Ko je bio Milorad Popović Šapčanin: Prvi srpski pisac koji je spojio epsko i realističko, pa nestao iz udžbenika
Iako je bio cenjen u svoje vreme, pokretao časopise, pisao o životu običnog naroda i bio pionir dečje književnosti, danas gotovo niko ne zna ko je Milorad Popović Šapčanin.
Ime Milorada Popovića Šapčanina danas se retko gde pominje. Ipak, ovaj zaboravljeni književnik 19. veka bio je jedan od najplodnijih i najraznovrsnijih srpskih pisaca svog doba – pesnik, pripovedač, dramaturg, putopisac, publicista i urednik. Pisao je o seljacima, o gradskim zanatlijama, o dečjoj psihologiji i narodnim verovanjima – duhom epski, ali stilom realistički i blizak svakom čitaocu.
Dete iz Šapca koje je sanjalo Beograd
Rođen 1841. godine u Šapcu, Milorad Popović je školu završio u Beogradu, a već kao mladić počeo da objavljuje u tadašnjim srpskim časopisima. Pisao je pod pseudonimom „Šapčanin“, po čemu je i ostao upamćen. U njegovim ranim pesmama i pripovetkama vidi se veliki uticaj narodnog pesništva, ali i težnja ka realnom prikazu svakodnevnog života, što je bilo neuobičajeno za to vreme.
U periodu kada su dominirale velike nacionalne teme, on je birao male, ljudske priče – o siromašnim krojačima, stidljivim zanatlijama, zaboravljenim ženama, bolesnoj deci i sujeverju sela.
Pionir dečje književnosti i pokretač prvih časopisa za decu
Malo je poznato da je upravo Šapčanin pokrenuo jedan od prvih časopisa za decu u Srbiji, pod nazivom "Dečja zabava". Njegovi tekstovi za najmlađe nisu bili samo zabavni – učili su decu empatiji, poštovanju starijih, važnosti škole i ljubavi prema prirodi. Ovo ga čini prvim autorom koji je dečju književnost shvatio ozbiljno, kao važan alat za obrazovanje budućih građana Srbije.
Takođe je bio i jedan od urednika "Domaćina", "Bosanske vile" i drugih značajnih listova tog doba, u kojima je formirao ukus čitalaca i podržavao mlađe pisce.
Pripovetke sa dušom – srpski Čehov pre Čehova
Njegove "Pripovetke iz naroda" s pravom se smatraju biserima domaće proze. U njima je uspeo da spoji epski duh narodnih pesama sa psihološkom preciznošću realističkog pripovedanja. Njegovi junaci nisu idealizovani – oni su puni mana, slabosti, sujeverja, ali i dostojanstva, časti i topline.
Za razliku od nekih njegovih savremenika koji su idealizovali seljaka kao nacionalnog junaka, Šapčanin ga prikazuje onakvim kakav jeste – sa svim ljudskim nedoumicama, željama i greškama.
Zašto je zaboravljen?
Nakon njegove smrti 1895. godine, dela Milorada Popovića Šapčanina su ubrzo počela da blede iz književnih čitanki. Delom zbog toga što nije pripadao nijednoj uticajnoj književnoj školi, delom i zato što mu je stil bio "tiši" od bombastičnih nacionalnih epopeja tog vremena.
Osim toga, nije imao političku moć niti ambiciju da ostavi snažan trag kroz institucije, pa je ostao na marginama, iako mu je opus ogroman.
Danas se retko štampa, nema ga u lektiri, a njegova dela se mogu pronaći tek u starim izdanjima Narodne biblioteke.
Vreme je da ga vratimo
U eri kada se sve češće traži povratak jednostavnosti, empatiji i pisanju o "malim ljudima", Milorad Popović Šapčanin zaslužuje da se ponovo čita. Njegove pripovetke i pesme nisu samo književno vredne – one su i dokaz koliko je srpska književnost u 19. veku imala širinu i dubinu, čak i kada su teme bile lokalne i lične.
Možda baš sada, više nego ikad, treba da ga otkrijemo ponovo.
Omiljena popadija otkrila zašto baš nikada ne farba jaja na Veliki petak: Svekrva je naučila da ne pravi grešku koju čine sve Srpkinjei tako je spasila greha
Gotovo sve žene u Srbiji farbaju jaja na Veliki petak, a evo zašto nikako ne bi smele da to rade baš na taj dan!
Veruje se da ovu biljku svaka kuća treba da ima: Vekovima se koristi kao amajlija za sreću i novac
Mnogi veruju da je ruzmarin jedna od najmoćnijih biljaka, pa se koristi i kao amajlija.
Bacanje senke u vodu: Drevni lek protiv straha sa planine Javor
Kako su se u zapadnoj Srbiji deca i odrasli “lečili” od pretrpljenog šoka pomoću planinskog potoka
Kamen u nedrima: Drevna amajlija iz Homolja za žene koje ne mogu da zatrudne
Običaj nošenja kamenčića sa “muškog izvora” kao narodni lek protiv neplodnosti
Zašto se utorkom ne kopa zemlja u istočnoj Srbiji? Zaboravljena zabrana koja skriva strah od smrti
U nekim selima u Timočkoj Krajini i danas se veruje da kopanje utorkom donosi nesreću
Komentari(0)