Vernici se na dan Bogojavljenja međusobno pozdravljaju sa „Bog se javi“, a otpozdravljaju sa „Vaistinu se javi“.
Bogojavljenje je nepokretan praznik koji se slavi 19. januara, odmah posle Krstovdana, a dan pre slave Svetog Jovana Krstitelja koji je Isusa krstio u reci Jordan.
Događaj objavljivanja Bogočoveka, slavi se kao Bogojavljanje. Bogojavljenje je dan kada je božji glas objavio da je Isus Hrist njegov sin.
Možda vas zanima:
POSTOJI JAKO POSEBAN RAZLOG Da li znate zašto se na Bogojavljenje pliva za časni krst?
U vezi sa Bogojavljenjem kod srpskog naroda razvili su se brojna verovanja i običaji.
Bog se javi! Danas je Bogojavljenje! Običaji kažu da počinju dani pogodni za venčanje: Zapamtite san koji ste usnuli, a jedno danas obavezno uradite!
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju veliki hrišćanski praznik, Bogojavljenje, koje se obeležava 19. januara i to kao nepokretni praznik koji se ne menja iz godine u godinu.
Možda vas zanima:
POSTOJI JAKO POSEBAN RAZLOG Da li znate zašto se na Bogojavljenje pliva za časni krst?
U vezi sa Bogojavljenjem kod srpskog naroda razvili su se brojna verovanja i običaji.
Bog se javi! Danas je Bogojavljenje! Običaji kažu da počinju dani pogodni za venčanje: Zapamtite san koji ste usnuli, a jedno danas obavezno uradite!
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju veliki hrišćanski praznik, Bogojavljenje, koje se obeležava 19. januara i to kao nepokretni praznik koji se ne menja iz godine u godinu.
Možda vas zanima:
POSTOJI JAKO POSEBAN RAZLOG Da li znate zašto se na Bogojavljenje pliva za časni krst?
U vezi sa Bogojavljenjem kod srpskog naroda razvili su se brojna verovanja i običaji.
Bog se javi! Danas je Bogojavljenje! Običaji kažu da počinju dani pogodni za venčanje: Zapamtite san koji ste usnuli, a jedno danas obavezno uradite!
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju veliki hrišćanski praznik, Bogojavljenje, koje se obeležava 19. januara i to kao nepokretni praznik koji se ne menja iz godine u godinu.
Vernici se na dan Bogojavljenja međusobno pozdravljaju sa „Bog se javi“, a otpozdravljaju sa „Vaistinu se javi“.
Na Bogojavljenje, u gluvo doba, otvaraju se nebesa na tren, ukrštaju se zimski i letnji vetrovi, voda postaje sveta i zato u tom trenutku treba zamisliti želju, tačno u ponoć pogledati u nebo i poželeti da se želja ostvari.
Plivanje za časni krst – Na današnji dan običaj je da se obavi ritualno kupanje u reci. U reku se baca Časni krst, a mladi, zdravi plivači se takmiče ko će do njega doplivati prvi. Ko prvi dopliva do krsta, veruje se da će mu krst doneti sreću u nastupajućoj godini.
Narodna verovanja i običaji
Na današnji dan osvećuje se voda za koju se veruje da je lekovita i čudotvorna. Vernici bogojavljansku vodicu nose kućama i čuvaju je kao lek tokom cele godine. Veruje se da je za trudnice dobro da piju bogojavljensku vodicu kako bi se lakše porodile. Osvećena vodica sipa se u bunar da se voda pročisti, ali se daje i bolesnicima koji zbog bolesti ne mogu da odu u crkvu.
Veruje se da vreme na dan Bogojavljanja predskazuje kakvo će vreme biti cele godine. Ako je na današnji dan jak mraz ili pada sneg, godina će biti rodna, ako je vedro, biće sušna godina, a ukoliko je kišovito, cele godine će biti dosta padavina i poplava.
Na današnji dan proverava se i koji je vetar „pobedio“ na Krstovdan. Malo pepela iznese se na vetrometinu i pepeo se polako prosipa iz ruke. Ako duva istočni vetar, godina će biti sušna, ako duva jugo biće kišna, ako duva zapadni vetar godina će biti rodna i olujna, a ako duva severac godina će biti hladna.
Neudate devojke noć pre Bogojavljenje, na Krstovadn, stavljaju ogledalce pod jastuk verujući da će sanjati muškarca za koga će se udati.
U pojedinim krajevima devojke mese četiri loptice od testa. U tri stave papiriće sa imenima momaka koji im se svđaju, a u jednu prazan papirić. Loptice se ubacuju u ključalu vodu. Koja loptica prva ispliva na površinu, ime momka na papiriću u loptici je ime ljubavi te devojke. Ukoliko je isplivala loptica sa praznim papirom, veruje se da devojka još nije upoznala svog suđenog.
Običaj je da se i na Bogojavljenje opere veš i očisti kuća jer su prošli nekršteni, nečisti dani, koji su trajali od Božića.
Nekršteni dani
Period od 10. do 19. januara, odnosno do Bogojavljenja, je vreme u kome Isus Hrist još uvek nije kršten zbog čega se ovi dani nazivaju nekrštenim danima.
U vreme nekrštenih dana veruje se da je zemlja otvorena za mrtve i druge nečastive sile i demone koji u ovom periodu vladaju od sumraka do prve pesme petlova. Noću i u sumrak ne treba izlaziti iz kuće, a ko izlazi mora sa sobom nositi beli luk, krst ili oštar metalni predmet kao zaštitu.
U nekrštenim danima žene nikako ne smeju da predu, tkaju ili peru veš. Napolju se ne ostavlja ništa što je belo, a naročito ne dečija odeća jer bi zle sile mogle preko dečijih stvari da naškode mališanima.
U Vlaškim krajevima, spuštaju se roletne i zavese i krije svetlost u kućama, a noću se ne pije voda jer se veruje da se demoni uvlače u kuhinjske posude i vrebaju neoprezne.
Nekršteni dani su uvek mrsni. U vreme nekrštenih dana se ne posti. Ne posti se čak ni sredom ni petakom, samo je Krstovdan posni dan koji pada neposredno pre Bogojavljanja.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
SRPSKE BAJALICE ZA LEČENJE: Kako su stare žene čuvale tajne narodne medicine kroz reči i molitve?
Bajalice su vekovima predstavljale važan deo tradicionalne narodne medicine Srbije. Stare žene, koje su ih koristile, smatrane su čuvarima tajanstvenog znanja o isceljivanju bolesti kroz reči, molitve i rituale, prenošene s generacije na generaciju.
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
KAD POTOK „PROGOVORI“: Srpska narodna verovanja o lekovitim i magičnim svojstvima vode sa prvog prolećnog otapanja snega
U srpskoj tradiciji postoje brojna verovanja vezana za vodu, a posebno mesto zauzima prvi potok nastao od otapanja snega u proleće. Naši preci verovali su da ova voda poseduje čudesnu moć isceljenja, pročišćenja i čak predskazivanja budućnosti.
ZAŠTO SE NA SPASOVDAN BERU BREZOVE GRANE: Tajna simbolika jednog starog običaja
Jedan od najlepših srpskih prolećnih praznika, Spasovdan, obeležen je brojnim običajima, a jedan od najpoznatijih je branje brezovih grana i njihovo postavljanje na ulaze u kuće. Iza ovog običaja krije se duboka simbolika čišćenja, obnove i zaštite domaćinstva od svega negativnog.
JOVAN DUČIĆ I IZGUBLJENA PESMA: Kako je jedan od najvećih srpskih pesnika spasao svoju poeziju od nacista?
Jovan Dučić, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat je po svojoj lirici koja odiše dubokom emotivnošću i filozofskim promišljanjima. Međutim, manje je poznato kako je u vreme nacističke okupacije uspeo da sačuva svoje rukopise, među kojima je bila i pesma za koju se dugo smatralo da je zauvek izgubljena.
Komentari(0)