VERUJE SE DA OVO NIKAKO NE SMETE DA RADITE SA HLEBOM: Jedan stari narodni običaj u Srbiji trebalo bi poštovati
U našem narodu postoji jedno staro narodno verovanje da hleb u kući ne sme da stoji naopačke.
Običaj nalaže da vekna hleba ne treba da se okreće naopako jer se veruje da to donosi lošu sreću – da u domu neće biti dovoljno novca, hrane, a ukoliko vekna čitav dan stoji naopako čitav dan će biti naopak.
Međutim, ovo sujeverje neki povezuju sa religijom, ali to povezivanje je paradoksalno jer u religiji hleb predstavlja Isusovo telo.
Naši stariji sugrađani pak svedoče da ovo sujeverje ne vlada samo u našoj zemlji, već i na Balkanu. Tako, recimo, između ostalog pominju i Francuze koji navodno takođe veruju da okrenuta vekna hleba donosi nesreću.
Možda vas zanima:
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Recept za dane posta: Hleb sa kiselom vodom i crnim brašnom (VIDEO)
Hleb na posni način
Možda vas zanima:
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Recept za dane posta: Hleb sa kiselom vodom i crnim brašnom (VIDEO)
Hleb na posni način
Možda vas zanima:
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Recept za dane posta: Hleb sa kiselom vodom i crnim brašnom (VIDEO)
Hleb na posni način
Naši stariji građani kažu da ovo verovanje potiče još iz srednjeg veka.
Takođe, pored ovog verovanje, rečnicu koju često možemo da čujemo u našem narodu je da ostatke hleba nikako ne treba bacati, a da poslednji zalogaj uvek treba pojesti jer baš on donosi sreću.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)