JELO I ZA CARA I ZA SIROMAHA Bungur je bio glavna hrana za kada se obavljaju teški poslovi (RECEPT/VIDEO)
Da li znate šta je bungur i od čega se priprema?
U knjizi "Kuvar zdrave hrane naših baka i dedova”, autora Jovana Maksimovića, nalazi se recept za jelo "bungur". Autor navodi da je recept za to jelo zabeležio učitelj Jeremija Pavlović iz Kragujevačke Jasenice u svojoj zbirci narodnih umotvorina, pa dalje navodi da je to jelo prastaro (u odnosu na XIX vek) te da se smatra za slavsko i veoma izdašno.
Bungur je jelo za koje kažu da je nastalo još u staroj Persiji i da je bilo idealno pred teške radove u polju. Osnovne namirnice koju su potrebne za pripremu bungura je lomljena pšenica zvana bulgur i dimljeno svinjsko meso.
Shutterstock/Bungur pšenica
Bungur je staro srpsko jelo, koje se nekada spremalo često i skoro u svakoj kući, a bio je glavna hrana za kada se obavljaju teški poslovi. Kažu da je ukusnije kada se priprema, tj. kuva za više osoba i da se jede bez hleba.
Ovo zdravo i ukusno jelo, sada gotovo potpuno zaboravljeno, nekada je bilo sastavni deo bogate srpske trpeze.
Bungur je starovremensko jelo koje se nekada spremalo u selima oko Zapadne Morave i smatralo se da je po ukusu i kvalitetu takvo da se može služiti i na carskim dvorovima, što se i dešavalo, ali i na trpezama najvećih siromaha. Priča se da je svaka kuća u stara vremena imala kameni žrvanj na kome se mlela pšenica za bungur.
Na bunguru su odrastale generacije i generacije naroda ovog dela Srbije, a onda je pao u zaborav sve do 2016. godine, kada su meštani sela Vujetinci odlučili da ovo jelo otrgnu od zaborava tako što su bunguru u čast organizovali svetkovinu.
Bungur se priprema od prekrupe pšenice sa dodacima onoga što se u kući zatekne - dosta kajmaka, sira, povrća i ako je domaćin imućniji, pilećeg ili nekog drugog mesa i na pripremi ovog jela se nikada nije štedelo. Nekada se spremao često i skoro u svakoj kući.
Sastojci - Gusti bungur(Milijan Stojanić):
700 grama pšenice,
300 grama kajmaka,
2 decilitra mleka
i so.
Način pripreme:
Očišćenu i opranu pšenicu kuvati oko jedan sat da se zrna ne raspadnu. Pšenicu ocediti, ohladiti i samleti na vodenicu za meso. Tako pripremljenu pšenicu staviti u posudu, naliti vodom, posoliti i staviti da se kuva. U toku kuvanja naliti sa manjom količinom vode, ali voditi računa da ne ostane mnogo tečnosti. Kada je pšenica kuvana, staviti kajmak sa mlekom, izmešati i služiti.
Prijatno!
Izvor: vikipedija
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Ovaj manastirski kolač je idealan za nenajavljene goste! Pravi se na vodi bez šećera, i to za čas
U nastavku pročitajte kako se sprema ova poslastica na vodi i bez šećera.
Ovaj recept za bakin kolač je star 50 godina! Pravio se samo u Jugi, otkriven i tajni sastojak
Pravi se brzo uz najjednostavnije sastojke.
Lepinje iz Crne Bare kod Bogatića: Pogače pečene pod peskom i crepuljom
U selu Crna Bara, na obali Drine, žene su nekada svakodnevno mesile tanke lepinje koje su se pekle zakopane u žar, prekrivene peskom i crepuljom. Ova drevna tehnika, danas gotovo zaboravljena, bila je osnova ishrane mačvanske ravnice.
Recept za posne čupavce: Još su sočniji i ukusniji, a zahvaljujući 1 triku čak 5 dana mogu ostati sveži
Još su sočniji i ukusniji, a zahvaljujući 1 triku čak 5 dana mogu ostati svež
Zapečena kaša iz sela Vina kod Negotina: Doručak od tri sastojka koji hrani dušu
U selima Timočke Krajine, zapečena kaša je nekada bila omiljeni doručak težaka. Pravljena od krompira, crnog luka i kukuruznog brašna, jednostavna je, ali zasitna, i pečena do zlatne hrskavosti u zemljanoj posudi. Danas je gotovo zaboravljena, ali još uvek se sprema u nekoliko domaćinstava u okolini Negotina.
Komentari(0)