ČUDESNA PRIČA JOVANA ZEKOVIĆA Živeo 101 godinu i prošao 50 država da bi stigao na Solunski front!
Nestvarna sudbina Jovana počinje na frontu na Galiciji, gde ga je Austrijanac, kod kojeg je živeo, poslao umesto svog sina.
Ovo je priča o Jovanu Zeković, čoveku koji je prošao 50 zemalja i polovinu severne hemisferu, da bi svoje dugo putovanje završio, boreći se uz svoju braću i zemljake na Solunskom frontu.
Nakon atentata na Franca Ferdinanda, austrougarske vlasti iseljavaju Srbe, između ostalog i sa Romanije, gde je živeo junak ove priče. Cilj Austrougara bio je da što više prekinu veze Srbima sa svojom maticom.
Nestvarna sudbina Jovana počinje na frontu na Galiciji, gde ga je Austrijanac, kod kojeg je živeo, poslao umesto svog sina.
Možda vas zanima:
MALO POZNATA PREPISKA: Princ Aleksandar je uoči Velikog rata tražio pomoć, a onda je RUSKI CAR poslao OVAJ TELEGRAM
Diplomatska aktivnost širom Evrope uoči početka Prvog svetskog rata bila je na vrhuncu. Telegrami i poverljive depeše leteli su sa jednog kraja kontinenta na drugi, a među njima našla se i jedna prepiska srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i ruskog cara Nikolaja II Romanova.
VITEZ CARA DUŠANA: Jedini je smeo da mu kaže "NE"
Strani ratnici, najamnici, nisu bili novina tada kralja Dušana, već su započeli mnogo ranije, još sa Milutinom.
Možda vas zanima:
MALO POZNATA PREPISKA: Princ Aleksandar je uoči Velikog rata tražio pomoć, a onda je RUSKI CAR poslao OVAJ TELEGRAM
Diplomatska aktivnost širom Evrope uoči početka Prvog svetskog rata bila je na vrhuncu. Telegrami i poverljive depeše leteli su sa jednog kraja kontinenta na drugi, a među njima našla se i jedna prepiska srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i ruskog cara Nikolaja II Romanova.
VITEZ CARA DUŠANA: Jedini je smeo da mu kaže "NE"
Strani ratnici, najamnici, nisu bili novina tada kralja Dušana, već su započeli mnogo ranije, još sa Milutinom.
Možda vas zanima:
MALO POZNATA PREPISKA: Princ Aleksandar je uoči Velikog rata tražio pomoć, a onda je RUSKI CAR poslao OVAJ TELEGRAM
Diplomatska aktivnost širom Evrope uoči početka Prvog svetskog rata bila je na vrhuncu. Telegrami i poverljive depeše leteli su sa jednog kraja kontinenta na drugi, a među njima našla se i jedna prepiska srpskog prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i ruskog cara Nikolaja II Romanova.
VITEZ CARA DUŠANA: Jedini je smeo da mu kaže "NE"
Strani ratnici, najamnici, nisu bili novina tada kralja Dušana, već su započeli mnogo ranije, još sa Milutinom.
Ne želeći da ratuje protiv Rusa, sa zemljakom Dušanom prelazi na drugu stranu. Ubrzo postaje deo Srpske dobrovoljačke divizije kojom je komandovao pukovnik Stevan Hadžić. Učestvovao je u krvavim borbama na Dobrudži.
Posle Oktobarske revolucije, Jovan sa grupom sunarodnika kreće ka Solunskom frontu.
vikipedija/Franc Ferdinand, nadvojvoda od Austrije
Put ih je vodio od Moskve, preko Volgoroda, pa sve do Irkutska, gde su prozori vagona bili okovani u led. Odatle prelaze u Mandžuriju, pa preko Harbina, pa sve do Dajrana, gde su ih postrojili japanski oficiri u ukrcali na britansku lađu Aksion.
Tako su od tromesečne vožnje u vagonima pri temperaturi i do -50 stepeni, ubrzo završili u lađi u Tihom okeanu gde je bilo i do +50 stepeni. Singapur, Kolombo, pa sve do Sueca. Pred Vaskrs, preko Sredozemnog mora, stižu u logor Mikra kod Soluna.
„Naš treći puk raspoređen je u Vardarsku diviziju, napredovali smo preko Kavadaraca, Velesa, Kočana, Štipa… Kralj Petar je često išao kroz rovove i sokolio vojnike. Kada ti stavi ruke na rame, odmah bi poletio na neprijateljski bunker, pa makar poginuo.”
Posle 5 godina Jovan je zakoračio na prag kuće svoje tetke u rodnom selu.
Tetka ga upita: „Bog ti pomogao vojniče, odakle ideš?”. Nije ga prepoznao ni stric Đorđe Zeković, rekavši na susretu: „Odakle si, mora da si izdaleka?”
„Blago meni, evo našeg Jovana”, reče rođaka Savka i zagrli velikog ratnika.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Komentari(0)