Drevni običaji ljubavi i sudbine
Đurđevdan, jedan od najvažnijih prolećnih praznika u srpskoj tradiciji, bio je ne samo vreme proslave i veselja, već i prilika za mlade devojke da pronađu svog budućeg muža. U nekim krajevima Srbije postojali su posebni rituali koji su pomagali devojkama da otkriju ko će im biti suđenik.
Rituali biranja mladoženje
Jutarnje umivanje na izvoru – Devojke su ustajale pre zore i umivale se na izvoru, verujući da će im voda doneti lepotu i privući pravog muža.
Možda vas zanima:
Tradicionalni recept za slavsko žito za Đurđevdan: Ovako ga Grci spremaju vekovima
I Srbi i Grci Svetog Đorđa doživljavaju kao zaštitnika vojske, hrabrosti i vere. U grčkoj tradiciji često ga nazivaju "Trofoktonos" (Zmajoubojica), što odgovara srpskom prikazu Svetog Đorđa koji ubija aždahu
Ako na Đurđevdan pada kiša, evo kakvo nas leto čeka: Jedina prognoza koja se vekovima pokazala tačnom
Naši stari su strogo pratili vreme na Đurđevdan, verujući da će jedino tako moći da predvide kakvo nas leto čeka
Možda vas zanima:
Tradicionalni recept za slavsko žito za Đurđevdan: Ovako ga Grci spremaju vekovima
I Srbi i Grci Svetog Đorđa doživljavaju kao zaštitnika vojske, hrabrosti i vere. U grčkoj tradiciji često ga nazivaju "Trofoktonos" (Zmajoubojica), što odgovara srpskom prikazu Svetog Đorđa koji ubija aždahu
Ako na Đurđevdan pada kiša, evo kakvo nas leto čeka: Jedina prognoza koja se vekovima pokazala tačnom
Naši stari su strogo pratili vreme na Đurđevdan, verujući da će jedino tako moći da predvide kakvo nas leto čeka
Možda vas zanima:
Tradicionalni recept za slavsko žito za Đurđevdan: Ovako ga Grci spremaju vekovima
I Srbi i Grci Svetog Đorđa doživljavaju kao zaštitnika vojske, hrabrosti i vere. U grčkoj tradiciji često ga nazivaju "Trofoktonos" (Zmajoubojica), što odgovara srpskom prikazu Svetog Đorđa koji ubija aždahu
Ako na Đurđevdan pada kiša, evo kakvo nas leto čeka: Jedina prognoza koja se vekovima pokazala tačnom
Naši stari su strogo pratili vreme na Đurđevdan, verujući da će jedino tako moći da predvide kakvo nas leto čeka
Venčići od bilja – Tkale su venčiće od cveća i bacale ih u reku. Verovalo se da će onaj mladić čiji venac najdalje otplovi postati njihov muž.
Gledanje u ogledalo – Devojke bi na Đurđevdan gledale u vodu ili ogledalo očekujući da vide lik svog suđenika.
Simbolično gašenje i paljenje vatre – Ovaj ritual označavao je kraj devojačkog života i početak bračne sreće.
Seoske svetkovine i igre
Na Đurđevdan su se održavale velike proslave sa pesmom i igrama, a devojke su birale mladiće s kojima bi igrale kolo. Ova igra često je bila znak simpatije i način da se uspostavi kontakt između zaljubljenih parova.
Narodno verovanje i sudbina
Ako se devojka ne uda u godini kada učestvuje u ritualima, smatralo se da joj suđenik dolazi sledeće godine.
Neki su verovali da će devojka koja na Đurđevdan sanja mladića uskoro stupiti u brak.
U nekim krajevima, devojke su tokom proslave krišom stavljale cvet u džep mladića koji im se dopadao – ako ga on pronađe i sačuva, to je bio znak da je ljubav obostrana.
Da li su se običaji sačuvali?
Iako se danas ovi običaji retko praktikuju, u nekim selima i dalje postoje simbolični obredi u čast Đurđevdana. U ruralnim krajevima Srbije, devojke i dalje pletu venčiće i odlaze na izvore, ali više u duhu tradicije nego kao stvarni način biranja supruga.
++ Ljubav kroz običaje
Đurđevdanski običaji pokazali su kako su nekada devojke na simboličan način birale svoje buduće muževe. Iako se danas brakovi sklapaju drugačije, duh tradicije i dalje živi kroz priče i sećanja starijih generacija.
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Kako je Srbin pravoslavac napisao HRVATSKU HIMNU?
Činjenica da je Josif Runjanin bio pravoslavni Srbin često se zanemaruje ili osporava, a njegovo ime se u Hrvatskoj neretko menja u u Josip.
OVO O VELJKU BULAJIĆU I BATI ŽIVOJINOVIĆU SIGURNO NISTE ZNALI: Bili su VIŠE OD KOLEGA, 1 ime ih je ZAUVEK POVEZALO
Veliko prijateljstvo između legendarnog glumca i slavnog reditelja s vremenom je postalo još čvršće.
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Komentari(0)