Preliv od belog luka i oraha: Zaboravljeni postni dodatak iz Timočke krajine
U istočnoj Srbiji, žene su uz pasulj, proju i kuvani krompir služile jednostavan, ali snažan preliv – od belog luka, mlevenih oraha, sirćeta i vode. Oštar, jak i zdrav, bio je nezaobilazan u vreme posta.
Na trpezama u Timočkoj krajini, posebno tokom dugih zimskih postova, postojao je jedan dodatak koji se uvek spremao bez mnogo reči, a jeo uz sve – krompir, pasulj, kupus, čak i uz hleb. Preliv od belog luka i oraha bio je posna verzija “domaće moći” – snažan, aromatičan, zdrav i skroman. Pripreman brzo, od sastojaka koji su uvek bili u kući, ovaj sos je grejao, čistio i osvežavao, iako se o njemu danas retko priča.
Zašto baš beli luk i orah?
U narodnoj medicini, beli luk je zaštita, a orah snaga. Spojeni zajedno, uz sirće i vodu, činili su preliv koji se nije samo jeo – već se osećao.
Možda vas zanima:
Zavetna kaša od prosa i meda: Hrana za svece, decu i zahvalnost
Zaboravljeno jelo koje su Srbi spremali kad im se ispuni zavet – u tišini i bez soli
Tamjan pogača – zaboravljeni uskrsni hleb koji se ne jede, već "miriše kuću"
Mirisna pogača sa bosiljkom i cvećem, pečena na Veliki petak i čuvana kao zaštita doma
Možda vas zanima:
Zavetna kaša od prosa i meda: Hrana za svece, decu i zahvalnost
Zaboravljeno jelo koje su Srbi spremali kad im se ispuni zavet – u tišini i bez soli
Tamjan pogača – zaboravljeni uskrsni hleb koji se ne jede, već "miriše kuću"
Mirisna pogača sa bosiljkom i cvećem, pečena na Veliki petak i čuvana kao zaštita doma
Možda vas zanima:
Zavetna kaša od prosa i meda: Hrana za svece, decu i zahvalnost
Zaboravljeno jelo koje su Srbi spremali kad im se ispuni zavet – u tišini i bez soli
Tamjan pogača – zaboravljeni uskrsni hleb koji se ne jede, već "miriše kuću"
Mirisna pogača sa bosiljkom i cvećem, pečena na Veliki petak i čuvana kao zaštita doma
Možda vas zanima:
Zavetna kaša od prosa i meda: Hrana za svece, decu i zahvalnost
Zaboravljeno jelo koje su Srbi spremali kad im se ispuni zavet – u tišini i bez soli
Tamjan pogača – zaboravljeni uskrsni hleb koji se ne jede, već "miriše kuću"
Mirisna pogača sa bosiljkom i cvećem, pečena na Veliki petak i čuvana kao zaštita doma
Govori se:
„Kad nema mesa, nek ima moć. A to ti je luk i orah.”
Recept: Preliv od belog luka i oraha (starinska verzija)
Sastojci:
- 3–4 čena belog luka
- 4 kašike mlevenih oraha
- 1 kašika sirćeta (alkoholno ili vinsko)
- 4–5 kašika hladne vode
- prstohvat soli
Priprema: Beli luk se sitno izgnječi ili izrenda, pomeša s orasima i solju, pa se razredi vodom i sirćetom dok se ne dobije kašasta, pomalo tečna masa.
Ostaviti da odstoji 10 minuta pre služenja – da se ukusi sjedine.
Kako se služio i uz šta
Ovaj preliv se nije sipao kao salata – već se kašikom prelivao preko:
- kuvanog ili pečenog krompira,
- pasulja bez zaprške,
- kukuruzne projare,
- posnog kupusa,
- ili se mazao na koru hleba uz čašu rakije.
U nekim kućama se čak mešao sa kašikom brašna i pržio na vodi, kao sos.
Zašto je zaboravljen?
Zato što se danas više koristi majonez, pavlaka, kupovni preljevi.
Zato što orah čuvamo za kolače, a beli luk se “ne jede kad se ide među ljude”.
Ali baš zato ga vredi vratiti – jer malo jela ima takvu snagu, ukus i jednostavnost.
Vreme je da ga ponovo okusimo
Preliv od belog luka i oraha je mali, ali snažan podsetnik na ono kako su žene nekad kuvale: brzo, tačno i s dušom.
I kad se uzme prvi zalogaj, oseća se ne samo ukus – već i miris dana kad se znalo šta hrani, a šta samo puni stomak.
Ukusne kiflice sa puterom i jednostavno da se prave: Baka nam donosi recept zlata vredan, ko proba neće se pokajati
Ove kiflice biće vaš izbor u mnogim prilikama.
Recept za „poparu na vodi“ – sirotinjski doručak koji je skoro nestao
Popara na vodi bila je tipičan doručak u najsiromašnijim kućama 19. i početkom 20. veka. Za razliku od klasične popare sa mlekom ili sirom, pravila se samo od hleba, masti i tople vode. Danas se gotovo nigde ne priprema, a nosi snažan miris prošlih vremena kada je hrana morala da bude jednostavna, a da ipak zasiti.
Kako se sprema belo meso u kajmaku:kafanski specijalitet koji miriše na Srbiju
Na prvi pogled – obična šnicla od belog mesa. Ali kada se utopi u sloj kajmaka i zapeče u rerni, nastaje pravo uživanje. Belo meso u kajmaku je jedno od onih jela koja su od domaćih kuhinja i kafana stigla do statusa gastronomskog simbola, naročito u Šumadiji, na Zlatiboru i u Vojvodini.
Na ovo jelo smo zaboravili, a ukus vraća u detinjstvo: Recept uspeva svima, a ljubitelji krompira će ga obožavati
Nema potrebe za komplikovanim sastojcima ili skupim namirnicama.
Srpski recept koji se zaboravlja: Kako se pravila pasulj-čorba “na tihoj vatri” u glinenom loncu
Zaboravljeni ukus domaće kuhinje koji vraća miris detinjstva i toplinu ognjišta
Komentari(0)