Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Trpeza kao oltar doma
U tradicionalnim srpskim domaćinstvima, naročito u selima, trpeza nije bila samo mesto gde se jede. Ona je bila centar kućnog života, gotovo svetinja. Tu se odlučivalo, savetovalo, učilo i slavilo. Hrana se nije konzumirala samo zbog potrebe, već i u znak zajedništva. Zato su oko nje važila stroga pravila, a najvažnije među njima bilo je — domaćin nikada ne ustaje prvi od stola.
Znak poštovanja, ali i odgovornosti
Možda vas zanima:
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Možda vas zanima:
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Možda vas zanima:
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Ustajanje sa stola imalo je snažnu simboliku. Ako bi domaćin ustao pre ostalih, to bi značilo da je obedovanje završeno, pa bi i svi ostali morali da prestanu. Time bi domaćin posredno oduzeo gostima pravo da jedu koliko žele ili da se zadrže koliko im prija. Zbog toga je njegovo prisustvo za stolom značilo – "dobrodošli ste još, poslužite se slobodno."
Ko ima pravo da prvi zagrabi?
Još jedno nepisano pravilo bilo je da se iz činije sa zajedničkom hranom, kao što su pasulj, paprikaš ili kačamak, nikada ne zagrabi pre nego što domaćin to uradi. Na taj način se pokazivalo poštovanje, ali i održavala jasnoća kućne hijerarhije. Domaćin je ujedno bio i čuvar kućnog reda, časti i čestitosti, pa je njegovo ponašanje bilo uzor mlađima.
Shutterstock
Poruke koje se šalju gestovima
Ako bi domaćin ustao naglo, to je moglo da znači da je ljut, da obrok nije protekao kako treba ili da gost više nije poželjan. Zadržavanje za stolom nakon obroka, uz priču, ponekad i uz čašicu rakije, bio je znak gostoprimstva i želje da se druženje nastavi. Zato su pokreti za stolom govorili isto koliko i reči – ako ne i više.
MNOGI MEŠAJU UZROK I POVOD PRVOG SVETSKOG RATA: Ovo je PRAVA ISTINA koju svi moraju da ZNAJU!
Prvi svetski rat promenio je svet – prvi put su upotrebljena nova oružja
Iz Sao Paola do Kraljeva : Priča Brazilke Nine koja je pronašla novi život u Srbiji
Podno srednjovekovne tvrđave Maglič, zahvaljujući entuzijazmu mladog arheologa Miloša Sretenovića, nastao je „Magličgrad“ – kamp i društvena zajednica koja okuplja volontere iz celog sveta. Među njima je i Nina Chandra (36) iz Brazila, koja je napustila uspešnu karijeru grafičkog dizajnera i komunikacijskog stručnjaka da bi krenula na put oko sveta.
U ovom selu pravi se najstarija čista rakija šljivovica : Radisav je šesta generacija koja čuva tradiciju
U Bajinoj Bašti i okolnim selima ovih dana završava se prvo terensko istraživanje naučnika i istraživača Katedre za antropologiju i etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Projekat pod nazivom „Tradicionalna porodična proizvodnja rakije deo kulturnog identiteta Bajine Bašte” ima za cilj da na naučnim temeljima prikaže kako je šljivovica postala običaj, porodična vrednost i deo identiteta ovog kraja.
IZ ŠKOTSKE JE DOŠLA U SRBIJU DA SPAŠAVA UNESREĆENE I SIROČAD: Filmska priča heroine Eveline - takva se JEDNOM RAĐA!
Srpski narod pamti mnoge humane ljude i njihova dela, a posebno mesto u istoriji i srcima ljudi iz Bajine Bašte ima Evelina Haverfild
Duga u srpskim predanjima – Radost na nebu ili božja opomena?
Duga je jedna od najlepših pojava u prirodi. Njene boje na nebu oduvek su budile znatiželju i strahopoštovanje. U srpskoj narodnoj tradiciji duga se tumačila ne samo kao prirodni fenomen, već i kao znak božje volje, mira i opomene.
Komentari(0)