Ko je bio Milorad Popović Šapčanin: Prvi srpski pisac koji je spojio epsko i realističko, pa nestao iz udžbenika
Iako je bio cenjen u svoje vreme, pokretao časopise, pisao o životu običnog naroda i bio pionir dečje književnosti, danas gotovo niko ne zna ko je Milorad Popović Šapčanin.
Ime Milorada Popovića Šapčanina danas se retko gde pominje. Ipak, ovaj zaboravljeni književnik 19. veka bio je jedan od najplodnijih i najraznovrsnijih srpskih pisaca svog doba – pesnik, pripovedač, dramaturg, putopisac, publicista i urednik. Pisao je o seljacima, o gradskim zanatlijama, o dečjoj psihologiji i narodnim verovanjima – duhom epski, ali stilom realistički i blizak svakom čitaocu.
Dete iz Šapca koje je sanjalo Beograd
Rođen 1841. godine u Šapcu, Milorad Popović je školu završio u Beogradu, a već kao mladić počeo da objavljuje u tadašnjim srpskim časopisima. Pisao je pod pseudonimom „Šapčanin“, po čemu je i ostao upamćen. U njegovim ranim pesmama i pripovetkama vidi se veliki uticaj narodnog pesništva, ali i težnja ka realnom prikazu svakodnevnog života, što je bilo neuobičajeno za to vreme.
U periodu kada su dominirale velike nacionalne teme, on je birao male, ljudske priče – o siromašnim krojačima, stidljivim zanatlijama, zaboravljenim ženama, bolesnoj deci i sujeverju sela.
Pionir dečje književnosti i pokretač prvih časopisa za decu
Malo je poznato da je upravo Šapčanin pokrenuo jedan od prvih časopisa za decu u Srbiji, pod nazivom "Dečja zabava". Njegovi tekstovi za najmlađe nisu bili samo zabavni – učili su decu empatiji, poštovanju starijih, važnosti škole i ljubavi prema prirodi. Ovo ga čini prvim autorom koji je dečju književnost shvatio ozbiljno, kao važan alat za obrazovanje budućih građana Srbije.
Takođe je bio i jedan od urednika "Domaćina", "Bosanske vile" i drugih značajnih listova tog doba, u kojima je formirao ukus čitalaca i podržavao mlađe pisce.
Pripovetke sa dušom – srpski Čehov pre Čehova
Njegove "Pripovetke iz naroda" s pravom se smatraju biserima domaće proze. U njima je uspeo da spoji epski duh narodnih pesama sa psihološkom preciznošću realističkog pripovedanja. Njegovi junaci nisu idealizovani – oni su puni mana, slabosti, sujeverja, ali i dostojanstva, časti i topline.
Za razliku od nekih njegovih savremenika koji su idealizovali seljaka kao nacionalnog junaka, Šapčanin ga prikazuje onakvim kakav jeste – sa svim ljudskim nedoumicama, željama i greškama.
Zašto je zaboravljen?
Nakon njegove smrti 1895. godine, dela Milorada Popovića Šapčanina su ubrzo počela da blede iz književnih čitanki. Delom zbog toga što nije pripadao nijednoj uticajnoj književnoj školi, delom i zato što mu je stil bio "tiši" od bombastičnih nacionalnih epopeja tog vremena.
Osim toga, nije imao političku moć niti ambiciju da ostavi snažan trag kroz institucije, pa je ostao na marginama, iako mu je opus ogroman.
Danas se retko štampa, nema ga u lektiri, a njegova dela se mogu pronaći tek u starim izdanjima Narodne biblioteke.
Vreme je da ga vratimo
U eri kada se sve češće traži povratak jednostavnosti, empatiji i pisanju o "malim ljudima", Milorad Popović Šapčanin zaslužuje da se ponovo čita. Njegove pripovetke i pesme nisu samo književno vredne – one su i dokaz koliko je srpska književnost u 19. veku imala širinu i dubinu, čak i kada su teme bile lokalne i lične.
Možda baš sada, više nego ikad, treba da ga otkrijemo ponovo.
POSLEDNJA TAJNA OBRENOVIĆA: Skandalozna priča o Kralju Milanu i zašto je izbačen iz Srpske pravoslavne crkve
Kralj Milan Obrenović bio je bonvivan, reformator i prvi krunisani vladar moderne Srbije. Ipak, njegova vladavina, obeležena ambicijom i slabošću, završila se u skandalu. Otkrivamo zašto je njegova odluka o razvodu dovela do otvorenog sukoba sa Srpskom pravoslavnom crkvom i zašto je izopštenje iz vere bila najveća politička kazna.
MISTERIJA PRVE GODINE: Zašto se u narodu verovalo da mladi par ne sme da sedi na istoj stolici i šta to znači za njihovu sreću
Brak je u srpskoj tradiciji bio pun simbolike, a posebno su važila pravila u prvoj godini zajedničkog života. Otkrivamo jedan od najčudnijih običaja: zašto su mladenci morali da izbegavaju sedenje na istoj stolici i kako je ovo pravilo služilo kao zaštita od zlih očiju i uroka.
TITOV NESTALI ČOVEK: Priča o Sretenu Žujoviću, ministru koji se suprotstavio Titu i završio u samici bez suđenja
Sreten Žujović, poznat i kao "Crni", bio je jedan od najbližih Titovih saboraca, član Politbiroa i heroj NOB-a. Međutim, njegov život se dramatično preokrenuo 1948. godine kada je izabrao pogreшну stranu u sukobu sa Staljinom. Otkrivamo zašto je ovaj moćni ministar pao u nemilost i kako je izgledala politička čistka u vrhu Partije.
KAKO JE NASTAO ZLATNI KRUG: Priča o najvećem blagu u Srbiji i zašto su se Keltima tresle ruke od straha
Srbija je vekovima bila raskrsnica Rimskog i Keltskog carstva, ali i bogato nalazište zlata. Otkrivamo jednu od najvećih arheoloških misterija: priču o zlatnom keltskom blagu iz Donje Brnjice i zašto su drevni ratnici verovali da je zlato ukleto.
JEDINI SRPSKI OBIČAJ KOJI PLAŠI DECU: Zašto su Koledari maskirani i kako su "čupave zveri" terale zle duhove iz Pomoravlja
U periodu oko Božića, srpska sela su nekada obilazile neobične, maskirane povorke sa zvonima i štapovima. To nisu bile maškare za zabavu; to su bili Koledari – drevni ritual koji ima duboke paganske korene. Otkrivamo ko su bile "čupave zveri" i zašto je ovaj običaj bio ključan za plodnost i sreću u novoj godini.
Komentari(0)