Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 19. januara proslavljaju veliki hrišćanski praznik – Bogojavljenje, jedan od najmoćnijih dana u godini.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju veliki hrišćanski praznik, Bogojavljenje, koje se obeležava 19. januara i to kao nepokretni praznik koji se ne menja iz godine u godinu.
Veliki crkveni praznik Krstovdan, koga danas slave pravoslavni vernici širom sveta završava se večeras u ponoć, kada Srbi čekaju "otvaranje neba" uoči Bogojavljenja. Ovaj događaj u narodu je čuven kao Bogojavljenska noć.
Bogojavljanje slavi se kao dan kada je Isus Hrist kršten u reci Jordan, tada se tradicionalno pliva za časni krst u ledeno hladnoj vodi i treba da se pliva 33 metra, što simbolizuje broj godina koliko je imao Isus Hristos kada je razapet na krst, međutim ne mogu svi da se upuste u ovaj poduhvat
Jelo koje nije za svakoga, ili ih vole ili ih ne vole, baš kao masline
U subotu slavimo Krstovdan, u nedelju Bogojavljenje, a u ponedeljak Svetog Jovana Krstitelja. Ovo su tri velika praznika koja će svaki vernik ispoštovati
U susret velikom pravoslavnom prazniku Bogojavljenju u nedelju 19. januara u Čačku biće održano tradicionalno plivanje za zaleđeni Bogojavljenski krst.
Pravoslavni vernici posle Krstovdana slave i Bogojavljenje, a poštuju se brojni običaji.
Od 10. januara do Bogojavljenja, odnosno 19. januara, traju "Nekršteni dani", u pitanju je period godine kada Isus Hrist još uvek nije bio kršten i da je zbog toga i danas u ovo doba zemlja otvorena da mrtvi izlaze, a zajedno sa njima i đavoli i razni drugi demoni.
Rešite svaku nedoumicu.
U vezi sa Bogojavljenjem kod srpskog naroda razvili su se brojna verovanja i običaji.
Vernici se na dan Bogojavljenja međusobno pozdravljaju sa „Bog se javi“, a otpozdravljaju sa „Vaistinu se javi“.
Vernici sutra obeležavaju Bogojavljenje, veliki praznik za koji se vezuju brojni običaji.
Veruje se da je ovo period godine kada Isus Hrist još uvek nije bio kršten. Tokom nekrštenih dana donji svet je otvoren, pa po zemlji u to doba šetaju aveti, veštice i druge nečastive sile.
Običaj je da ih pripremamo na Krstovdan, kada se inače posti, jedemo ih na Bogojavljenje u čast krštenja Isusa Hrista. One su nezaobilazne i na slavi Sveti Jovan.
Samo odvažni skočiće u hladnu Zapadnu Moravu