Od 10. januara do Bogojavljenja, odnosno 19. januara, traju "Nekršteni dani", u pitanju je period godine kada Isus Hrist još uvek nije bio kršten i da je zbog toga i danas u ovo doba zemlja otvorena da mrtvi izlaze, a zajedno sa njima i đavoli i razni drugi demoni.
Ove nečastive sile vladaju od trenutka kada se smrkne pa sve dok ne zapevaju prvi petlovi. Zbog toga, narod kaže, preko noći nikako ne treba izlaziti iz kuće. Onaj ko se usudi da putuje nakon zalaska sunca, kaže predanje, neće dobro proći, a ako neko baš mora da izlazi trebalo bi da sa sobom nosi beli luk, krst ili neki oštar metalni predmet.
Slično, u nekim krajevima Srbije još se i danas pažljivo pazi da u Nekrštene dane žene nikako ne predu, ne tkaju i ne peru.
Napolju se ne ostavlja ništa belo, a naročito se brine da van ne ostane dečja odeća jer bi zle sile bajalicama i urocima mogle preko stvari da naškode deci.
Možda vas zanima:
Bog se javi! Danas je Bogojavljenje! Običaji kažu da počinju dani pogodni za venčanje: Zapamtite san koji ste usnuli, a jedno danas obavezno uradite!
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju veliki hrišćanski praznik, Bogojavljenje, koje se obeležava 19. januara i to kao nepokretni praznik koji se ne menja iz godine u godinu.
VEROVANJE ZA BOGOJAVLJENSKU NOĆ: Tačno u ponoć pogledajte u nebo, zamislite želju, a ostvariće vam se ako uradite ovo
Veliki crkveni praznik Krstovdan, koga danas slave pravoslavni vernici širom sveta završava se večeras u ponoć, kada Srbi čekaju "otvaranje neba" uoči Bogojavljenja. Ovaj događaj u narodu je čuven kao Bogojavljenska noć.
Možda vas zanima:
Bog se javi! Danas je Bogojavljenje! Običaji kažu da počinju dani pogodni za venčanje: Zapamtite san koji ste usnuli, a jedno danas obavezno uradite!
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju veliki hrišćanski praznik, Bogojavljenje, koje se obeležava 19. januara i to kao nepokretni praznik koji se ne menja iz godine u godinu.
VEROVANJE ZA BOGOJAVLJENSKU NOĆ: Tačno u ponoć pogledajte u nebo, zamislite želju, a ostvariće vam se ako uradite ovo
Veliki crkveni praznik Krstovdan, koga danas slave pravoslavni vernici širom sveta završava se večeras u ponoć, kada Srbi čekaju "otvaranje neba" uoči Bogojavljenja. Ovaj događaj u narodu je čuven kao Bogojavljenska noć.
Možda vas zanima:
Bog se javi! Danas je Bogojavljenje! Običaji kažu da počinju dani pogodni za venčanje: Zapamtite san koji ste usnuli, a jedno danas obavezno uradite!
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju veliki hrišćanski praznik, Bogojavljenje, koje se obeležava 19. januara i to kao nepokretni praznik koji se ne menja iz godine u godinu.
VEROVANJE ZA BOGOJAVLJENSKU NOĆ: Tačno u ponoć pogledajte u nebo, zamislite želju, a ostvariće vam se ako uradite ovo
Veliki crkveni praznik Krstovdan, koga danas slave pravoslavni vernici širom sveta završava se večeras u ponoć, kada Srbi čekaju "otvaranje neba" uoči Bogojavljenja. Ovaj događaj u narodu je čuven kao Bogojavljenska noć.
Po nekim selima, naročito u vlaškim krajevima, krije se čak i svetlost iz kuća tako što se na prozore stavljaju zavese ili spuštaju roletne. Noću se ne pije voda jer predanje kaže da se demoni uvlače u kućne posude i tu vrebaju neoprezne.
Narod kaže da "Nekršteni dani" nisu dobro vreme za rađanje. Veruje se da će dete koje dođe na svet između Božića i Bogojavljanja biti bolešljivo i nesrećno. Da bi se mališani “odbranili od uroka”, stari su smislili ovo – deca rođena u Nekrštene dane moraju svake godine u tom periodu da sa sobom nose posebnu košulju, tkanu na kaminu.
Kako bi "odagnao bedu i smanjio muku" u ovom sumornom periodu, narod je smislio i “protivlek” za Nekrštene dane – nekada su po selima i gradovima u Srbiji na sve strane išle maskirane povorke koje su predstavljale duhove, čudovišta i mrtve pretke. Ovi koledari su se kretali od kuće do kuće i tražili priloge: slaninu, jaja, meso, brašno, mleko, rakiju i vino…
Veruje se da će graja, muzika i smeh oterati nečastive sile. A uz hranu, piće i "čašicu razgovora" svaki strah i muka se lakše podnesu i briže prođu.
NEPRESUŠNA MUDROST NAŠEG NARODA! Ljudi smišljali, Vuk skupljao: Ovo su najbolje SRPSKE narodne poslovice!
Vuk Stefanović Karadžić (1787. - 1864.) bio je srpski filolog, reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih umotvorina i pisac prvog rečnika srpskog jezika. Imao je toliki uticaj da su miu se divila i čuvena braća Grim, Vilhem i Jakob.
Pečenje hleba ispod sača u selima Homolja: Miris detinjstva koji se ne zaboravlja
U zabitim domaćinstvima istočne Srbije, hleb se i danas mesi ručno, sa sopstvenim kvascem, i peče pod užarenim sačem – kao pre sto godina
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Komentari(0)