Vernici se na dan Bogojavljenja međusobno pozdravljaju sa „Bog se javi“, a otpozdravljaju sa „Vaistinu se javi“.
Bogojavljenje je nepokretan praznik koji se slavi 19. januara, odmah posle Krstovdana, a dan pre slave Svetog Jovana Krstitelja koji je Isusa krstio u reci Jordan.
Događaj objavljivanja Bogočoveka, slavi se kao Bogojavljanje. Bogojavljenje je dan kada je božji glas objavio da je Isus Hrist njegov sin.
Možda vas zanima:
POSTOJI JAKO POSEBAN RAZLOG Da li znate zašto se na Bogojavljenje pliva za časni krst?
U vezi sa Bogojavljenjem kod srpskog naroda razvili su se brojna verovanja i običaji.
TRAJE UKUPNO 48 DANA Uskoro počinje najduži i najstruži post
Na kraj ovog posta, nadovezuje se post Strasne sedmice, tako da je ukupno vreme trajanja posnog perioda 48 dana. Njegov osnovni zadatak jeste da nas telesno i duševno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog – Vaskrs.
Možda vas zanima:
POSTOJI JAKO POSEBAN RAZLOG Da li znate zašto se na Bogojavljenje pliva za časni krst?
U vezi sa Bogojavljenjem kod srpskog naroda razvili su se brojna verovanja i običaji.
TRAJE UKUPNO 48 DANA Uskoro počinje najduži i najstruži post
Na kraj ovog posta, nadovezuje se post Strasne sedmice, tako da je ukupno vreme trajanja posnog perioda 48 dana. Njegov osnovni zadatak jeste da nas telesno i duševno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog – Vaskrs.
Možda vas zanima:
POSTOJI JAKO POSEBAN RAZLOG Da li znate zašto se na Bogojavljenje pliva za časni krst?
U vezi sa Bogojavljenjem kod srpskog naroda razvili su se brojna verovanja i običaji.
TRAJE UKUPNO 48 DANA Uskoro počinje najduži i najstruži post
Na kraj ovog posta, nadovezuje se post Strasne sedmice, tako da je ukupno vreme trajanja posnog perioda 48 dana. Njegov osnovni zadatak jeste da nas telesno i duševno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog – Vaskrs.
Vernici se na dan Bogojavljenja međusobno pozdravljaju sa „Bog se javi“, a otpozdravljaju sa „Vaistinu se javi“.
Na Bogojavljenje, u gluvo doba, otvaraju se nebesa na tren, ukrštaju se zimski i letnji vetrovi, voda postaje sveta i zato u tom trenutku treba zamisliti želju, tačno u ponoć pogledati u nebo i poželeti da se želja ostvari.
Plivanje za časni krst – Na današnji dan običaj je da se obavi ritualno kupanje u reci. U reku se baca Časni krst, a mladi, zdravi plivači se takmiče ko će do njega doplivati prvi. Ko prvi dopliva do krsta, veruje se da će mu krst doneti sreću u nastupajućoj godini.
Narodna verovanja i običaji
Na današnji dan osvećuje se voda za koju se veruje da je lekovita i čudotvorna. Vernici bogojavljansku vodicu nose kućama i čuvaju je kao lek tokom cele godine. Veruje se da je za trudnice dobro da piju bogojavljensku vodicu kako bi se lakše porodile. Osvećena vodica sipa se u bunar da se voda pročisti, ali se daje i bolesnicima koji zbog bolesti ne mogu da odu u crkvu.
Veruje se da vreme na dan Bogojavljanja predskazuje kakvo će vreme biti cele godine. Ako je na današnji dan jak mraz ili pada sneg, godina će biti rodna, ako je vedro, biće sušna godina, a ukoliko je kišovito, cele godine će biti dosta padavina i poplava.
Na današnji dan proverava se i koji je vetar „pobedio“ na Krstovdan. Malo pepela iznese se na vetrometinu i pepeo se polako prosipa iz ruke. Ako duva istočni vetar, godina će biti sušna, ako duva jugo biće kišna, ako duva zapadni vetar godina će biti rodna i olujna, a ako duva severac godina će biti hladna.
Neudate devojke noć pre Bogojavljenje, na Krstovadn, stavljaju ogledalce pod jastuk verujući da će sanjati muškarca za koga će se udati.
U pojedinim krajevima devojke mese četiri loptice od testa. U tri stave papiriće sa imenima momaka koji im se svđaju, a u jednu prazan papirić. Loptice se ubacuju u ključalu vodu. Koja loptica prva ispliva na površinu, ime momka na papiriću u loptici je ime ljubavi te devojke. Ukoliko je isplivala loptica sa praznim papirom, veruje se da devojka još nije upoznala svog suđenog.
Običaj je da se i na Bogojavljenje opere veš i očisti kuća jer su prošli nekršteni, nečisti dani, koji su trajali od Božića.
Nekršteni dani
Period od 10. do 19. januara, odnosno do Bogojavljenja, je vreme u kome Isus Hrist još uvek nije kršten zbog čega se ovi dani nazivaju nekrštenim danima.
U vreme nekrštenih dana veruje se da je zemlja otvorena za mrtve i druge nečastive sile i demone koji u ovom periodu vladaju od sumraka do prve pesme petlova. Noću i u sumrak ne treba izlaziti iz kuće, a ko izlazi mora sa sobom nositi beli luk, krst ili oštar metalni predmet kao zaštitu.
U nekrštenim danima žene nikako ne smeju da predu, tkaju ili peru veš. Napolju se ne ostavlja ništa što je belo, a naročito ne dečija odeća jer bi zle sile mogle preko dečijih stvari da naškode mališanima.
U Vlaškim krajevima, spuštaju se roletne i zavese i krije svetlost u kućama, a noću se ne pije voda jer se veruje da se demoni uvlače u kuhinjske posude i vrebaju neoprezne.
Nekršteni dani su uvek mrsni. U vreme nekrštenih dana se ne posti. Ne posti se čak ni sredom ni petakom, samo je Krstovdan posni dan koji pada neposredno pre Bogojavljanja.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Mogu li Mia, Tea i Lav da se krste u crkvi? Sveštenik sve objasnio, jedno je najbitnije: "Ako roditelji hoće da budu ORIGINALNI, neka urade ovako"
Nea, Mia, Vid, Lav, Leon...To su samo neka od imena koja roditelji u Srbiji poslednjih nekoliko godina sve češće biraju za svoju novorođenčad, a koja nazivaju i smatraju "modernim". Sada je jedan sveštenik objasnio da li je u našoj pravoslavnoj veri u redu da deci dajemo takva imena, te posavetovao buduće roditelje šta je najbitnije što bi trebalo da urade ukoliko već žele da im naslednici budu "originalni".
Sujeverja našeg naroda – evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba ove stvari raditi
Mnoga sujeverja našeg naroda su se zadržala i do dan danas. Evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba da treba da jedete varjačom i sedite na čošku stola!
RODNA KUĆA STEPE STEPANOVIĆA: Jedan od najistaknutijih srpskih vojvoda u vojničke pohode krenuo iz Kumodraža (VIDEO)
Kuća u kojoj se rodio jedan od najpoznatijih srpskih vojvoda iz Prvog svetskog rata, nalazi se u Kumodražu i potiče iz sredine XIX veka.
Često se opredeljuju za njih – ovo su srpska imena popularna u Španiji!
Stara srpska imena skoro da su zaboravljena kod nas, pa roditelji sa ovih prostora sve više svojoj deci daju internacionalna imena. To rade sa obrazloženjem kako bi se njihva deca lakše uklopila u nekoj stranoj zemlji, ako sreću žele da potraže "preko grane".
Komentari(0)