BLIŽI NAM SE NAJRADOSNIJI HRIŠĆANSKI PRAZNIK Ovo su narodni običaji koji se vezuju za Badnje jutro, dan i veče!
Bliži nam se najveći i najradosniji hrišćanski praznik!
Običaji narodni su se kroz vreme menjali. Međutim, oni najodaniji veri, molitvi i tradiciji i danas na Badnje veče ne spavaju, nego s nestrpljenjem očekuju najsvečaniji momenat u istoriji ljudskog roda – Rođenje Isusa Hrista.
Zbog toga se i Badnjak, njegov vidljivi simbol, s naročito uzvišenim obredom unosi u domove. Badnjak, mlad cerić ili hrastić, ili pak cerova ili hrastova grančica, simbolički predstavlja Spasitelja-Gospoda Isusa Hrista, koji je, u naponu svoje snage, silom svog Božanstva, raskinuo lance ropstva grehu, preporodio čoveka i u njemu razbuktao plamen ljubavi prema dobru -prema Bogu, najvećem dobru omogućivši mu spasenje od greha, zla i večne smrti – smrti duhovne.
Možda vas zanima:
Kažu da ovim starim običajem Srbi saznaju istinu na Božić: Za Badnje veče glavicu crnog luka isecite na 12 delova
Da li ste nekad primenili ovaj običaj? Naše bake jesu i evo šta kaže tradicija
ZABORAVITE NA SVE OSTALO Ovo su pravi običaji za Božić u Srbiji
Raznorazne varijacije u običajima uglavnom su uzrokovane podnebljem, ali osnovni elementi proslave Božića prisutni su svuda - unošenje Badnjaka u kuću i njegovo paljenje, Badnje veče, česnica, položajnik.
Možda vas zanima:
Kažu da ovim starim običajem Srbi saznaju istinu na Božić: Za Badnje veče glavicu crnog luka isecite na 12 delova
Da li ste nekad primenili ovaj običaj? Naše bake jesu i evo šta kaže tradicija
ZABORAVITE NA SVE OSTALO Ovo su pravi običaji za Božić u Srbiji
Raznorazne varijacije u običajima uglavnom su uzrokovane podnebljem, ali osnovni elementi proslave Božića prisutni su svuda - unošenje Badnjaka u kuću i njegovo paljenje, Badnje veče, česnica, položajnik.
Možda vas zanima:
Kažu da ovim starim običajem Srbi saznaju istinu na Božić: Za Badnje veče glavicu crnog luka isecite na 12 delova
Da li ste nekad primenili ovaj običaj? Naše bake jesu i evo šta kaže tradicija
ZABORAVITE NA SVE OSTALO Ovo su pravi običaji za Božić u Srbiji
Raznorazne varijacije u običajima uglavnom su uzrokovane podnebljem, ali osnovni elementi proslave Božića prisutni su svuda - unošenje Badnjaka u kuću i njegovo paljenje, Badnje veče, česnica, položajnik.
Danas na selu, pa i gradu gde je to izvodljivo, na Badnji dan izjutra rano, domaćin kuće ili neko od muških ukućana, odlazi u šumu ili zabran sa sekirom u ruci za Badnjak. Do večeri Badnjak stoji pred kućom u dvorištu, u gradu najčešće u predsoblju, a kada padne veče unosi se u kuću gde vlada radosna atmosfera. Tada domaćin svečanim glasom pozdravlja sve ukućane: „Dobro veče i srećan vam Badnje veče!“
Simbolika susreta domaćina sa ukućanima je jasna. Gospod Isus Hristos – novorođeni Spasitelj čovečanstva, u vidu Badnjaka, ulazi u kuću i svim članovima domaćinstva donosi zdravlje (drenov prutić), izobilje plodova (žito) i duhovnu radost (med), koja je slatka kao med ili čak slađa od meda, jer je osigurana nevinom krvlju – vinu Njegovom, koja će se u svoje vreme proliti na Golgoti. I ovaj deo običaja na Badnje veče je pun hrišćanske simbolike. Kada se Gospod Isus Hristos rodio u vitlejemskoj pećini, majka ga je povila i položila u jasle na slamu. Otuda i slama u kući na Badnje veče kada se Gospod rađa.
Badnjačka večera je mnogovrsna i obilna ali strogo posna i na njoj učestvuju svi ukućani. O Badnjoj večeri, kao i o prvom i drugom danu Božića, sofra se ne diže. I Badnjačka večera, kao uostalom i sva dosadašnja priprema za doček Božića, puna je osmišljene hrišćanske simbolike: pogača simboliše samog Spasitelja Gospoda Isusa Hrista; riba kao i hleb takodje simbolišu Gospoda Isusa Hrista; so-silu božansku, blagodat Božju; vino predstavlja krv Spasitelja kojom je On na Golgoti dao otkup Bogu za grehe ljudske, a med simboliše sladost večnog života pod okriljem Trosunčanog Boga, koji nam je osigurao Spasitelj Gospod Isus Hristos, najpre svojim rođenjem.
Ovo ime je nekada krasilo sve devojčice: Njima je pravda na prvom mestu
Najpopularnija pesma koja nosi ovo ime je ona koju je pevao Toma Zdravković
Crna proja za duše mrtvih: Zaboravljeno jelo iz planinskih sela oko Tare
Proja bez masti i mleka, ostavljana na prozoru kao dar duhovima predaka
Zašto se Sveti Ilija plaši groma? Stari bog Perun još uvek živi u srpskoj tradiciji
Gromovnik koji vozi vatrena kola – kako je pagansko božanstvo preživelo kao hrišćanski svetac
Kao da je reka uzela nevestu: Đurđevdanski običaj krije tragove prastare žrtve
Šala koja potiče iz paganskog kulta – zašto su devojke gurnute u reku na Đurđevdan?
Zaboravljeni običaj “kućnog drveta”: Zašto su Srbi sadili bukvu ili hrast pored kuće i verovali da će u njemu ostati duša domaćina
U mnogim selima Srbije, uz samu kuću se sadio stubasti hrast, bukva ili jablan. Verovalo se da to drvo čuva dom od groma, pamti reči ukućana i da se duša domaćina, po smrti, nastani u njegovoj krošnji.
Komentari(0)