CEO ŽIVOT SA OSMEHOM NA LICU Rada Đuričin ima punih 87 godina, a i dalje je aktivna (VIDEO)
Tumačila je brojne uloge, pa je između ostalog igrala i Desanku Maksimović u istoimenoj seriji
Rođena je u Vršcu od oca Marinka, pravoslavnog sveštenika, i majke Mileve.
Diplomirala je 1958. godine na Fakultetu dramskih umetnosti, na klasi sa Nikolom Simićem, Ružicom Sokić i Batom Živojinovićem i 1961. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu srpski jezik i književnost.
Debitovala je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu 1958. godine glavnom ulogom u predstavi Dnevnik Ane Frank. Član je ansambla JDP-a od 1959. godine.
Možda vas zanima:
BAROKNI DRAGULJ U SRCU VRŠCA Ovaj velelepni dvor krije mnoge vredne zbirke ikona sakupljenih u Banatu
Vladičanski dvor je dvor vladike banatskog i jedini je koji potiče iz baroknog doba, a da ima ovu namenu.
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
Možda vas zanima:
BAROKNI DRAGULJ U SRCU VRŠCA Ovaj velelepni dvor krije mnoge vredne zbirke ikona sakupljenih u Banatu
Vladičanski dvor je dvor vladike banatskog i jedini je koji potiče iz baroknog doba, a da ima ovu namenu.
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
Možda vas zanima:
BAROKNI DRAGULJ U SRCU VRŠCA Ovaj velelepni dvor krije mnoge vredne zbirke ikona sakupljenih u Banatu
Vladičanski dvor je dvor vladike banatskog i jedini je koji potiče iz baroknog doba, a da ima ovu namenu.
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
Udata je za dr Dragoslava Popovića, nekadašnjeg profesora nuklearne fizike na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Imaju sina Radana koji je filmski snimatelj.
Počela je karijeru u Narodnom pozorištu glumeći Anu Frank. Njena karijera duga je preko 60 godina. Završila je dva fakulteta-diplomirala je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu 1958, kao i srpski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1961. godine.
Teško je naći njenu fotografiju bez osmeha na licu. Tumačila je brojne uloge, pa je između ostalog igrala i Desanku Maksimović u istoimenoj seriji, glumila je pre 50 godina u filmu „Zločin i kazna“, legendarnoj seriji „Vruć vetar“, a šezdesetih je glumila i u stranim filmovima kao što je „25. sat“ sa Entoni Kvinom u glavnoj ulozi.
Kada je bila studentkinja bila je oduševljena Ljubom Tadićem. Sećam se da sam se tada već bila udala, a on je izjavio: 'E, da sam se ja oženio s tobom, nikad se ne bih razveo.'
Dolazila sam iz svešteničke porodice i, da sam se udala za njega, znao bi da ne bi nikad mogao da se razvede". Ipak u braku je ostala 54 godine. Otac Rade Đuričin je bio sveštenik. Ulica u Vršcu nosi njegovo ime, nazivom kako su ga svi znali: pop Marinko.
Govorio je moj tata: “Rado, nemoj da deliš ljude već ih spajaj. Trudi se koliko možeš da nekome nešto lepo učiniš. Pa makar ga lepo pozdravi.”
"Kako može to da znači?!" Ruskinja Aljona šokirana ovim srpskim rečima, jedna joj je posebno nepojmljiva (VIDEO)
Ruskinja Aljona već neko vreme živi u Srbiji, a dok „usvaja“ srpski jezik neke reči je iznenađuju
Zimski dani u manastiru: Tišina, oganj i molitva dok napolju veje
Kad sneg prekrije zidine i svet utihne, srpski manastiri postaju mesta u kojima vreme stane. Unutra – tiha vatra, tiša molitva, i duša koja se vraća sebi.
„Tiha nedelja“: Dan kada se ni dete ne budi pre vremena
U srpskoj tradiciji, nedelja nije bila samo dan odmora, već dan tišine. Dan za sabranost, mir u kući i poštovanje ritma duše – a ne za planove, poslove i galamu.
Kako su naši stari prepoznavali dolazak zime: Zaboravljeni narodni „prognozeri“
Nisu imali aplikacije ni meteorologe, ali su znali – ako mačka legne na leđa, sneg je blizu. A ako dim ide pravo, dani su brojani.
Zašto se u kući ne peva posle zalaska sunca: Tiha pravila srpskog domaćinstva
Stari su govorili – „Ne pevaj uveče, da ne zaplačeš ujutru.“ U toj rečenici nije bilo pretnje, već mudrosti o poštovanju noći, doma i duhovnog mira.
Komentari(0)