Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Prve kafane i početak tradicije
Prva kafana u Beogradu otvorena je još 1522. godine, u vreme turske vlasti. Nalazila se na Dorćolu, u blizini Velike džamije, i u njoj se služila samo – crna kafa. Taj običaj, donet iz Orijenta, ubrzo je postao sastavni deo života, a kafane su se širile po gradovima i varošima širom Srbije.
Kafana kao društveni centar
Možda vas zanima:
Opanci – od svakodnevne obuće do simbola tradicije
Od planinskih sela do varoških sokaka, opanci su vekovima bili simbol srpskog domaćinstva, rada i svakodnevice. Zanat opančara, iako danas retkost, i dalje čuva priču o umeću, strpljenju i životu koji je nekada tekao sporije, ali sa više mere.
Sir u masti – zaboravljena zimnica iz srca Srbije
U vreme kada u seoskim domaćinstvima nije bilo frižidera ni zamrzivača, a mlečni proizvodi su se pravili u većim količinama, domaćice su morale da pronađu način kako da sir ostane jestiv tokom cele godine. Jedan od najstarijih i najpouzdanijih metoda u Srbiji bio je čuvanje sira u svinjskoj masti.
Možda vas zanima:
Opanci – od svakodnevne obuće do simbola tradicije
Od planinskih sela do varoških sokaka, opanci su vekovima bili simbol srpskog domaćinstva, rada i svakodnevice. Zanat opančara, iako danas retkost, i dalje čuva priču o umeću, strpljenju i životu koji je nekada tekao sporije, ali sa više mere.
Sir u masti – zaboravljena zimnica iz srca Srbije
U vreme kada u seoskim domaćinstvima nije bilo frižidera ni zamrzivača, a mlečni proizvodi su se pravili u većim količinama, domaćice su morale da pronađu način kako da sir ostane jestiv tokom cele godine. Jedan od najstarijih i najpouzdanijih metoda u Srbiji bio je čuvanje sira u svinjskoj masti.
Možda vas zanima:
Opanci – od svakodnevne obuće do simbola tradicije
Od planinskih sela do varoških sokaka, opanci su vekovima bili simbol srpskog domaćinstva, rada i svakodnevice. Zanat opančara, iako danas retkost, i dalje čuva priču o umeću, strpljenju i životu koji je nekada tekao sporije, ali sa više mere.
Sir u masti – zaboravljena zimnica iz srca Srbije
U vreme kada u seoskim domaćinstvima nije bilo frižidera ni zamrzivača, a mlečni proizvodi su se pravili u većim količinama, domaćice su morale da pronađu način kako da sir ostane jestiv tokom cele godine. Jedan od najstarijih i najpouzdanijih metoda u Srbiji bio je čuvanje sira u svinjskoj masti.
Kroz vekove, kafana je postala mesto gde se prelamala svakodnevica. Tu su trgovci sklapali poslove, studenti vodili rasprave, a pesnici tražili inspiraciju. U 19. i 20. veku kafane u Beogradu, poput „Zlatne morune“, „Kasine“ ili „Tri šešira“ u Skadarliji, postale su legendarna mesta boemije.
Politička i umetnička pozornica
Mnogi važni politički dogovori u Srbiji vođeni su upravo za kafanskim stolom. U kafanama su se sastajali zaverenici, revolucionari, ali i vlastodršci. Istovremeno, umetnici poput Branislava Nušića, Đure Jakšića i Skadarlijskih boema kafanu su pretvorili u svoju pozornicu. Ona je bila prostor slobode govora, šale i satire.
Muzika i pesma
Kafana je bila i ostala mesto gde pesma ima posebno mesto. Od tamburaša i harmonike u Vojvodini, preko sevdaha u južnim krajevima, do narodnih orkestara – muzika u kafani pratila je emocije gostiju, od veselja do tuge. U njoj se rađala i savremena narodna muzika, ali i mnoge nezaboravne gradske pesme.
Kafana danas
Iako su se vremena promenila, srpska kafana i dalje živi. U Skadarliji u Beogradu i danas se oseća duh stare boemije, dok u manjim mestima kafana ostaje centar okupljanja. Ona je i dalje simbol zajedništva, gostoprimstva i srpske tradicije.
Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost
Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. Iako danas vreme proričemo uz pomoć prognoza i satelita, stara narodna znanja o Mesecu i dalje se prepričavaju i pamte.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Kako je Josip Broz dobio NADIMAK "TITO": Teorija - bizarna
Prema istorijskim spisima, Josip Broz je 10. avgusta 1934. prvi put predstavljen s imenom Tito. Njega su mnogo puta pitali odakle je izvukao takav nadimak, na što bi on rekao: "To je često ime u Zagorju i nema neko posebno značenje". Valjda mu se sviđalo kako zvuči.
Troskot – zaboravljena lekovita biljka iz srpskih sela
Troskot (Polygonum aviculare) je korovska biljka koju ćete često videti uz puteve, dvorišta i njive. Nekada je bila neizostavni deo narodne medicine u Srbiji, ali danas je gotovo pala u zaborav, jer se smatra bezvrednim korovom. A zapravo krije snažna lekovita svojstva.
MARINA JE RADILA ZA KARAĐORĐEVIĆE, A SADA JE NA VRHU: Najuticajnija Srpkinja u Americi je ovako došla do svega
Marina Švabić je žena koja radi u Americi na sjedinjavanju svih pripadnika srpske etičnosti
Komentari(0)