CEO ŽIVOT SA OSMEHOM NA LICU Rada Đuričin ima punih 87 godina, a i dalje je aktivna (VIDEO)
Tumačila je brojne uloge, pa je između ostalog igrala i Desanku Maksimović u istoimenoj seriji
Rođena je u Vršcu od oca Marinka, pravoslavnog sveštenika, i majke Mileve.
Diplomirala je 1958. godine na Fakultetu dramskih umetnosti, na klasi sa Nikolom Simićem, Ružicom Sokić i Batom Živojinovićem i 1961. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu srpski jezik i književnost.
Debitovala je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu 1958. godine glavnom ulogom u predstavi Dnevnik Ane Frank. Član je ansambla JDP-a od 1959. godine.
Možda vas zanima:
OVO BI SVAKI PRAVOSLAVAC TREBALO DA ZNA Da li znate ko je bio prvi srpski patrijarh?
Njegove mošti počivaju u Peći, gde je i proglašen za svetitelja.
POVELA SE VELIKA RASPRAVA MEĐU SRBIMA Da li je postalo ispod časti ako žena uzme prezime muža?
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države.
Možda vas zanima:
OVO BI SVAKI PRAVOSLAVAC TREBALO DA ZNA Da li znate ko je bio prvi srpski patrijarh?
Njegove mošti počivaju u Peći, gde je i proglašen za svetitelja.
POVELA SE VELIKA RASPRAVA MEĐU SRBIMA Da li je postalo ispod časti ako žena uzme prezime muža?
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države.
Možda vas zanima:
OVO BI SVAKI PRAVOSLAVAC TREBALO DA ZNA Da li znate ko je bio prvi srpski patrijarh?
Njegove mošti počivaju u Peći, gde je i proglašen za svetitelja.
POVELA SE VELIKA RASPRAVA MEĐU SRBIMA Da li je postalo ispod časti ako žena uzme prezime muža?
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države.
Udata je za dr Dragoslava Popovića, nekadašnjeg profesora nuklearne fizike na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Imaju sina Radana koji je filmski snimatelj.
Počela je karijeru u Narodnom pozorištu glumeći Anu Frank. Njena karijera duga je preko 60 godina. Završila je dva fakulteta-diplomirala je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu 1958, kao i srpski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1961. godine.
Teško je naći njenu fotografiju bez osmeha na licu. Tumačila je brojne uloge, pa je između ostalog igrala i Desanku Maksimović u istoimenoj seriji, glumila je pre 50 godina u filmu „Zločin i kazna“, legendarnoj seriji „Vruć vetar“, a šezdesetih je glumila i u stranim filmovima kao što je „25. sat“ sa Entoni Kvinom u glavnoj ulozi.
Kada je bila studentkinja bila je oduševljena Ljubom Tadićem. Sećam se da sam se tada već bila udala, a on je izjavio: 'E, da sam se ja oženio s tobom, nikad se ne bih razveo.'
Dolazila sam iz svešteničke porodice i, da sam se udala za njega, znao bi da ne bi nikad mogao da se razvede". Ipak u braku je ostala 54 godine. Otac Rade Đuričin je bio sveštenik. Ulica u Vršcu nosi njegovo ime, nazivom kako su ga svi znali: pop Marinko.
Govorio je moj tata: “Rado, nemoj da deliš ljude već ih spajaj. Trudi se koliko možeš da nekome nešto lepo učiniš. Pa makar ga lepo pozdravi.”
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)