CEO ŽIVOT SA OSMEHOM NA LICU Rada Đuričin ima punih 87 godina, a i dalje je aktivna (VIDEO)
Tumačila je brojne uloge, pa je između ostalog igrala i Desanku Maksimović u istoimenoj seriji
Rođena je u Vršcu od oca Marinka, pravoslavnog sveštenika, i majke Mileve.
Diplomirala je 1958. godine na Fakultetu dramskih umetnosti, na klasi sa Nikolom Simićem, Ružicom Sokić i Batom Živojinovićem i 1961. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu srpski jezik i književnost.
Debitovala je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu 1958. godine glavnom ulogom u predstavi Dnevnik Ane Frank. Član je ansambla JDP-a od 1959. godine.
Možda vas zanima:
OVO BI SVAKI PRAVOSLAVAC TREBALO DA ZNA Da li znate ko je bio prvi srpski patrijarh?
Njegove mošti počivaju u Peći, gde je i proglašen za svetitelja.
POVELA SE VELIKA RASPRAVA MEĐU SRBIMA Da li je postalo ispod časti ako žena uzme prezime muža?
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države.
Možda vas zanima:
OVO BI SVAKI PRAVOSLAVAC TREBALO DA ZNA Da li znate ko je bio prvi srpski patrijarh?
Njegove mošti počivaju u Peći, gde je i proglašen za svetitelja.
POVELA SE VELIKA RASPRAVA MEĐU SRBIMA Da li je postalo ispod časti ako žena uzme prezime muža?
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države.
Možda vas zanima:
OVO BI SVAKI PRAVOSLAVAC TREBALO DA ZNA Da li znate ko je bio prvi srpski patrijarh?
Njegove mošti počivaju u Peći, gde je i proglašen za svetitelja.
POVELA SE VELIKA RASPRAVA MEĐU SRBIMA Da li je postalo ispod časti ako žena uzme prezime muža?
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države.
Udata je za dr Dragoslava Popovića, nekadašnjeg profesora nuklearne fizike na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Imaju sina Radana koji je filmski snimatelj.
Teško je naći njenu fotografiju bez osmeha na licu. Tumačila je brojne uloge, pa je između ostalog igrala i Desanku Maksimović u istoimenoj seriji, glumila je pre 50 godina u filmu „Zločin i kazna“, legendarnoj seriji „Vruć vetar“, a šezdesetih je glumila i u stranim filmovima kao što je „25. sat“ sa Entoni Kvinom u glavnoj ulozi.
Kada je bila studentkinja bila je oduševljena Ljubom Tadićem. Sećam se da sam se tada već bila udala, a on je izjavio: 'E, da sam se ja oženio s tobom, nikad se ne bih razveo.'
Dolazila sam iz svešteničke porodice i, da sam se udala za njega, znao bi da ne bi nikad mogao da se razvede". Ipak u braku je ostala 54 godine. Otac Rade Đuričin je bio sveštenik. Ulica u Vršcu nosi njegovo ime, nazivom kako su ga svi znali: pop Marinko.
Govorio je moj tata: “Rado, nemoj da deliš ljude već ih spajaj. Trudi se koliko možeš da nekome nešto lepo učiniš. Pa makar ga lepo pozdravi.”
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)