OD 2012. GODINE SIMBOL JE SRPSKE POBEDE Šta je Natalijina ramonda i koje su njene osobine
Jedna osobina Natalijine ramonde je posebno zanimljiva.
Natalijina ramonda ili kako je često nazivaju „balkanski feniks“ je endemska vrsta na Balkanskom poluostrvu, a njena staništa se nalaze na prostoru Srbije, Makedonije i severnom delu Grčke, na nadmorskoj visini od 350 do 2200 metara.
Otkriće ramonde na našim prostorima vezuje se za našeg najvećeg botaničara Josifa Pančića, koji je 1874. godine u Srbiji otkrio ramondu, koja se do tada smatrala endemitom Španije, i nazvao je ramonda serbika (Ramonda serbica).
Možda vas zanima:
ZNATE LI ŠTA JE NATALIJINA RAMONDA I ZAŠTO JE BAŠ TAJ CVET ZVANIČNO OBELEŽJE DANA PRIMIRJA?! Cvet koji nosimo na reveru dobio je ime po kraljici
Natalijina ramonda je cvet koji ima višestruku simboliku, posebno kada je reč o srpskom narodu i patnjama kroz koje je prošao. Srpski vojnici su poput ovog cveta, kao Feniks ustajali iz pepela i pobeđivali kad je najteže. Cvet je nazvan po kraljici Nataliji Obrenović u botanici poznat je i kao cvet feniks
Svi se radujemo produženom vikendu, ali da li znamo šta danas slavimo?
U vreme kada cela planeta sa strepnjom prati ratna dešavanja u Ukrajini, Srbija danas 11. novembra, zajedno sa drugim pobednicama Prvog svetskog rata, u kojem je izgubila skoro svakog trećeg stanovnika, obeležava Dan primirja ili Dan pobede.
Možda vas zanima:
ZNATE LI ŠTA JE NATALIJINA RAMONDA I ZAŠTO JE BAŠ TAJ CVET ZVANIČNO OBELEŽJE DANA PRIMIRJA?! Cvet koji nosimo na reveru dobio je ime po kraljici
Natalijina ramonda je cvet koji ima višestruku simboliku, posebno kada je reč o srpskom narodu i patnjama kroz koje je prošao. Srpski vojnici su poput ovog cveta, kao Feniks ustajali iz pepela i pobeđivali kad je najteže. Cvet je nazvan po kraljici Nataliji Obrenović u botanici poznat je i kao cvet feniks
Svi se radujemo produženom vikendu, ali da li znamo šta danas slavimo?
U vreme kada cela planeta sa strepnjom prati ratna dešavanja u Ukrajini, Srbija danas 11. novembra, zajedno sa drugim pobednicama Prvog svetskog rata, u kojem je izgubila skoro svakog trećeg stanovnika, obeležava Dan primirja ili Dan pobede.
Možda vas zanima:
ZNATE LI ŠTA JE NATALIJINA RAMONDA I ZAŠTO JE BAŠ TAJ CVET ZVANIČNO OBELEŽJE DANA PRIMIRJA?! Cvet koji nosimo na reveru dobio je ime po kraljici
Natalijina ramonda je cvet koji ima višestruku simboliku, posebno kada je reč o srpskom narodu i patnjama kroz koje je prošao. Srpski vojnici su poput ovog cveta, kao Feniks ustajali iz pepela i pobeđivali kad je najteže. Cvet je nazvan po kraljici Nataliji Obrenović u botanici poznat je i kao cvet feniks
Svi se radujemo produženom vikendu, ali da li znamo šta danas slavimo?
U vreme kada cela planeta sa strepnjom prati ratna dešavanja u Ukrajini, Srbija danas 11. novembra, zajedno sa drugim pobednicama Prvog svetskog rata, u kojem je izgubila skoro svakog trećeg stanovnika, obeležava Dan primirja ili Dan pobede.
Posle 10 godina dvorski lekar Obrenovića Sava Petrović na prostoru Niša otkriva još jednu vrstu ramonde sa drugačijom krunicom i listovima, a pošto je bio u službi kralja Milana Sava odlučuje da joj da ime Ramonda nathaliae, u čast kraljice Natalije.
Jedna osobina Natalijine ramonde je posebno zanimljiva. Ona ima osobinu koju među 300 000 poznatih cvetnica ima samo 30 biljnih vrsta, a to je da se u odsustvu vode potpuno osuši, a posle malo kiše ili polivanja može da oživi, zbog čega je dobila i nadimak „balkanski feniks“.
Navodno je 1928. botaničar Pavel Černjavski slučajno prosuo vodu na herbarijum u kome se nalazio uzorak osušene Natalijine ramonde. I ona je nakon toga oživela.
Zbog svoje osobine da ponovo oživi ona je odličan simbol srpske vojske u Prvom svetskom ratu, a od 2012. godine nosi se u znak sećanja na pobedu u Prvom svetskom ratu.
View this post on Instagram
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)