Ovo jelo je na slavama u Srbiji nekad bilo popularno kao sarma, a danas ga niko ne sprema jer je „prosto narodsko“
Slavska trpeza u Srbiji kroz vekove se menjala, zajedno sa navikama u ishrani i različitim trendovima koji su oblikovali naše jelovnike. Tako su jedno jelo s godinama domaćice skroz prestale da spremaju za slavu, a ranije je za ovu priliku bilo jednako popularno kao sarma.

U pitanju je pilav!
Pilav kroz istoriju
Pilav ima bogatu i dugu istoriju, a njegovo poreklo se često povezuje s centralnom Azijom. Smatra se da je jelo prvi put pripremljeno pre više od 1.000 godina, a njegovi koreni sežu do Persije. Vremenom se pilav proširio kroz razne kulture, uključujući arapsku, tursku i indijsku, svaka od kojih je dodala svoje specifične začine i sastojke.
U različitim regijama, pilav se priprema na različite načine, ali osnova ostaje slična: pirinač kuvan s mesom, povrćem i začinima. Danas je pilav popularan širom sveta, a svaka kultura ima svoj jedinstveni recept i način pripreme.
Možda vas zanima:

JEDNOSTAVNO, BRZO I UKUSNO Tri predloga za pravi srpski vikend ručak (VIDEO)
Donosimo vam tri predloga za ručak tokom vikenda koji će oduševiti sve ukućene a priprema je brza i jednostavna.

Lepinje iz Crne Bare kod Bogatića: Pogače pečene pod peskom i crepuljom
U selu Crna Bara, na obali Drine, žene su nekada svakodnevno mesile tanke lepinje koje su se pekle zakopane u žar, prekrivene peskom i crepuljom. Ova drevna tehnika, danas gotovo zaboravljena, bila je osnova ishrane mačvanske ravnice.
Možda vas zanima:

JEDNOSTAVNO, BRZO I UKUSNO Tri predloga za pravi srpski vikend ručak (VIDEO)
Donosimo vam tri predloga za ručak tokom vikenda koji će oduševiti sve ukućene a priprema je brza i jednostavna.

Lepinje iz Crne Bare kod Bogatića: Pogače pečene pod peskom i crepuljom
U selu Crna Bara, na obali Drine, žene su nekada svakodnevno mesile tanke lepinje koje su se pekle zakopane u žar, prekrivene peskom i crepuljom. Ova drevna tehnika, danas gotovo zaboravljena, bila je osnova ishrane mačvanske ravnice.
Možda vas zanima:

JEDNOSTAVNO, BRZO I UKUSNO Tri predloga za pravi srpski vikend ručak (VIDEO)
Donosimo vam tri predloga za ručak tokom vikenda koji će oduševiti sve ukućene a priprema je brza i jednostavna.

Lepinje iz Crne Bare kod Bogatića: Pogače pečene pod peskom i crepuljom
U selu Crna Bara, na obali Drine, žene su nekada svakodnevno mesile tanke lepinje koje su se pekle zakopane u žar, prekrivene peskom i crepuljom. Ova drevna tehnika, danas gotovo zaboravljena, bila je osnova ishrane mačvanske ravnice.
Nekad je ovo jelo svaka domaćica u Srbiji morala da ima na svojoj slavskoj trpezi, zajedno sa sarmom, svedoči etnološkinja dr Dragana Radojičić koje se bavi istraživanjem istorije kulture ishrane na ovim prostorima, kroz vekove, od kuhinje običnog čoveka do onih bogatijih i na dvoru.
„Omiljeno jelo od pirinča na Balkanu jeste pilav. U vreme osmanske vladavine, to je bilo jelo koje nije korišćeno u svakodnevnoj ishrani. Putopisac G. Grelo tvrdio je da pilav predstavlja jelo bez koga se ne bi cenila ni najveća gozba na svetu. Postojalo je više vrsta pilava, u zavisnosti od namirnica koje su se dodavale pri njegovoj pripremi. Pilav je u Srbiji nekada, pored sarme, bio i omiljeno slavsko jelo“, rekla je Radojičić za City magazine.
Ona objašnjava da se pirinač izvozio sa obala Indijskog okeana u antičko doba, a počeo je da se proizvodi oko 2000. godine pre nove ere. Na ove prostore je stigao u 14. veku.
„Na Balkanu je organizovana proizvodnja pirinča započela 1365, u okolini Plovdiva. Od tada pirinač postaje redovna namirnica u ishrani jednog dela balkanskog stanovništva. U Srbiji se pirinač prodavao u Užicu, Smederevu, Kruševcu, Vidinu tokom XVI veka, a verovatno je u drugoj polovini XV veka prodavan i u Nišu. Najviše se sadio u dolini Južne i Velike Morave, a putopisac B. de la Brokijer primetio ga je 1432. godine u okolini Niša“, ističe dr Radojičić.
Danas umesto pilava jedemo rižoto
Ipak, pilav je svoj viševekovni status ekskluzivnog jela, koje se jede samo u posebnim prilikama, vremenom izgubio, a na slavama ga je sarma potpuno potisnula. Poslednjih godina savremeni trendovi u ishrani prednost daju rižotu, pa ovo tradicionalno domaće jelo više ne može poručiti ni u kafanama.
Za sve je kriv uticaj mediteranske kuhinje, posebno italijanske, koji je doprineo širenju popularnosti rižota. Osim toga, rižoto se može pripremati s raznim sastojcima, od morskih plodova do povrća i mesa, što ga čini prilagodljivim različitim ukusima. Kulinarske emisije i društvene mreže takođe su odigrale značajnu ulogu u popularizaciji ovog italijanskog jela, pa mnogi šefovi kuhinja dele kreativne recepte i savete, što dodatno podstiče interesovanje za ovo jelo, koje se često prikazuje kao savremeno i sofisticirano, dok je pilav s druge strane, jednotavan i narodski.
Ali za one koji ga vole i i dalje žele da ga vide na svojoj trpezi, evo osnovnog recepta koji možete menjati u zavisnosti od ličnih ukusa.
Sastojci za pilav:
300 g pirinča (dugog zrna)
500 g mesa (piletina, svinjetina ili jagnjetina)
1 veća glavica crnog luka
2-3 čena belog luka
1 šargarepa
1-2 krompira (opciono)
750 ml pileće ili povrtne supe
2-3 kašike ulja
So i biber po ukusu
Začini (peršun, lovorov list, biber u zrnu)
Priprema pilava:
Meso isecite na kockice i posolite. U većoj šerpi zagrijte ulje. Dodajte seckani crni luk i pržite dok ne postane staklast. Zatim dodajte meso i pržite dok ne dobije zlatnu boju. Dodajte sitno seckanu šargarepu i beli luk. Pržite još nekoliko minuta. Dodajte oprani pirinač u šerpu i kratko pržite (oko 2-3 minuta), da se pirinač prožme sa ukusima. Prelijte supu preko pirinča i mesa. Dodajte lovorov list, biber u zrnu i eventualno krompir isečen na kockice.
Kada proključa, smanjite temperaturu, pokrijte šerpu i kuvajte na laganoj vatri oko 20-25 minuta, dok pirinač ne upije svu tečnost i postane mekan. Kada je pilav gotov, sklonite sa vatre i ostavite ga pokrivenog još 5-10 minuta da se prozrači.
Poslužite toplo, po želji posuto seckanim peršunom.
Prijatno!

Ovaj recept za bakin kolač je star 50 godina! Pravio se samo u Jugi, otkriven i tajni sastojak
Pravi se brzo uz najjednostavnije sastojke.

Lepinje iz Crne Bare kod Bogatića: Pogače pečene pod peskom i crepuljom
U selu Crna Bara, na obali Drine, žene su nekada svakodnevno mesile tanke lepinje koje su se pekle zakopane u žar, prekrivene peskom i crepuljom. Ova drevna tehnika, danas gotovo zaboravljena, bila je osnova ishrane mačvanske ravnice.

Recept za posne čupavce: Još su sočniji i ukusniji, a zahvaljujući 1 triku čak 5 dana mogu ostati sveži
Još su sočniji i ukusniji, a zahvaljujući 1 triku čak 5 dana mogu ostati svež

Zapečena kaša iz sela Vina kod Negotina: Doručak od tri sastojka koji hrani dušu
U selima Timočke Krajine, zapečena kaša je nekada bila omiljeni doručak težaka. Pravljena od krompira, crnog luka i kukuruznog brašna, jednostavna je, ali zasitna, i pečena do zlatne hrskavosti u zemljanoj posudi. Danas je gotovo zaboravljena, ali još uvek se sprema u nekoliko domaćinstava u okolini Negotina.

Ovaj aromatični pasulj kida koliko je dobar! Stigao pravo iz bakinje kuhinje, spoj sastojaka je fantazija
Priprema je jednostavna, a rezultat je jelo koje će vas podsetiti na bakinu kuhinju.
Komentari(0)