VERUJE SE DA OVO NIKAKO NE SMETE DA RADITE SA HLEBOM: Jedan stari narodni običaj u Srbiji trebalo bi poštovati
U našem narodu postoji jedno staro narodno verovanje da hleb u kući ne sme da stoji naopačke.
Običaj nalaže da vekna hleba ne treba da se okreće naopako jer se veruje da to donosi lošu sreću – da u domu neće biti dovoljno novca, hrane, a ukoliko vekna čitav dan stoji naopako čitav dan će biti naopak.
Međutim, ovo sujeverje neki povezuju sa religijom, ali to povezivanje je paradoksalno jer u religiji hleb predstavlja Isusovo telo.
Naši stariji sugrađani pak svedoče da ovo sujeverje ne vlada samo u našoj zemlji, već i na Balkanu. Tako, recimo, između ostalog pominju i Francuze koji navodno takođe veruju da okrenuta vekna hleba donosi nesreću.
Možda vas zanima:
Sveta Zlata Meglenska: Običaji i verovanja na 24. oktobar u istočnoj Srbiji
Sveta Zlata Meglenska, čiji se praznik obeležava 24. oktobra, zaštitnica je čestitih devojaka i žena. Ovaj praznik se u istočnoj Srbiji slavi kroz molitve i rituale posvećene očuvanju časti i poštenja.
DA POTROŠITE VIŠE: Znate li zašto konobari prvo iznose hleb
Konobari u restoranu prvo na sto iznose hleb, a gosti na obrok čekaju još neko vreme. Iako su mnogi misli da je razlog tome neki kafanski bonton, reč je o triku koji su osmislili ugostitelji da bi povećali zaradu.
Možda vas zanima:
Sveta Zlata Meglenska: Običaji i verovanja na 24. oktobar u istočnoj Srbiji
Sveta Zlata Meglenska, čiji se praznik obeležava 24. oktobra, zaštitnica je čestitih devojaka i žena. Ovaj praznik se u istočnoj Srbiji slavi kroz molitve i rituale posvećene očuvanju časti i poštenja.
DA POTROŠITE VIŠE: Znate li zašto konobari prvo iznose hleb
Konobari u restoranu prvo na sto iznose hleb, a gosti na obrok čekaju još neko vreme. Iako su mnogi misli da je razlog tome neki kafanski bonton, reč je o triku koji su osmislili ugostitelji da bi povećali zaradu.
Možda vas zanima:
Sveta Zlata Meglenska: Običaji i verovanja na 24. oktobar u istočnoj Srbiji
Sveta Zlata Meglenska, čiji se praznik obeležava 24. oktobra, zaštitnica je čestitih devojaka i žena. Ovaj praznik se u istočnoj Srbiji slavi kroz molitve i rituale posvećene očuvanju časti i poštenja.
DA POTROŠITE VIŠE: Znate li zašto konobari prvo iznose hleb
Konobari u restoranu prvo na sto iznose hleb, a gosti na obrok čekaju još neko vreme. Iako su mnogi misli da je razlog tome neki kafanski bonton, reč je o triku koji su osmislili ugostitelji da bi povećali zaradu.
Naši stariji građani kažu da ovo verovanje potiče još iz srednjeg veka.
Takođe, pored ovog verovanje, rečnicu koju često možemo da čujemo u našem narodu je da ostatke hleba nikako ne treba bacati, a da poslednji zalogaj uvek treba pojesti jer baš on donosi sreću.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Mogu li Mia, Tea i Lav da se krste u crkvi? Sveštenik sve objasnio, jedno je najbitnije: "Ako roditelji hoće da budu ORIGINALNI, neka urade ovako"
Nea, Mia, Vid, Lav, Leon...To su samo neka od imena koja roditelji u Srbiji poslednjih nekoliko godina sve češće biraju za svoju novorođenčad, a koja nazivaju i smatraju "modernim". Sada je jedan sveštenik objasnio da li je u našoj pravoslavnoj veri u redu da deci dajemo takva imena, te posavetovao buduće roditelje šta je najbitnije što bi trebalo da urade ukoliko već žele da im naslednici budu "originalni".
Sujeverja našeg naroda – evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba ove stvari raditi
Mnoga sujeverja našeg naroda su se zadržala i do dan danas. Evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba da treba da jedete varjačom i sedite na čošku stola!
Ercovi, Ćurani, Lale – evo kako se stanovnici Srbije međusobno zovu
Banaćani su Lale, Čačani Grebići, Paraćince zovu Džigerani, Kruševljane Čarapani, Jagodince Ćurani. Kako su Srbi dobijali nadimke?
RODNA KUĆA STEPE STEPANOVIĆA: Jedan od najistaknutijih srpskih vojvoda u vojničke pohode krenuo iz Kumodraža (VIDEO)
Kuća u kojoj se rodio jedan od najpoznatijih srpskih vojvoda iz Prvog svetskog rata, nalazi se u Kumodražu i potiče iz sredine XIX veka.
Komentari(0)