NAJSTARIJA ŽIVA BIBLIOTEKA U EVROPI Nacionalno dobro staro 130 godina čiji je biti član nekada bila privilegija (VIDEO)

Lepote Srbije

17:30

Kultura 0

Edicija „Kolo“, koju od svog nastanka 1892. izdaje Srpska književna zadruga, najstarija je srpska i balkanska i jedna od najstarijih živih biblioteka u Evropi.

NAJSTARIJA ŽIVA BIBLIOTEKA U EVROPI Nacionalno dobro staro 130 godina čiji je biti član nekada bila privilegija (VIDEO)
Printscreen/Youtube

Za oko 130 godina, u „Kolu“ je objavljeno oko 700 knjiga sa prepoznatljivim plavim koricama, u kojima su se našla dela od antičke do savremene književnosti, najpoznatijih domaćih i svetskih autora. Antologija „Kola“ je, inače, decenijama bila školski književni program, a ova biblioteka je i zakonom zaštićena kao nacionalno dobro.

Srpska književna zadruga (SKZ) osnovana je 29. aprila 1892, u vreme kada su nastale mnoge institucije srpske kulture (Narodno pozorište, Akademija nauka), na inicijativu 17 najuglednijih srpskih pisaca i naučnika tog doba, među kojima su bili Stojan Novaković (političar, filolog i prvi predsednik SKZ), Jovan Jovanović Zmaj (potpredsednik SKZ, autor loga ove ustanove koji se od tada nalazi na svim Zadruginim knjigama), Milan Jovanović Batut i tri Ljubomira - Stojanović, Jovanović i Kovačević.

Iako su zastupali različite političke opcije, svi oni su se vodili zajedničkom idejom da se jedinstvo srpskog naroda može najbolje ostvariti preko jedinstva srpske kulture, a želeli su da kroz SKZ, čiji je naziv bio svesna asocijacija na staru porodičnu zadrugu, revalorizuju dotadašnju srpsku književnost, odnosno da staru srpsku književnost transkribuju ako je pisana starom varijantom jezika, i predoče novim generacijama, istovremeno prateći savremenu književnost - srpsku i svetsku, a naročito književnost slovenskih naroda.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Printscreen:vikipedija

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

- Član Zadruge postajao je svako ko bi uplatio preplatu na šest-sedam knjiga „Kola“, koliko ih je izlazilo svake godine, osim ratnih. U prvom „Kolu“, između ostalog, štampani su „Život i priključenija“ Dositeja Obradovića, Sterijino „Davorje“, „Bakonja fra Brne“ Sime Matavulja i „Istorija srpskog naroda“ Ljubomira Kovačevića i Ljubomira Jovanovića. Odziv je bio ogroman, Zadruga je okupila nekoliko hiljada članova, i to više izvan granica tadašnje Srbije, nego u matici. Kao da je svako ko je bio pismen ili cenio knjigu postao član SKZ. Na plavim knjigama „Kola“ odrastale su generacije, a za svakog srpskog pisca i naučnika bila je čast ako bi mu delo bilo objavljeno u toj ediciji - objašnjava književnik Dragan Lakićević, aktuelni glavni urednik Srpske književne zadruge.

U 27. „Kolu“, 1924, Ivo Andrić, rođen iste godine kada je osnovana SKZ, izdao je prvu knjigu „Pripovedaka“, za koje je dobio godišnju nagradu Srpske kraljevske akademije, da bi već 1926. bio izabran za dopisnog člana ove institucije. Kasnije, u ispovestima Ljubi Jandriću, sećajući se tih vremena, rekao je da je „1924. godine bilo teže ući u Srpsku književnu zadrugu nego u carstvo nebesko“.

U „Kolu“ su, između ostalog, objavljene i „Seobe“ Crnjanskog, a Desanka Maksimović je, prema Lakićevićevim rečima, svoju ranu lektiru iz plavih knjiga preoblikovala u novu književnost, pošto ju je naučna knjiga Jovana Žujovića „Kameno doba“ iz drugog „Kola“ koju je čitala u mladosti, inspirisala za roman „Pradevojčica“.

Za skoro 130 godina postojanja SKZ, bilo je nekoliko višegodišnjih zastoja u izdavanju plavih knjiga, i to u ratnim i prvim poratnim godinama, zbog čega su do danas izašla tek 104 „Kola“. Pri tom je po završetku Drugog svetskog rata malo nedostajalo da Zadruga bude ugašena.

Naime, tek što se predratna Uprava razišla 1941, sa zaključkom da SKZ ne može da radi pod okupacijom, izabrana je nova, na čelu sa Svetislavom Stefanovićem, lekarom i književnikom, koja je tokom rata štampala dva kola (44 i 45), sa ukupno 12 knjiga. Iako nije bilo dokaza da je sarađivao sa Nemcima, Stefanović je streljan 1944, a nova uprava, pod jakim uticajem komunističkog režima, donela je odluku da se tih 12 knjiga, to jest 44. i 45. „Kolo“, izbrišu iz Zadrugine bibliografije.

Inače, smatra se da u Sjedinjenim Državama i Kanadi ima dvadesetak privatnih biblioteka koje čuvaju svih 300 brojeva „Kola“ - do Drugog svetskog rata, te da u Srbiji ima isto toliko društvenih biblioteka koje čuvaju sve dosadašnje brojeve ove edicije.

Lakićević kaže da je svojevremeno u Montrealu upoznao jednog starog gospodina, izvesnog doktora Carićevića, koji mu je ispričao da je 1949, kada je otišao iz Srbije, u svom velikom stanu na Terazijama ostavio četiri radio-aparata (tada nije bilo televizora), dragoceno posuđe i još koječega, kako bi sa sobom poneo 300 knjiga „Kola“. Rekao mu je i da više ne vidi da čita, a pošto njegov unuk nije znao srpski jezik, plave knjige su mu stajale na polici kao uspomena.

Vremenom je proširivana izdavačka delatnost, te počinju da izlaze dela uokviru "Poučnika", "Zabavnika", "Male Biblioteke" i "Malog Zabavnika", "Savremenika" i niz drugih. 

I tako sve do danas, kroz finansijske i druge probleme Srpska književna zadruga i dalje traje. Njen značaj kao čuvara ćirilice i nacionalne kulture prepoznat je 1997. godine kada je Narodna skupština Republike Srbije donela "Zakon o Srpskoj književnoj zadruzi", kojom je ova izdavačka kuća priznata kao ustanova kulture od nacionalnog značaja, čime je uvrštena u red institucija kao što je SANU i Matica srpska. 

Izvor: blic, 011info

Lepotesrbije.alo.rs je i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO:

Komentari(0)

Loading