VERUJE SE DA OVO NIKAKO NE SMETE DA RADITE SA HLEBOM: Jedan stari narodni običaj u Srbiji trebalo bi poštovati
U našem narodu postoji jedno staro narodno verovanje da hleb u kući ne sme da stoji naopačke.
Običaj nalaže da vekna hleba ne treba da se okreće naopako jer se veruje da to donosi lošu sreću – da u domu neće biti dovoljno novca, hrane, a ukoliko vekna čitav dan stoji naopako čitav dan će biti naopak.
Međutim, ovo sujeverje neki povezuju sa religijom, ali to povezivanje je paradoksalno jer u religiji hleb predstavlja Isusovo telo.
Naši stariji sugrađani pak svedoče da ovo sujeverje ne vlada samo u našoj zemlji, već i na Balkanu. Tako, recimo, između ostalog pominju i Francuze koji navodno takođe veruju da okrenuta vekna hleba donosi nesreću.
Možda vas zanima:
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Zašto u restoranima prvo dobijete HLEB
Kuvar Ras Adams iz Vašingtona otkrio je na društvenoj mreži "Quora" zašto pre konkretne hrane u restoranima gosti dobiju peciva, perece ili hleb. Svoje su mišljenje podelili i još neki korisnici.
Možda vas zanima:
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Zašto u restoranima prvo dobijete HLEB
Kuvar Ras Adams iz Vašingtona otkrio je na društvenoj mreži "Quora" zašto pre konkretne hrane u restoranima gosti dobiju peciva, perece ili hleb. Svoje su mišljenje podelili i još neki korisnici.
Možda vas zanima:
Zašto se domaćin nikada ne diže prvi od stola?Nepisano pravilo srpske trpeze koje otkriva dublji smisao poštovanja, hijerarhije i gostoprimstva
U srpskoj tradiciji trpeza je imala posebno mesto – okupljala je porodicu, gradila međuljudske odnose i nosila nepisana pravila ponašanja. Jedno od najvažnijih bilo je da domaćin nikada ne ustaje prvi. Ova jednostavna navika krila je duboku simboliku poštovanja, reda i časti, a u mnogim krajevima Srbije poštuje se i danas.
Zašto u restoranima prvo dobijete HLEB
Kuvar Ras Adams iz Vašingtona otkrio je na društvenoj mreži "Quora" zašto pre konkretne hrane u restoranima gosti dobiju peciva, perece ili hleb. Svoje su mišljenje podelili i još neki korisnici.
Naši stariji građani kažu da ovo verovanje potiče još iz srednjeg veka.
Takođe, pored ovog verovanje, rečnicu koju često možemo da čujemo u našem narodu je da ostatke hleba nikako ne treba bacati, a da poslednji zalogaj uvek treba pojesti jer baš on donosi sreću.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Da li treba da se krstite kada prolazite pored crkve? Mehanička radnja ili izraz poštovanja?
Sveštenik otkrio da li je ovo mehanička radnja ili izraz poštovanja prema svetinji. Već nekoliko godina unazad, svedoci smo da se ljudi čim ugledaju crkvu ili pored nje prolaze, bilo pešice ili u nekom prevozu, obavezno se prekrste.
DA LI STE ZNALI? Zašto pravoslavni sveštenici nose bradu, a katolički ne?
Mnogi muškarci danas nose bradu kao modni detalj, a ukoliko ste se pitali zašto ih nose pravoslavni sveštenici, evo odgovora za vas.
TAJNA KNEGINJE LJUBICE Žena koja je volela Srbiju više od muža i nije se bojala da povuče okidač
Intrige na beogradskom dvoru koje su menjale tok srpske istorije
Vidova trava: Moćna biljka sa Stare planine koja "otvara oči i srce"
Zaboravljena lekovita biljka iz narodne medicine koja i dalje živi među planinskim travarima
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Komentari(0)