DUŠAN SILNI BIO JE JAK KAO ČELIK I ZDRAV KAO DREN: Imao je poseban jelovnik, a OVA 3 specijaliteta je obožavao
Jelovnik Cara Dušana bio je poseban, a ono što se jelo na srpskom dvoru, služi se i danas.
Srbi su poznati kao veliki gurmani koji obožavaju dobro da pojedu i popiju, ali i da ugoste i počaste goste bogatom trpezom. U današnje vreme modernizacije i globalizacije, menja se i način ishrane, međutim, neke stvari u Srpskom narodu se ne menjaju.
Naime, još u vreme Dušana Nemanjića mnogo se polagalo na dobru i kvalitetnu hranu koja je imala veliku važnost na dvoru. Na dvoru Cara Dušana pretežno se jelo meso i riba, kao i začinjena hrana, ali dobre hrane nije nedostajalo.
Recepti sa srpskog dvora – Šljive punjene kozijim sirom u slanini
Možda vas zanima:
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Zabranjeni intervju sa Milunkom Savić iz 1971. godine
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
Možda vas zanima:
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Zabranjeni intervju sa Milunkom Savić iz 1971. godine
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
Možda vas zanima:
POSLE OSVAJANJA KAJMAKČALANA: Evo koju je čuvenu rečenicu o Srbima zapisao Arčibald Rajs, veliki prijatelj srpskog naroda
Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu.
Zabranjeni intervju sa Milunkom Savić iz 1971. godine
Prenosimo vam intervju koji nije smeo da ugleda svetlost dana
Ima podataka da je ovo jelo bilo u upotrebi u Srbiji 1393. godine.
Suve šljive se potope u vodu da omekšaju, izvade se, ocede i osuše. Kada im se odstrane koštice, na njihovo mesto stave se orasi u komadima i kozji sir. Sve se obmota tanjim šnitama slanine i peče na žaru. Jelo se obično služilo na komadićima pšeničnog ili ražanog, zapečenog hleba, piše Istorijski zabavnik.
Posle Dušanovih osvajanja, Srbi su imali svoje solane u Albaniji i Grčkoj. Od ostalih začina, koristio se biber, majčina dušica, hajdučka trava, metvica, a dopremani su šafran, cimet, mirođija, karanfilić… Med je najčešće zamenjivao šećer.
Povrće nije bilo “na ceni”. Zvalo se zelje, a kada bi pominjali “ljuto zelje” mislili su na luk i rotkve. Tu i tamo, mogao je da se pojede crni i beli luk, kupus, zelena salata, rotkvice, maslačak, blitva i dosta vrsta pečuraka.
Shutterstock
Recepti sa srpskog dvora – Piletina u medu
Ovo jelo datira iz XII veka, a poznato je da se služilo na dvoru od vremena Stefana Prvovenčanog.
Pileće grudi se blago usole i dobro istrljaju medom. Ovakvo meso se ostavi da odstoji dva sata, pa se uvalja u pšenično brašno i prži na masti dok ne dobije zlatnu boju. U posudu u kojoj se meso pržilo sipa se belo vino, beli luk i malo majčine dušice, pa se tim sosom preliva meso i tako služi.
Osim mesa, mleko i svi proizvodi od mleka (sir, kajmak …) su bili prave poslastice i rezervisane za posebne prilike i vlastelu. Neka “stara” srpska jela tada su bila “mlada”, pa su se kako na dvoru tako i među običnim svetom, jele gibanice, proja, cicvare, popare…
E sad … ovako dobra hrana mora i da se zalije. Izbor pića nije bio tako veliki, ali se pilo kvalitetna “kapljica”. Na dvoru je, medovina (alkoholni napitak od meda) bila glavno piće, a točilo se i pivo koje se u Istočnoj Srbiji zvalo “alovina”.
Ipak, upravo su preci cara Dušana u Srbiji ustanovili vinogradarstvo, a čak je i postojao zakon kojim se zabranjivalo dodavanje vode u vino. Car Dušan je imao veliki podrum u okolini Prizrena, pa se na njegovom dvoru točila “dobra vinska kapljica”.
Shutterstock
Recepti sa srpskog dvora – Biftek sa belim lukom
Ovaj recept datira sa kraja XIII veka.
Iseckati srednje komade junećeg bifteka u potopiti u rasol od kupusa da odstoje jedan dan. Onda se izvade, prosuše se i istrljaju belim lukom i maslinovim uljem. Tako pripremljeno meso se peče na žaru. Gotovo meso se preliva sosom od crnog vina, meda, pečuraka i kupina koji se pšeničnim brašnom povezuje do srednje gustine.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
MUDRE REČI VLADETE JEROTIĆA: Kada je najbolje rezvesti se?
Govorio je o mnogim životnim temama, između ostalog i o braku, razvodu i vaspitanju dece.
Ukrstite dve gitare, nek to bude spomenik: Ispunjena poslednja želja čuvenog Bore Čorbe, na groblju u Čačku podignut jedinstven spomenik za rok legendu
Godinu dana nakon smrti neprežaljene rok legende Bore Đorđevića grad Čačak i porodica postavili su spomenik na grobu legendarnog frontmena “Riblje čorbe“ na Gradskom groblju u Čačku.
Misterija koja još uvek traje: Da li je četničko blago skriveno u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, kovčeg pun zlata i dijamanata vrednih preko milion dolara Englezi poslali Draži Mihajloviću
Ovčarsko - kablarska klisura poznata po velikim srednjovekovnim svetinjama, nestvarnoj lepoti, ali i pećini Kađenica u kojoj su Turci ugušuli 300 Srba, među svojim stenama krije još jednu tajnu. Ako je verovati podacima iz arhivske građe, pisanju britanske štampe, ali i pričama starijih meštana na ovom području zakopano je četničko blago koje je Draži Mihajloviću poslala britanska vlada tokom Drugog svetskog rata.
Njegoš i pismo koje nikada nije poslao: Da li je vladika zbog ljubavi hteo da napusti crkvu?
Pesnik, vladar i duhovnik, ali i čovek sa srcem – Njegoš je voleo jednom u životu, toliko da je bio spreman da se odrekne mantije zbog jedne Italijanke
Miholjsko leto i običaji poslednje kosidbe: Kako su se naši preci opraštali od leta uz pesmu, pokošenu travu i rakiju
U srcu srpske jeseni, kad sunce još uvek miluje livade, Miholjsko leto donosi tople dane i duh starih narodnih običaja – poslednju kosidbu i veselje pred dolazak zime
Komentari(0)