U narodnom verovanju Srbije postojale su žene koje nisu lečile biljem ni molitvom – već koncem. Zvale su se „privezi“, a njihov posao bio je da vežu sreću, zdravlje, ljubav ili život, koristeći samo nit, čvor i tišinu.
U tami narodnog pamćenja, među vilama i vračarama, postoji i jedna tiša, zaboravljena figura – priveza. To je žena koja ne gleda u pasulj, ne meša travke, ne podiže ruke ka nebu, već samo uzima konac, pravi čvor i izgovori ono što treba – a ne sme se reći naglas. Verovalo se da priveza može da zaštiti dete od bolesti, da spoji dvoje koji se ne znaju, ili da „veže dušu za telo“ kad se sve drugo urušava.
Ko su bile priveze – ni vračare ni veštice
Priveze nisu imale otvorenu ulogu u zajednici. Nisu lečile sve, niti su tražile da im se plaća. Priveza je bila:
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
- žena koja zna šta znači ćutati,
- koja je jednom izgubila nešto pa više ne želi da iko izgubi,
- i koja ne pomaže svima, već samo onima za koje „oseća da nit još postoji“.
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
U selima oko Jadra, Gruže, Stare planine i Peštera, za takve žene se govorilo:
„Ona ne leči – ona veže.“
Kako se “vezuje” čovekova sudbina
Ritual je uvek obavljan:
- ujutru, ili uveče – nikad u podne,
- bez ikakvih svedoka,
- uz konac (najčešće crveni, beli ili crno-beli),
- i tiho šaptanje, često bez potpunih rečenica.
Primer:
Kad dete dugo ne progovara – veže mu se „jezička nit“, u tri čvora, dok priveza šapuće:
„Reč tvoja, nit tvoja, da ne pukne kad zoveš majku.”
Kad mladić ne može da pronađe posao, veže mu se čvor u kragnu, dok se govori:
„Da te pogleda onaj što zna šta tražiš.”
Gde se nit nosila?
Zavezani konac se:
- nosi oko ruke (najčešće desne),
- u džepu, uz zrno soli,
- šije se u jastučnicu, ako se radi o duši koja luta u snu,
- ili vezuje ispod kreveta, za one koji su „u postelji, ali duša im ide dalje”.
Nakon sedam dana, konac se:
- spali, ako je cilj ostvaren,
- baci u vodu, ako nije – uz rečenicu:
- „Nit nije tvoja, uzmi je vetar.“
Kada nit ne pomaže?
Priveza ne uzima sve što se nudi. Ako žena oseti da je duša već „otkinuta“, da je volja „pukla“, ili da neko traži ono što ne treba – ona ne vezuje.
Zato se kaže:
„Tražio je nit, a nije znao gde mu je kraj.”
Zaboravljeno, ali sačuvano u gestu
Danas priveza više nema. Ali...
- još uvek vezujemo crveni konac detetu,
- stavljamo vunu pod jastuk,
- ne sečemo čvorove na poklonima, već ih odvezujemo rukom.
To su ostaci znanja koje nismo naučili – ali ga naša ruka još pamti.
Nit kao tiha molitva
Priveza nije pričala mnogo. Nije obećavala. Samo je vezivala.
Jer u svakom čvoru je bila verovatnoća da se nešto ne raspadne.
A ponekad, to je bilo dovoljno.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Komentari(0)