Sudbinska nit: Verovanje da duša ima svoju nit koja se ne vidi, ali se ponekad prekida

Jadranko Žugić

10:00

Kultura 0

U srpskom narodnom predanju, svaki čovek, životinja pa čak i biljka imaju nevidljivu nit koja ih veže za život. Kada ta nit pukne – duša ostaje bez sidra. Kažu da se to ponekad oseti – u snu, u vetru, u trenutku bez razloga.

Crven konac
Shutterstock

Negde duboko u staroj srpskoj mitologiji postoji verovanje da svaki život ima svoju nit. Nit života ne vidi se očima, ne meri se ni dužinom ni debljinom. Ona postoji kao tajna veza između tela i sveta duša, napeta, tanka, ali postojana. U pričama koje su se šaptom prenosile kroz generacije, govorilo se: “Dok ti nit treperi, ideš. Kad pukne, ne znaš kad si stao.”

Nit kao duhovna pupčana vrpca

Za razliku od telesne pupčane vrpce koja se preseče rođenjem, nit života ostaje sve dok traje disanje, snaga, vera.

Možda vas zanima:

U narodnim predanjima, ova nit:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Kaže se da dete koje se često smeje u snu ima jaku nit, a onaj ko stalno luta, bez mesta i svrhe – ima istanjenu, skoro puklu nit.

Kako se oseti kada se nit tanji

Ne vidi se.
Ali pametni ljudi znaju.

Kaže se: – Ako često zaboravljaš gde si pošao,
– Ako imaš osećaj da te koraci ne slušaju,
– Ako ti glas u snu šapće ime koje si zaboravio –
to su znaci da se nit troši.

U nekim krajevima, naročito u istočnoj Srbiji, verovalo se da kad noću sanjaš da padaš, a ne udariš – to ti nit „zvekeće“, ali još drži.

Kad nit pukne – a telo i dalje hoda

Najstrašnija predanja govore o ljudima koji hodaju, govore, rade – ali su već bez svoje niti.
Njihova duša luta, njihova senka se ne poklapa sa korakom, a oči, kažu, gledaju pravo, ali ne vide.

Zato se u nekim selima, kad dete padne iz vedra neba bez razloga, prvo pitaju: „Da nije nit popustila? Da se ne traži novo vezivanje?”

Kako se nit može ojačati

U narodnoj magiji i običajima, postoji nekoliko načina:

  • Vezivanje crvene vune oko desne ruke, uz šapat molitve.
  • Pijenje vode iz izvora pre izlaska sunca, „da voda popije ono što je na ivici.“
  • Zdravac stavljen ispod jastuka, jer zdravac „čuva vezu između srca i korena.“

Naročito su se deca čuvala: nisu se ostavljala sama u polju, nisu spavala bez komadića hleba pored uzglavlja. Da se nit ne prekine nenadano.

Zaboravljena tiha vera

Danas više ne govorimo o nitima. Verujemo u konce sudbine samo u pričama, a zaboravljamo ono što su naši stari znali:
Život nije samo disanje i hodanje. Život je i tanak, nevidljiv konac koji nas vezuje za ono što nas drži čitavim.

Kad se zapitaš zašto ti nešto fali, a ne znaš šta – možda nije ništa što možeš da vidiš.
Možda treba da pronađeš gde ti nit treperi.
I da je paziš bolje.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
srodna duša stara srpska verovanja

Komentari(0)

Loading