DA LI STE ČULI ZA "VODICE"? Na istoku Srbije postoji poseban običaj za Bogojavljenje, evo šta momci i devojke moraju da urade (VIDEO)
Možda vam zvuči poznato, ali...
Danas se širom Srbije proslavlja veliki praznik - Bogojavljenje. Međutim, ovaj praznik nije kao svaki drugi, jer zajedno s njim ide i veliki broj obijača.
Plivanje za časni krst je samo jedan od njih, a svaki deo Srbije ima nešto svoje, nešto što se obično praktikuje samo u tom kraju.
Da li ste čuli za "Vodice"? To je običaj, takođe, povezan sa Bogojavljenjem i stiže iz Bora, tačnije sela Sumrakovac, a autorka teksta na portalu "moje-grne", objasnila je kako to izgleda u praksi.
Možda vas zanima:
NARODNI PRAZNIK DVA DANA PRED BOŽIĆ - TUCINDAN Ukoliko se pridržavate ova tri običaja, čekaju vas lepe vesti
Pravoslavna crkva danas obeležava Tucindan, narodni praznik koji se uvek proslavlja 5. januara, odnosno dva dana pred Božić, vreme kada se tradicionalno vraćaju dugovi da čovek ne bi bio dužan sve do sledećeg Božića.
ZNATE LI ŠTA SU DETINJCI? U Srbiji se sutra obeležava jedan od najlepših i najradosnijih praznika
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju Detinjce, jedan od najlepših i najzanimljivijih porodičnih praznika.
Možda vas zanima:
NARODNI PRAZNIK DVA DANA PRED BOŽIĆ - TUCINDAN Ukoliko se pridržavate ova tri običaja, čekaju vas lepe vesti
Pravoslavna crkva danas obeležava Tucindan, narodni praznik koji se uvek proslavlja 5. januara, odnosno dva dana pred Božić, vreme kada se tradicionalno vraćaju dugovi da čovek ne bi bio dužan sve do sledećeg Božića.
ZNATE LI ŠTA SU DETINJCI? U Srbiji se sutra obeležava jedan od najlepših i najradosnijih praznika
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju Detinjce, jedan od najlepših i najzanimljivijih porodičnih praznika.
Možda vas zanima:
NARODNI PRAZNIK DVA DANA PRED BOŽIĆ - TUCINDAN Ukoliko se pridržavate ova tri običaja, čekaju vas lepe vesti
Pravoslavna crkva danas obeležava Tucindan, narodni praznik koji se uvek proslavlja 5. januara, odnosno dva dana pred Božić, vreme kada se tradicionalno vraćaju dugovi da čovek ne bi bio dužan sve do sledećeg Božića.
ZNATE LI ŠTA SU DETINJCI? U Srbiji se sutra obeležava jedan od najlepših i najradosnijih praznika
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju Detinjce, jedan od najlepših i najzanimljivijih porodičnih praznika.
- U mom selu Sumrakovcu se ovaj dan zove još i „Vodice“, baš zbog magijskog i lekovitog verovanja u svetu vodicu.
Dan uoči Bogojavljenja je Krstovdan, kada se posti zbog zdravlja ma koji dan u nedelji da padne. Toga dana domaćica kuva pihtije, koje se jedu na dan Bogojavljenja. Na Krstovdan se pere sav veš u kući, i uopšte se očisti i sredi sve.
Veče pred Bogojavljenje, devojke odlaze na reku i od bosiljka prave „brvčiće“ (mostiće). Posle toga se vraćaju kući da bi u snu videle – snivale, svog voljenog.
Verovalo se da ko od ukućana sačeka ponoć, da se tad nebo otvaralo i da se Bog pojavljivao i ispunjavao jednu želju.
Ujutru devojke sa kobilkama i vedricama dolaze na reku. Sakrivene čekaju da vide koji će momak da im sruši brvčić, po tom verovanju, on im je suđeni i udaće se baš za njega.
Momci za ženidbu dolaze na reku i rasturaju brvčiće koje su devojke napravile. Tada momci preskaču sekire po tri puta, a devojke kobilke koje su ponele sa sobom - piše autorka teksta na "moje-grne" i nastavlja opis:
- Momci i devojke se po tri puta umivaju bosiljkom i vodom iz reke, i tri puta spuste nekoliko kapi u nedra zbog zdravlja, a neki bi čak zagazili i okupali se.
Printscreen/Youtube
Ujutru bi istovremeno iz svake kuće u selu ukućani kretali na reku da se umiju. Bolešljivu decu su kupali u reku, da se očeliče. Tako okupane su ih motali u ponjavu-ćilime.
Dok nije bilo crkve ljudi su se okupljali na jednom mestu pored reke gde je dolazio sveštenik da osveti vodicu, koju su ljudi uzimali i nosili kasnije svojoj kući.
Vodu bi sipali u čabrove ili neki drugi sud i stavljali bosiljak. I tu bi vodu sveštenik osveštao.
Pored čabra je bio postavljen krst isečen iz leda i podupret snegom.
- Svetu Vodicu donosili bi kući i čuvali je tokom cele godine, tada bi svaki ukućanin uzeo po gutljaj za zdravlje, a kasnije bi je koristili samo u velikoj nuždi-bolesti, uznemiravanja od strane zlih duhova i slično.
Takođe po dolasku kući radi zdravlja bi prskali svuda po prostorijama, kao i po stajama, radi zdravlja stoke.
Sveta Vodica može da se čuva neograničeno vreme. Ona ne gubi svoje dejstvo, niti se kvari.
Ukoliko se sva količina Bogojavljenske Vodice ne utroši u toku godine, onda se taj ostatak kada stigne nova vodica, sipa u bunar, reku ili cveće.
Nikako se ne sme prosuti tek tako, bilo gde.
- Ova vodica se koristila i da se zamesi slavski kolač i hleb. Na dan Bogojavljenja jedu se već skuvane pihtije predhodnog dana uz umešene hlebčiće, i namenjuje se svim mrtvima iz kuće - zaključuje autorka.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Manastir Jovanje – zaboravljeno svetilište na vodi u dolini srpskih svetinja
Najtiši manastir Ovčarsko-kablarske klisure: Jovanje – svetinja kojoj se pristupa čamcem i molitvom
Isposnica Svetog Save iznad Studenice – mesto gde je nastao prvi srpski tipik
Tišina visoko iznad Studenice: U steni iz koje je proizašao srpski monaški poredak
Manastir Gornjak i isposnica Grigorija Sinaita: Tišina stene u kojoj se čula molitva
U klisuri Mlave, pod senkom litica, i dalje stoji mesto gde se Srbi učili tišini – isposnica Grigorija Sinaita, jednog od duhovnih stubova srednjovekovne Srbije
Komentari(0)