U južnoj Srbiji, između planina Kozjaka i Rujna, izvire reka Pčinja – bistra i planinska, ali moćna u oblikovanju kraja kroz koji protiče. Od izvora na severnim padinama Rujna, pa sve do ušća u Vardar kod Starog Nagoričana u Severnoj Makedoniji, ona je vekovima bila oslonac života, put, ali i granica. Njene obale su dom legendama, manastirima i narodnim saborima koji i danas žive.
Legende o imenu reke
O poreklu imena postoje različita tumačenja. Jedno kaže da Pčinja potiče od reči pčela, jer su nekada ovde u izobilju živele pčele koje su se hranile biljem iz dolina reke. Druga predanja vezuju je za mitsku devojku Pčelu, koja je bežeći od turskih osvajača skočila u reku i zauvek nestala u njenim talasima. Tako je reka postala simbol utočišta i zaštite, ali i žrtve i zaveta.
Precizan tok reke
Možda vas zanima:
Čuveni Krst sa tri prsta iz manastira Žiča: Kako je simbol srpstva opstao uprkos brojnim uništenjima?
Saznajte fascinantnu istoriju krsta iz manastira Žiča koji je vekovima bio simbol jedinstva i istrajnosti srpskog naroda
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Možda vas zanima:
Čuveni Krst sa tri prsta iz manastira Žiča: Kako je simbol srpstva opstao uprkos brojnim uništenjima?
Saznajte fascinantnu istoriju krsta iz manastira Žiča koji je vekovima bio simbol jedinstva i istrajnosti srpskog naroda
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Možda vas zanima:
Čuveni Krst sa tri prsta iz manastira Žiča: Kako je simbol srpstva opstao uprkos brojnim uništenjima?
Saznajte fascinantnu istoriju krsta iz manastira Žiča koji je vekovima bio simbol jedinstva i istrajnosti srpskog naroda
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Pčinja izvire na 1.200 m nadmorske visine, na severnim padinama planine Rujen.
- U gornjem toku probija se kroz šumovite klisure Kozjaka i Rujna.
- U srednjem toku prolazi kroz Pčinjski okrug, pored Trgovišta, Vranjske Banje i Bujanovačke kotline, gde postaje pitomija.
- U donjem toku napušta Srbiju kod sela Katun i ulazi u Severnu Makedoniju.
- Na dužini od oko 135 km (100 km u Srbiji, 35 km u Makedoniji) spaja se sa Vardarom kod Starog Nagoričana, na visini od oko 300 m.
Manastiri na Pčinji
Najčuveniji dragulj na obali reke je manastir Svetog Prohora Pčinjskog, osnovan u 11. veku kao zadužbina vizantijskog cara Romanosa Diogena. Čuva mošti pustinjaka Svetog Prohora, koji je živeo u pećinama iznad reke. Vernici ga smatraju isceliteljem i zaštitnikom.
Osim njega, duž reke se nižu manastiri i crkve – Sveti Ilija u Kleniku, crkva u Velikom Trnovcu i mnoge manje bogomolje. Svaka od njih vezana je za predanje o čudu, zavetu ili isceljenju.
Vražji kamen – večiti svedok borbe dobra i zla
U blizini manastira Svetog Prohora Pčinjskog, na obali reke, nalazi se ogromna stena koju narod zove Vražji kamen. Po legendi, đavo je hteo da zatrpa manastir i uguši molitvu monaha, ali mu je kamen ispao iz ruku pod dejstvom božanske sile. Druga priča kaže da je želeo da zatrpa pećinu u kojoj se podvizavao sveti Prohor. Od tada stoji kao simbol borbe dobra i zla.
I danas ga obilaze hodočasnici i turisti, neki u tišini, a drugi ostavljajući zavetne predmete, verujući da stena poseduje posebnu snagu.
Saborsko mesto kod Prohora Pčinjskog
Manastir Svetog Prohora Pčinjskog nije samo duhovni centar već i saborsko mesto. Svake godine, na praznik svetitelja (19. maj po starom, 1. jun po novom kalendaru), ovde se okupljaju vernici iz Srbije, Makedonije i Bugarske. Litije, pesme, ikone i molitve pretvaraju tišinu klisure u živi sabor naroda, običaj koji traje vekovima.
Shutterstock
Prirodne lepote
Pčinja oblikuje krajolik kontrasta – od divljih klisura do pitomih ravnica. Njene doline kriju biljne i životinjske vrste karakteristične za jug Srbije, a na pojedinim mestima reka pravi male slapove i brzake. U srednjem toku ona postaje tiša, široka i pogodna za naselja i polja, dok u gornjem i donjem toku pokazuje svoju snagu i divljinu.
Pčinja kroz istoriju
Pored prirodnih lepota, reka Pčinja nosi i istorijsku težinu. Tokom vekova bila je granica i svedok velikih seoba, ratova i bojeva. U manastiru Prohora Pčinjskog 1944. godine održano je i prvo zasedanje ASNOM-a – događaj koji je obeležio modernu istoriju Makedonije. Tako Pčinja spaja prošlost, veru i identitet naroda sa obe strane granice.
Vražji kamen i sveti Prohor: Tajne reke Pčinje
U južnoj Srbiji, između planina Kozjaka i Rujna, izvire reka Pčinja – bistra i planinska, ali moćna u oblikovanju kraja kroz koji protiče. Od izvora na severnim padinama Rujna, pa sve do ušća u Vardar kod Starog Nagoričana u Severnoj Makedoniji, ona je vekovima bila oslonac života, put, ali i granica. Njene obale su dom legendama, manastirima i narodnim saborima koji i danas žive.
TAJNA VODENA OAZA ŠUMADIJE: Da li ste čuli za jezero na koje se spušta magla i koje zovu srpskim Loh Nesom?
Šumadija nije samo zemlja brežuljaka i voćnjaka; ona krije i misteriozna jezera. Jedno od njih, skriveno u srcu regije, toliko je tiho i neistraženo da ga lokalci, zbog neobične magle i legendi, zovu "srpskim Lohnesom". Reč je o Vodojaži!
JAPANSKI VRT U BOTANIČKOJ BAŠTI „JEVREMOVAC”: Koi šarani, jezerca i sakura privlače posetioce
Japanski vrt u Botaničkoj bašti „Jevremovac" sagrađen je 2005. godine kao poklon naroda Japana i odraz je jedinstvene lepote prirode i njene harmonije.
Jedna od najlepših planina se nalazi nedaleko od Vranja: Ima jako čudno ime, a za nju se vezuje jedna legenda!
Besna kobila se prostire na jugoistoku Srbije
Zaboravljeno zlato Palića! Evo zašto je ova kula bila ključna za evropsku elitu koja je dolazila zbog lečenja i uživanja!
Kad putnik dođe na obalu Palićkog jezera kod Subotice, prva stvar koja ga dočeka je prizor kao iz mađarske narodne bajke. Kula visoka i ukrašena, sa raskošnim kapijama i krovom u boji. Malo ko zna da ova građevina, koja izgleda kao romantični dvorac, zapravo krije tajnu: to je Vodototranj, projektovan ne samo da bi služio tehnici, već da bi opčinio bogatu evropsku klijentelu.
Komentari(0)