KOLAČI U OBLIKU POTKOVICE SA ZRNIMA KUKURUZA Zovu ih „todorčići„ ili "kopitnjak" i prave se na Čist četvrtak radi zaštite ljudi i useva
Za ovaj praznik se u selima pravi specijalni hleb ili kolač, takozvani „kopitnjak„ sa rupom u sredini u koju se stavlja ovas ili so.

Konj je kod Srba kultna životinja i u tesnoj je vezi sa svetom mrtvih. Konjanik je Bog mrtvih, demon ili pokojnik, a isto tumačenje se sreće i kod Germana i Grka.
Trački konjanik – stariji i od Slovena
Kult tračkog konjanika očuvao se i u Istočnoj Srbiji. Strašni jahač i njegovi konjanici bili su, međutim, na Balkanu mnogo pre dolaska Slovena. O tome svedoče tragovi kulta ovog jahača iz Podunavlja i Trakije. Još iz vremena rimskog osvajanja sačuvani su brojni reljefi sa predstavama „Tračkog konjanika“ koji je najčešće predstavljen kako lovi ili svoj plen baca psima koji ga prate.
Printscreen
Zanimljivo je da je Tračanima, Mezima i Tribalima bilo poznato da jahači vole da love i obično su ih predstavljali kao lovce. Valjda da bi ih nagovorili da ne ubijaju njih, već divljač. Narodi koji su se naseljavali na Balkanu pridavali su ovim jahačima božanska ili svetačka svojstva, pa zato nije čudo što su vođu tamnih konjanika proglašavali Trojanom, Hromim Dabom i, na kraju, Svetim Todorom.
Možda vas zanima:

Šta znači kada vas “nacrtaju na vratima” – narodni običaji protiv zlih sila
Magijska verovanja iz prošlosti koja su i danas prisutna u nekim delovima Srbije

NARODNO VEROVANJE: Zašto HLEB ne treba da stoji NAOPAČKE?
Naši stari su nas nekada opominjali da ne držite hleb naopačke.
Možda vas zanima:

Šta znači kada vas “nacrtaju na vratima” – narodni običaji protiv zlih sila
Magijska verovanja iz prošlosti koja su i danas prisutna u nekim delovima Srbije

NARODNO VEROVANJE: Zašto HLEB ne treba da stoji NAOPAČKE?
Naši stari su nas nekada opominjali da ne držite hleb naopačke.
Možda vas zanima:

Šta znači kada vas “nacrtaju na vratima” – narodni običaji protiv zlih sila
Magijska verovanja iz prošlosti koja su i danas prisutna u nekim delovima Srbije

NARODNO VEROVANJE: Zašto HLEB ne treba da stoji NAOPAČKE?
Naši stari su nas nekada opominjali da ne držite hleb naopačke.
Trački konjanik je dobio hrišćansku verziju Svetog Todora, čiji se praznik slavi šestog dana od početka Uskršnjeg posta i završava se Todorovom subotom.
Za ovaj praznik se u selima pravi specijalni hleb ili kolač, takozvani „kopitnjak„ sa rupom u sredini u koju se stavlja ovas ili so. Negde ti kolači imalju oblik potkovica sa zrnima kukuruza i zovu ih „todorčići„. Veruje se da se time obezbeđuje zaštita ljudi i useva od Todorovih konja.

Jednom godišnje, baš pred kraj zime, na Todorovu subotu čuje se topot konja koji ledi krv u žilama. To su Todorci – pola ljudi pola konji, ali nisu kentauri. Oni su zli i spadaju u najopsanija mitska bića na ovom prostoru. Njihov vođa je Veliki Todor. On jaše belog konja i nosi lanac kojim zvecka. Todorci su noćni konjanici. Nekad su i Tračani verovali u Noćnog konjanika, prinosili mu žrtve i dizali spomenike. I kod starih Srba postojalo je verovanje u todorce i mnogi običaji vezani za njih danas se upražnjavaju na dan Svetog Todora. Todorci su najstrašniji i najopasniji od svih demonskih bića na Balkanu.
Todorci se pojavljuju retko, a opasni su baš u toku ove nedelje kad nastupa proleće. Todorci su mnogo stariji od hrišćanstva i u Podunavlju, Pomoravlju i Trakiji dugo su bili poštovani, jer ih se narod plašio.
Todorci jašu na belim konjima i ogrnuti su belim plaštevima. Većinom izgledaju kao obični ljudi samo što imaju rep, ali neki od njih nemaju lica. Neki pričaju da ima i Todoraca koji umesto glave imaju ljudske repove na konjskim telima. Verovatnije je da je ovde reč o nekom zaostatku kentaura. Čudno je da se ovde kentauri ne javljaju na planinama južnog Balkana gde ih je nekada bilo mnogo, nego uglavnom u Sremu i na Fruškoj gori.
Na dan Todorove subote, pošto se obave trke konjima, odnosno pošto konji budu projahani poljima (radi plodnosti), svaki domaćin svome konju na "kamenu stanici" ili "stolovnom kamenu", ritualno daje da nagrize ovaj hleb.
Srbi veruju da se odmah iza noći Todorove subote kreću povorke konja kao povorke demona, pokojnika i predaka, i da se, osim zdravih, u povorci nalaze i hromi konji. U pojedinim srpskim sredinama toga je dana ženama zabranjeno da peru kosu. Deca su morala biti okupana pre tzv. "konjskih trka". Vatra se u kući nije ložila. Verovalo se da "todorci" - zli demoni, ne vole dim. Ukoliko je neophodno da se dete na dan Todorove subote okupa, u korito se stavljala konjska potkovica.
U okolini Vršca, za praznik svetog Todora, domaćice mese kolače koje nazivaju "todorčići". Kolačići su u obliku potkovice, na njih se ređaju zrna kukuruza koja označavaju klince kojima se potkovica zakiva.
Todorčići se, prema narodnom verovanju, mese kao zaštita od Todorovih konja, koji ljudima mogu da naprave veliku štetu - da pogaze useve ili ukućanima nanesu neko zlo. Zato se, za vreme Todorove subote, vodilo računa da svi ukućani budu u kućama pre mraka.
Narod smatra da se najveći broj psihičkih poremećaja (ludila, samoubistava i zaposednutosti) javlja u vreme Todorove nedelje i ove sledeće.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:

Ovaj recept za bakin kolač je star 50 godina! Pravio se samo u Jugi, otkriven i tajni sastojak
Pravi se brzo uz najjednostavnije sastojke.

Lepinje iz Crne Bare kod Bogatića: Pogače pečene pod peskom i crepuljom
U selu Crna Bara, na obali Drine, žene su nekada svakodnevno mesile tanke lepinje koje su se pekle zakopane u žar, prekrivene peskom i crepuljom. Ova drevna tehnika, danas gotovo zaboravljena, bila je osnova ishrane mačvanske ravnice.

Recept za posne čupavce: Još su sočniji i ukusniji, a zahvaljujući 1 triku čak 5 dana mogu ostati sveži
Još su sočniji i ukusniji, a zahvaljujući 1 triku čak 5 dana mogu ostati svež

Zapečena kaša iz sela Vina kod Negotina: Doručak od tri sastojka koji hrani dušu
U selima Timočke Krajine, zapečena kaša je nekada bila omiljeni doručak težaka. Pravljena od krompira, crnog luka i kukuruznog brašna, jednostavna je, ali zasitna, i pečena do zlatne hrskavosti u zemljanoj posudi. Danas je gotovo zaboravljena, ali još uvek se sprema u nekoliko domaćinstava u okolini Negotina.

Ovaj aromatični pasulj kida koliko je dobar! Stigao pravo iz bakinje kuhinje, spoj sastojaka je fantazija
Priprema je jednostavna, a rezultat je jelo koje će vas podsetiti na bakinu kuhinju.
Komentari(0)