu uspeti i u kućnim uslovima. U prirodi rastu sami, najčešće pokraj puteva, u živim ogradama, na otpadnom zemljištu ili đubrivima. Rastu u velikom broju, od početka do kraja leta.
Vrganji
Vrganji su pečurke koje su najčešće smeđe boje. Imaju debelo stablo i mogu narasti do velikih dimenzija, pa se jednostavno prepoznaju. Plodonosne su od juna do novembra i smatraju se najaromatičnijiom vrstom pečuraka. Na našim prostorima najčešće ih možete naći u brezovim i hrastovim šumama na nadmorskoj visini do najviše 1200 metara. Najviše ih ima u Šumadiji, a često se mogu pronaći i u planinskim krajevima, kao što je Kopaonik.
Lisičarka
Lisičarka je jestiva pečurka narandžasto žute boje. Raste ispod dubljeg sloja zemlje, lišća ili iglica. Stanište su joj listopadne i četinarske šume, pa ih možete pronaći u blizini hrastova i borova. Raste u periodu od maja do novembra. Najčešće se koristi za pripremu različite testenine ili soseva koji se služe uz meso.
Smrčak
Smrčak najčešće nastanjuje livade i pašnjake, a više mu odgovara peskovito zemljište. Rastu u rano proleće, od februara do kraja aprila. Na našim prostorima postoje tri vrste smrčka: Morchella esculenta, Morchella elata i Morchella steppicola. Najviše ih ima na Titelskom bregu u Vojvodini.
Važno je napomenuti da postoje i otrovne pečurke u Srbiji, pa se preporučuje oprez prilikom branja. Brojčano nema ih mnogo, ali veoma često izgledaju primamljivo. Kao i u životu, lepih se, treba čuvati .
Pročitajte još:
Kako se u Resavi pravila “ljutina za zimu”: Zaboravljen zeleni ajvar sa belim lukom i brašnom
U selima između Despotovca i Rekovca, žene su spremale posebnu zimnicu od zelene paprike, belog luka i brašna. “Ljutina” se nije mazala – već grabila kašikom, služila uz vruću proju i čuvala u podrumu kao oštar znak prave zime.
Nema čekanja da nadođe testo! Najmekši uštipci koji ste probali, a bez kvasca: Svi imamo ove sastojke u kući
Šupljikavi, vazdušasti i slasni uštipci uvek su dobra ideja za ukusan doručak posle kojeg niko u kući ne ostaje gladan
U ovoj piti sa višnjama nema ni kap ulja! Ukusnija od baklave, a tek od kakvih kora se pravi
Hrskave korice i sočan, voćni fil čine je ukusnijom čak i od baklave
Gnjec od pasulja: Zaboravljeno homoljsko jelo koje se jelo kašikom, hladno i uz turšiju
Nekada se u zabačenim selima Homolja od ostataka pasulja pravilo novo jelo – „gnjec“. Gusto, hladno, pomalo slatkasto, a posno i zasitno. Danas se gotovo niko ne seća da je postojalo.
Bakin recept za pitu sa sirom idealna za doručak, užinu ili večeru: Caka u jednoj stvari - evo kako da bude mekana
Njena korica je savršeno hrskava, dok je unutrašnjost bogata i sočna zahvaljujući nadevu od sira, jaja, pavlake i kačkavalja.
Komentari(0)