Od 10. januara do Bogojavljenja, odnosno 19. januara, traju "Nekršteni dani", u pitanju je period godine kada Isus Hrist još uvek nije bio kršten i da je zbog toga i danas u ovo doba zemlja otvorena da mrtvi izlaze, a zajedno sa njima i đavoli i razni drugi demoni.
Ove nečastive sile vladaju od trenutka kada se smrkne pa sve dok ne zapevaju prvi petlovi. Zbog toga, narod kaže, preko noći nikako ne treba izlaziti iz kuće. Onaj ko se usudi da putuje nakon zalaska sunca, kaže predanje, neće dobro proći, a ako neko baš mora da izlazi trebalo bi da sa sobom nosi beli luk, krst ili neki oštar metalni predmet.
Slično, u nekim krajevima Srbije još se i danas pažljivo pazi da u Nekrštene dane žene nikako ne predu, ne tkaju i ne peru.
Napolju se ne ostavlja ništa belo, a naročito se brine da van ne ostane dečja odeća jer bi zle sile bajalicama i urocima mogle preko stvari da naškode deci.
Možda vas zanima:
Bog se javi! Danas je Bogojavljenje! Običaji kažu da počinju dani pogodni za venčanje: Zapamtite san koji ste usnuli, a jedno danas obavezno uradite!
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju veliki hrišćanski praznik, Bogojavljenje, koje se obeležava 19. januara i to kao nepokretni praznik koji se ne menja iz godine u godinu.
VEROVANJE ZA BOGOJAVLJENSKU NOĆ: Tačno u ponoć pogledajte u nebo, zamislite želju, a ostvariće vam se ako uradite ovo
Veliki crkveni praznik Krstovdan, koga danas slave pravoslavni vernici širom sveta završava se večeras u ponoć, kada Srbi čekaju "otvaranje neba" uoči Bogojavljenja. Ovaj događaj u narodu je čuven kao Bogojavljenska noć.
Možda vas zanima:
Bog se javi! Danas je Bogojavljenje! Običaji kažu da počinju dani pogodni za venčanje: Zapamtite san koji ste usnuli, a jedno danas obavezno uradite!
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju veliki hrišćanski praznik, Bogojavljenje, koje se obeležava 19. januara i to kao nepokretni praznik koji se ne menja iz godine u godinu.
VEROVANJE ZA BOGOJAVLJENSKU NOĆ: Tačno u ponoć pogledajte u nebo, zamislite želju, a ostvariće vam se ako uradite ovo
Veliki crkveni praznik Krstovdan, koga danas slave pravoslavni vernici širom sveta završava se večeras u ponoć, kada Srbi čekaju "otvaranje neba" uoči Bogojavljenja. Ovaj događaj u narodu je čuven kao Bogojavljenska noć.
Možda vas zanima:
Bog se javi! Danas je Bogojavljenje! Običaji kažu da počinju dani pogodni za venčanje: Zapamtite san koji ste usnuli, a jedno danas obavezno uradite!
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju veliki hrišćanski praznik, Bogojavljenje, koje se obeležava 19. januara i to kao nepokretni praznik koji se ne menja iz godine u godinu.
VEROVANJE ZA BOGOJAVLJENSKU NOĆ: Tačno u ponoć pogledajte u nebo, zamislite želju, a ostvariće vam se ako uradite ovo
Veliki crkveni praznik Krstovdan, koga danas slave pravoslavni vernici širom sveta završava se večeras u ponoć, kada Srbi čekaju "otvaranje neba" uoči Bogojavljenja. Ovaj događaj u narodu je čuven kao Bogojavljenska noć.
Po nekim selima, naročito u vlaškim krajevima, krije se čak i svetlost iz kuća tako što se na prozore stavljaju zavese ili spuštaju roletne. Noću se ne pije voda jer predanje kaže da se demoni uvlače u kućne posude i tu vrebaju neoprezne.
Narod kaže da "Nekršteni dani" nisu dobro vreme za rađanje. Veruje se da će dete koje dođe na svet između Božića i Bogojavljanja biti bolešljivo i nesrećno. Da bi se mališani “odbranili od uroka”, stari su smislili ovo – deca rođena u Nekrštene dane moraju svake godine u tom periodu da sa sobom nose posebnu košulju, tkanu na kaminu.
Kako bi "odagnao bedu i smanjio muku" u ovom sumornom periodu, narod je smislio i “protivlek” za Nekrštene dane – nekada su po selima i gradovima u Srbiji na sve strane išle maskirane povorke koje su predstavljale duhove, čudovišta i mrtve pretke. Ovi koledari su se kretali od kuće do kuće i tražili priloge: slaninu, jaja, meso, brašno, mleko, rakiju i vino…
Veruje se da će graja, muzika i smeh oterati nečastive sile. A uz hranu, piće i "čašicu razgovora" svaki strah i muka se lakše podnesu i briže prođu.
Od prvog grozda do čaše vina: Jesenji vinogradarski običaji
Septembar i oktobar u Srbiji oduvek su bili vreme kada vinogradi ožive. Berba grožđa nije bila samo poljoprivredni posao, već i praznik zajedništva, pesme i običaja koji su se čuvali kroz generacije.
Istina i mit o Prokletoj Jerini: Od vizantijske plemkinje do narodne legende
Od grčke plemkinje i despotice do „proklete“ graditeljke, Jerina Branković ostala je upamćena kao jedno od najkontroverznijih imena naše prošlosti. Njena sudbina utkala se u tvrđave i legende širom Srbije.
POTOMCI NEMANJIĆA PRONAĐENI NA BARBADOSU Potpuno neverovatno otkriće: "Živeli su kao PLAĆENE UBICE nadomak plaža"
Otkriće kakvo niko nije mogao da očekuje
Tajni dnevnik vojvode Mišića: Šta je veliki strateg zapisivao kada je ostajao sam?
Poznat kao nepokolebljivi vođa Kolubarske bitke, Živojin Mišić je iza čelične uniforme krio dušu filozofa. Njegov lični dnevnik, godinama čuvan u arhivama, otkriva lice čoveka koje istorija retko pokazuje – ranjivo, samokritično i duboko emotivno.
Vojvoda Stepa Stepanović – heroj koji je poslednje dane proveo u opancima: Skromni kraj ratnog diva
Vodio je srpsku vojsku kroz krvave bitke, oslobađao zemlju i unosio strah u redove neprijatelja. A kad je rat stao, vojvoda Stepa Stepanović skinuo je uniformu i – obuo opanke.
Komentari(0)