OD 2012. GODINE SIMBOL JE SRPSKE POBEDE Šta je Natalijina ramonda i koje su njene osobine
Jedna osobina Natalijine ramonde je posebno zanimljiva.
Natalijina ramonda ili kako je često nazivaju „balkanski feniks“ je endemska vrsta na Balkanskom poluostrvu, a njena staništa se nalaze na prostoru Srbije, Makedonije i severnom delu Grčke, na nadmorskoj visini od 350 do 2200 metara.
Otkriće ramonde na našim prostorima vezuje se za našeg najvećeg botaničara Josifa Pančića, koji je 1874. godine u Srbiji otkrio ramondu, koja se do tada smatrala endemitom Španije, i nazvao je ramonda serbika (Ramonda serbica).
Možda vas zanima:
Svi se radujemo produženom vikendu, ali da li znamo šta danas slavimo?
U vreme kada cela planeta sa strepnjom prati ratna dešavanja u Ukrajini, Srbija danas 11. novembra, zajedno sa drugim pobednicama Prvog svetskog rata, u kojem je izgubila skoro svakog trećeg stanovnika, obeležava Dan primirja ili Dan pobede.
SUTRA JE DRŽAVNI PRAZNIK DAN PRIMIRJA U PRVOM SVETSKOM RATU Gde, kako i šta radi, a šta ne radi, parking besplatan, supermarketi otvoreni...
Dan primirja u Prvom svetskom ratu biće obeležen sutra u Srbiji kao i u mnogim zemljama širom sveta državnim manifestacijama u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine kada je na snagu stupilo primirje u Prvom svetskom ratu.
Možda vas zanima:
Svi se radujemo produženom vikendu, ali da li znamo šta danas slavimo?
U vreme kada cela planeta sa strepnjom prati ratna dešavanja u Ukrajini, Srbija danas 11. novembra, zajedno sa drugim pobednicama Prvog svetskog rata, u kojem je izgubila skoro svakog trećeg stanovnika, obeležava Dan primirja ili Dan pobede.
SUTRA JE DRŽAVNI PRAZNIK DAN PRIMIRJA U PRVOM SVETSKOM RATU Gde, kako i šta radi, a šta ne radi, parking besplatan, supermarketi otvoreni...
Dan primirja u Prvom svetskom ratu biće obeležen sutra u Srbiji kao i u mnogim zemljama širom sveta državnim manifestacijama u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine kada je na snagu stupilo primirje u Prvom svetskom ratu.
Možda vas zanima:
Svi se radujemo produženom vikendu, ali da li znamo šta danas slavimo?
U vreme kada cela planeta sa strepnjom prati ratna dešavanja u Ukrajini, Srbija danas 11. novembra, zajedno sa drugim pobednicama Prvog svetskog rata, u kojem je izgubila skoro svakog trećeg stanovnika, obeležava Dan primirja ili Dan pobede.
SUTRA JE DRŽAVNI PRAZNIK DAN PRIMIRJA U PRVOM SVETSKOM RATU Gde, kako i šta radi, a šta ne radi, parking besplatan, supermarketi otvoreni...
Dan primirja u Prvom svetskom ratu biće obeležen sutra u Srbiji kao i u mnogim zemljama širom sveta državnim manifestacijama u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine kada je na snagu stupilo primirje u Prvom svetskom ratu.
Posle 10 godina dvorski lekar Obrenovića Sava Petrović na prostoru Niša otkriva još jednu vrstu ramonde sa drugačijom krunicom i listovima, a pošto je bio u službi kralja Milana Sava odlučuje da joj da ime Ramonda nathaliae, u čast kraljice Natalije.
Jedna osobina Natalijine ramonde je posebno zanimljiva. Ona ima osobinu koju među 300 000 poznatih cvetnica ima samo 30 biljnih vrsta, a to je da se u odsustvu vode potpuno osuši, a posle malo kiše ili polivanja može da oživi, zbog čega je dobila i nadimak „balkanski feniks“.
Navodno je 1928. botaničar Pavel Černjavski slučajno prosuo vodu na herbarijum u kome se nalazio uzorak osušene Natalijine ramonde. I ona je nakon toga oživela.
Zbog svoje osobine da ponovo oživi ona je odličan simbol srpske vojske u Prvom svetskom ratu, a od 2012. godine nosi se u znak sećanja na pobedu u Prvom svetskom ratu.
View this post on Instagram
KAKO SE PRAVILNO KADI KUĆA? Neizostavni hrišćanski ritual u domovima mnogih Srba ima jaku simboliku i TERA NEČASTIVE SILE I DUHOVE
Pravoslavni hrišćani veruju da kađenje kuće tera negativne stvari, pa je neizostavno pri svakom crkvenom obredu, bilo to liturgija, molitva ili obavljanje svetih tajni, od krštenja i venčanja do jeleosvećenja (molitve i pomazivanje bolesnih osvećenim uljem).
OVO IME VOLE SVI NA SVETU, A SRBI GA ČESTO DAJU ŽENSKOJ DECI: Krije SIMBLIKU na koju niko ne ostaje IMUN!
Ovo žensko ime roditelji obožavaju, nose ga sve generacije a ima izuzetno jaku simboliku
SRPSKI OBIČAJI VEZANI ZA MESEC: Zašto su lunarni ciklusi imali veliki značaj u narodnoj tradiciji?
U srpskoj narodnoj kulturi, mesečeve mene i lunarni ciklusi imali su posebno mesto, povezani sa brojnim običajima, verovanjima i ritualima. Naši preci verovali su da mesečeve faze direktno utiču na njihov svakodnevni život, zdravlje, plodnost zemlje i životinja, kao i na opštu sreću i blagostanje.
„ZELENA ČETVRT“ U SRBIJI: Koja verovanja prate ovaj gotovo zaboravljeni običaj?
„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Komentari(0)